Предавање амбасадора Русије у Србији А. В. Конузина на Криминалистичко-полицијској академији МУП Србије ( 1. јун 2011. год.)

[HS]

Добар дан, поштоване колеге!

Савремена Русија је земља која се динамично развија, доживљава период дубоке трансформације ослањајући се на сопствено и светско искуство. Она тежи да постане држава нових могућности, отворена за партнерство са свима који су спремни на заједнички рад. Отворена је за трговину, инвестиције, контакте кроз цивилно друштво и пројекте у било којој сфери друштвеног живота, размене у сфери културе, науке и образовања.

Наш најважнији спољнополитички задатак данас је помоћ комплексној модернизацији земље и преласку економије на иновациони, високотехнолошки модел развоја. Ради постизања овог циља мобилисали смо политичку вољу и наше ресурсе. Спремни смо на присну сарадњу са партнерима укључујући, наравно, и Србију.

Актуелне процесе у нашој земљи посматрамо у контексту глобалних трансформација. Постоје сви услови за то да модернизација Русије постане свеобухватан пројекат. Он би могао да постане велики ресурс за превазилажење последица глобалне кризе, као и да знатно повећа обим размене роба, услуга, технологија, знања на нашем континенту. У томе је смисао нашег „Партнерства за модернизацију“ са Европском Унијом и њеним водећим чланицама, као и са осталим партнерима Европе, Азије и Америке. Питања развоја сада су у првом плану свих држава без изузетка – на Западу и Истоку, Северу и Југу.

Са овим су тесно повезани интеграциони процеси који се одвијају на постсовјетском простору. У ЗНД они се не одвијају без проблема, али је напредак очигледан. Посебан, продоран значај имало је формирање Царинског савеза Русије, Казахстана и Белорусије, који је већ ступио на снагу. Од 1. јануара следеће године у односима између ове три земље почеће да функционише Јединствено економско пространство. Рачунамо да ће оно постати интеграциони мотор и центар теже на постсовјетском пространству. У будућности, како мислимо, биће речи о формирању Евроазијског савеза – великог учесника и самосталног фактора светске политике, равноправног партнера других интеграционих организација, између осталог, разуме се, и ЕУ.

Велику важност дајемо такође Организацији уговора о колективној безбедности – ОУКБ. Ми је не видимо као супарника НАТО, већ као организацију других држава која има за циљ колективно обезбеђивање својих одбрамбених интереса, своје безбедности. Залажемо се за њен равнопаван однос са НАТО. Драго нам је што је Србија већ остварила контакт са ОУКБ кроз парламент.

Ови процеси, према нашем мишљењу, ни у којој мери не треба супротстављати европским интеграционим механизмима. При повољном развоју догађаја, постојању добре воље на читавом европском континенту као резултат оваквих тенденција може се формирати огромна заједница држава ЕУ, ЗНД и других, уједињених хармонизованим нормама и правилима, као и системом вредности. Ово би, безусловно, постао продор у нов цивилизацијски круг у Европи.

Русија и Србија имају много тога заједничког на европском путу. ЕУ је и ваш и наш велики трговински партнер. И Београд и Москва активно раде на привлачењу европских инвестиција, пре свега у циљу модернизације националних економија, изласка на нове постиндустријске границе. Ми водимо преговоре о слободном безвизном кретању. Залажемо се за сарадњу у решавању кризних ситуација. У сфери енергетске безбедности.

У основи читаве спољне политике Русије лежи филозофија заједничког рада. Одавно смо се одрекли идеолошке политике, начинивши избор у корист прагматизма и мултивекторности у промовисању националних интереса. У условима изузетно брзих промена у свету само путем широке међународне сарадње могуће је ефикасно се супротставити глобалним претњама и изазовима. Сам њихов размер диктира позитиван, уједињујући дневни ред, захтева одрицање од претходне логике и предрасуда које подривају узајамно поверење и сметају сарадњи.

Прошле године шефови држава евроатлантског простора успели су у значајној мери да побољшају атмосферу у општеевропским пословима. Односи у сфери безбедности радикално се трансформишу – све је мање испољавања конфронтације, а све више елемената сарадње. Повећавају се сфере подударања интереса. Приметан је реалан помак ка нашем заједничком циљу – осигуравању стабилности и просперитета у Европи, у којој ће се свако у истој мери осећати сигурним, у којој ће бити гарантована безбедност свих, независно од чланства у војно-политичким савезима.

Резултати одржаних у последњих неколико месеци самита као и склапање новог руско-америчког Споразума СТАРТ шаљу охрабрујуће сигнале. Они потврђују да се у целини ствара поимање неизбежности колективног рада и преусмеравања евроатлантске политике на конструктивни ниво, изградње савременог партнерства на основама оданости принципу јединствене и заједничке безбедности, јачања узајамног поверења. Све ово је тек почетак – важно је пренети позитивну динамику на језик конкретног деловања, учинити принцип недељивости безбедности правно обавезујућим. У томе је суштина предлога Председника Д. А. Медведева о склапању Споразума о евроатлантској безбедности. Ова шанса не сме бити пропуштена.

Ових дана Председник Д. А. Медведев током конференције за медије нагласио је да у оквиру односа између Русије и НАТО поставили смо важна питања, договорили се о томе да ћемо сарађивати у важним стратешким правцима, укључујући Авганистан, борбу против тероризма, борбу против ширења дроге.

Штошта ће зависити од тога како ће потећи ствари у вези са формирањем ЕвроПРО. Залажемо се за реализацију овог пројекта на принципима равноправности, као и повезивања потенцијала које имају Русија и земље – чланице НАТО. Овај пројекат биће испит искрености декларисања о спремности за партнерство и узајамног поштовања интереса безбедности. Русија и НАТО су већ одлучили да не представљају међусобну претњу. На нови ниво поверења може се доћи само уз реализацију заједничких задатака.

Хтели бисмо да развој противракетне одбране буде потчињен разумљивим правилима. Надамо се да ћемо успети да заједно разрадимо модел сарадње у противракетној одбрани. Ако не успемо у томе, онда ћемо бити приморани да узвратимо одређеним мерама, што не бисмо волели, и тада ће у питању бити форсирање развоја ударног потенцијала нуклеарних средстава. То би био веома лош сценарио.

Отворена врата могућности ће, по свој прилици, по први пут после много година дозволити да се заувек елиминише наслеђе „хладног рата“ и да се започне рад на стварању праве Велике Европе. Ми смо спремни за тако озбиљан рад. И Русија, и Србија могу и треба да допринесу да тај рад буде успешан.

Ми смо, такође, спремни за даљи развој односа међу нашим земљама. Не видимо никакве основе да они не постану још приснији, истински стратешки, партнерски поверљиви. Треба ли споменути да имамо много тога заједничког. Вероватно је то разлог што смо у историји, без обзира на географску удаљеност и на размимоилажења у понеким питањима, на крају ипак били заједно у суочавању са заједничким изазовима, који су каткад били претња и самом постојању наших држава и народа. Тако је било у Првом и Другом светском рату.

У историјској перспективи Европа и свет тек сада излазе из епохе коју је формирао Први светски рат, истинска општеевропска катастрофа чије дубоке корене тек треба да сагледамо. Од свих нас зависи да ли ће жртве Другог светског рата постати жртве искупљења и да нико неће моћи да их сматра за бесмислене.

Ви, присутни у овој сали, већ за три године постаћете сведоци догађаја у вези са обележавањем стогодишњице почетка Првог светског рата. Прва бомбардовања, која су довела до тог рата, десила су се овде, у Београду. Принципијелно је важно да осврт на ове догађаје са удаљености ХХI века буде објективан и да се узму у обзир дешавања у лето 1914. год. Уверавам вас да ће се наћи они који ће покушати да пребаце кривицу за ову глобалну катастрофу на Србе и на Русе који су вас подржали. Ми не можемо да дозволимо такву неправду. Позивам вас да искористите своја знања, стваралаштво, свој таленат како бисте представили европској и светској јавности аргументовану и објективну анализу повода и узрока Првог светског рата. У нашој земљи такав припремни рад већ је започет у научним круговима. Хајде да радимо на томе заједно.

Управо контакти на највишем нивоу дају тон свим осталим факторима руско-српске комуникације на разним нивоима. Треба ли објашњавати колику важност носи недавна посета Председника Владе Русије В. В. Путина, колико је важно било и њему и свима нама да видимо искрено испољено пријатељство и духовну блискост међу Србима и Русима?

Ове године наши билатерални односи подићи ће се на нов ниво. Очекујемо да ће ускоро, током посете Председника Б. Тадића Русији, бити потписана Декларација о стратешком партнерству наших земаља. Ово је фундаментални документ који одређује основне правце наше сарадње у будућности.

Неопходно је активно користити постојећи потенцијал у економској сфери. Водећу улогу овде има енергетика. Реализација пројекта „Јужни ток“ , изградња његовог српског дела значи инвестиције које износе више стотина милиона евра, отварање хиљаде радних места, обезбеђивање стабилног и веома значајног прилива у буџет од транзита гаса – и то за деценије које су пред нама. Руски сувласник „Нафтне индустрије Србије“ улаже пола милијарде евра у модернизацију овог предузећа, кључног за читаву привреду земље. Анализирају се могућности изградње нових електрана и ту је реч о суми од милијарду евра.

Али, не ограничава се све енергетиком. Постоје пројекти у сфери модернизације инфраструктуре, железничке мреже. За сада су недовољно искоришћене могућности које постоје у области пољопривреде, као и у повећању извоза српских производа на руско тржиште. Српске компаније морају енергичније да учествују на тендерима у Русији – код нас је у току огромна изградња у вези са припремама за Зимску олимпијаду у Сочију 2014. год. и светског првенства у фудбалу 2018. год. Осим нових спортских објеката граде се нови хотели, путеви, мостови, тунели, трасирају се модерни саобраћајни правци.

Велики значај за руско-српске односе, као и за читав Балкан, има стварање регионалног центра за ванредне ситуације у Нишу. На његовој основи руски и српски стручњаци планирају да заједнички пружају помоћ у отклањању последица природних катастрофа и техногених хаварија у региону. Позивамо и друге земље југоисточне Европе да учествују у овом пројекту.

Што се тиче европске оријентације Србије, њене тежње да уђе у ЕУ, нас то не забрињава. Разуме се, заједно са српским партнерима пажљиво ћемо пратити овај процес, заједно ћемо радити на томе да европске интеграције Србије не наносе штету развоју руско-српских односа. Мислим да је то сасвим могуће и ми ћемо наћи такве правце.

Наравно, не могу да прећутим Косово. Русија чврсто и доследно подржава Србију у одбрани легитимних права ваше земље, као и законских интереса у вези са Косовом и Метохијом. Председник Владе В. В. Путин и Министар иностраних послова С. Лавров, који су недавно посетили Србију, још једном су јасно и недвосмислено потврдили такав став. Они су још једном истакли да процес решавања косовског проблема мора да се заснива на међународном праву. Његови оквири одређени су резолуцијом 1244 Савета Безбеднсти УН и само овај орган има овлашћења да доноси одговарајуће одлуке. Руска Федерација чврсто подржава руководство Србије у напорима које она предузима на овом пољу. Будите сигурни да ће тако бити и даље.

Русија је, као и у претходним вековима, тако и данас спремна да преузме на себе свој део одговорности за ситуацију у свету. Ми немамо великодржавне амбиције, а исто тако и не патимо од комплекса ниже вредности. Усмерени смо на проналажење решења за било који проблем на основама поштовања међународног легитимитета, баланса интереса и здравог разума. Са оваквим циљем учествујемо у разним колективним механизмима регулисања међународних односа на глобалном и регионалном нивоу, укључујући, пре свега, УН, као и „Групу 8“, „Групу 20“, ЗНД, ШОС, БРИКС и друге.

Желео бих да кажем неколико речи о ситуацији у Либији и око ње. Руска Федерација првобитно је хтела да се решавање унутрашњег проблема Либије одвија мирним путем. При томе, максимално брижљиво смо пратили ситуацију и безусловно осудили дејства руководства Либије према сопственом народу.

Руководећи се управо овим разлозима Русија је подржала резолуцију Савета Безбедности УН 1970 и дала зелено светло за резолуцију 1973 – управо у циљу заштите становништва и спречавања ескалације сукоба. Ми безусловно полазимо од тога да доношење било каквих одлука од стране Савета Безбедности УН мора бити усмерено на јачање мира, на прекид грађанских размирица, на недопуштање ескалације сукоба и недопуштање погибије цивилног становништва.

То како се сада одвијају догађаји сведочи о томе да, на жалост, долази до уплитања у борбена дејства. Сукоб се разбуктава. Председник Д.А. Медведев је недавно изјавио да су резолуције Савета Безбедности УН 1970 и 1973 биле су погажене услед деловања појединих земаља. То подрива ауторитет Организације Уједињењих нација. Те резолуције су биле од важности, они су показали општу забринутост ситуацијом. Али после је почело манипулисање њима.

У Либији је у току грађански рат, расте број жртава међу цивилима. Неопходно је без одлагања зауставити насиље и започети дијалог заинтересованих страна без било којих предуслова. Битно је да се не дозвли даља погибија људи и дезинтеграција Либије као државе.

Спремни смо на веома присну сарадњу са српским партнерима у међународној арени, на узимање у обзир мишљења и забринутости Београда. Сигуран сам да делимо заједничке позиције у вези са основним међународним проблемима, да имамо заједничке циљеве, на којима настојимо на основу заједничких позиција и вредности.

Хтео бих да свима присутнима пожелим успеха у вези са предстојећим испитима и вашој професионалној каријери. Надамо се присној сарадњи.

[HX]