О Руском Некропољу у Београду

 О Руском Некропољу у Београду

У Београду, на територији Новог гробља (најстаријег гробља у српској престоници), налазе се такозване руске парцеле на којима су сахрањени емигранти из првог и другог „таласа“: војна и духовна лица, државници, представници руске науке и културе који су дали велики допринос развоју различитих сфера српског друштвеног живота. На руским парцелама (80, 80а, 90, 90а) компактно је смештено 755 гробних места у којима су посмртни остаци преко три хиљаде људи.

Међу овим људима је велики број истакнутих имена руске науке и културе: архитекте академици Николај Краснов, Виктор Лукомски, Петар Анагности, проф. Григорије Самојлов, слависти проф. Степан Кулбакин, проф. Фјодор Тарановски, византиста Георгије Острогорски, богослов проф. Сергеј Тројицки, професор механике Георгије Пио-Улски и његов ученик, проф. В. В. Фармаковски, професор термодинамике Александар Брандт, математичари академик Николај Салтиков, проф. Антон Билимович, балерине Нина Кирсанова, Тамара Полонска, Марина Оленина, глумица Наталија Ердели, оперска певачица Софија Драусал, извођач руских романси Олга Јанчевецка, писац и критичар Јевгеније Аничков, писац и филмски сниматељ Михаил Иваников, сликари Степан Колесников, Леонид Шејка и други. Многа од ових имена ушла су у руске и српске енциклопедије.

На овим парцелама такође су и посмртни остаци руских војника који су погинули током Првог светског рата. У њихову част подигнути су меморијални споменик „Руске славе“ и Иверска капела, испред којих се сваке године одржавају церемоније у знак сећања на жртве рата 1914 – 1918. год.

Меморијални споменик „Руске славе“ подигнут је 1935. год. (архитекта Р. Н. Верховски, пројекат В. В. Сташевског по идеји пуковника М. Ф. Скородумова). Један од натписа на споменику гласи овако: „Вечна слава императору Николају II и 2 000 000 руских војника Великог рата“. У основи споменика налази се гробница руских војника погинулих на Солунском фронту, официра и редова руских батерија који су дали своје животе у одбрани Београда, као и посмртни остаци четворице руских ратних заробљеника које су стрељали аустријанци у Горажду, затим двојице морнара са брода „Тираспољ“ погинулих код Кладова, и око сто руских војника преминулих у болницама.

Подизање капеле повезано је са стварањем руског гробља у Београду и залагањем кнегиње М. А. Свјатополк-Мирске да се изгради капела за одржавање опела за покојнике. Током преговора са градским властима стигла је вест о рушењу Иверске капеле у Москви (1929. год.), и тада се родила идеја о реконструисању Иверске светиње на српској земљи. Изградња капеле према пројекту В. В. Сташевског завршена је 1931. год. У гробници испод капеле сахрањен је митрополит Антоније Храповицки, а око капеле – истакнута духовна лица руске емиграције.

Многе гробнице су током година оронуле и потребна им је била хитна реконструкција. Делу гробница претила је ликвидација услед задужености према градским властима у вези са неплаћањем накнаде за гробних места, а због одсуства лица која би то могла преузети на себе. Постојала је реална опасност од губитка овог уникалног објекта који представља понос руске историје и културе.

Амбасада заједно са Подворјем РПЦ у Београду и управом града Београда предузима мере за очување овог наслеђа.

У Београду 20. децембра 2010. год. Амбасадор Русије у Србији А.В.Конузин, стрешина Подворја Руске православне цркве у Београду протојереј В.Тарасјев и заменик градоначелника Београда М.Кркобабић су потписали Меморандум о узајамном разумевању о пројекту формирања комплекса руских парцела на Новом гробљу у Београду.

12. априла 2012. године је Скупштина Београда усвојила одлуку, којом је Руски Некропољ дефинисан као јединствени комплекс четире парцеле  Новог гробља (80, 80а, 90, 90а), Меморијалног споменика руским војницима, који су погинули у Првом светском рату, Иверске капеле, као и гробова председника трећег и четвртог сазива Државне Думе Русије М.В.Родзјанко и генерала М.В.Алексеева (начелника Генералштаба, врховног команданта Руске војске до маја 1917. године), који су лоцирани ван наведених парцела, али су суштински неодвојиви део тог комплекса. Ова одлука је правни основ за специјални статус Руског некропоља у оквиру активног гробља, што ће омогућити његово очување као културно-историјске вредности.

28. августа 2012. године је донета одлука Владе Руске Федерације којом је Руски некропољ у Београду сврстан у Листу  гробних места у иностранству који су од историјског и мемориалног значаја за Руску Федерацију и стога подлежу одржавању и очувању.

Истовремено се активно воде рестаураторске и конзерваторске радове на Руском Некропољу. 2009. године је завршена обнова Меморијалног споменика војницима, погинулим у Првом светском рату, започете су радове на Иверској капели. 17. новембра 2012. године је одржан свечани чин освештења обновљене звонаре Иверске капеле и уређене парцеле бр. 80, где су
 радове у потпуности финансирала „Газпром њефт“.Решава се питање финансирања радова на осталим парцелама. 17. новембра 2012. године је одржан свечани чин освештења тог дела Некропоља уз учешће Патријарха Српског г-на Иринеја и председника Одсека спољних црквених веза Московске патријаршије митрополита Волоколамског Илариона.

Ради прикупљања средстава за обнову осталих парцела у јуну 2013. године у Москви основана је непрофитна организација – Фондација за одржавање, обнову и чување комплекса историјских меморијалних споменика Руски Некропољ у Београду, Република Србија. У Старатељски одбор ове Фондације су ушли руководилац „Россотрудничества“ К.И.Косачев, Министар културе Русије В.Р.Мединскиј, помоћник Министра иностраних послова Русије А.Ј.Мешков, руководилац Федералне архивске агенције А.Н.Артизов и председник Одсека спољних црквених веза Московске патријаршије митрополит Иларион. Председник Управног одбора Фондације је Председник Одбора Савета Федерације (горњи дом руског парламента) за социјалну политику В:В.Рјазанскиј.

 27. децембра 2013. године представник Россотрудничества у Београду потписао је Државни уговор о изради пројекта и извођењу радова на обнови Руског Некропоља у Београду (парцеле бр. 90 и 90а). Истовремено Подворје Руске православне цркве у Београду потписало је уговор са руском Фондацијом и фирмом извођачем о извођењу радова на парцели бр. 80 и Иверској капели.

Од јануара 2014. године кренули су радови на реализацији пројекта обнове. У јулу радови су били завршени. 1. августа 2014. године одржан је свећани чин освештења уз учешће Патријарха Српског г-на Иринеја.