Одговори амбасадора Русије у Србији Александра Конузина на питања листа „Јединство“ , јун 2011.

[HS]

Драги сународници,

1. Иницијативи Србије за успостављање независне истраге о трговини органима Срба на Косову, под окриљем Савета безбедности УН, противиле су се земље наклоњене Албанцима. Има ли места за страховање Срба, да се и овај монструозни злочин жели заташкати?

Русија је, као што је познато, у потпуности подржала став Србије о неопходности спровођења независне свеобухватне истраге навода под окриљем СБ УН из извештаја Д. Мартија, као и за стварање одговарајућег механизма за то.

У извештају се наводе имена неких функционера који су сада на високим позицијама у владајућим структурама Косова. Они су се нашли на власти уз подршку спољних покровитеља. Због тога не искључујем могућност да је у одређеним круговима и у Приштини и међу њеним пријатељима присутна жеља „да се све прикочи“.

Узимајући у обзир реакције на предлоге Београда српске дипломате настављају да раде на тексту нацрта одговарајуће одлуке СБ УН. Русија ће га подржати у оној форми у којој ће то бити прихватљиво за Србију.

2. Има ли, по Вама, ЕУЛЕКС капацитет да врши темељну, непристрасну истрагу о трговини органима Срба и да има снажан програм заштите сведока?

У руководећим структурама Европске уније и у самом ЕУЛЕКС-у тврде да мисија располаже свим могућностима за спровођење темељне и непристрасне истраге о злочинима који су у вези са незаконитом трговином људским органима. Нисам сасвим сигуран да је то тако. Како ће се, на пример, спроводити истражне радње на територији Албаније која није обухваћена мандатом ЕУЛЕКС? Као што сте добро истакли, такође постоје озбиљне сумње у вези са сигурношћу заштите сведока, а без одговарајућег програма ни један сведок на Косову неће имати храбрости ни да зине. И у целини чини ми се да ЕУЛЕКС није политички мотивисан да открије истину.

3. Прогон као и најстрашнији злочин над Србима на Косову и Метохији десили су се по доласку међународне заједнице. Да ли Срби на КиМ са разлогом тврде да је то вид завере и сценарио за отимање дела територије Републике Србије?

Нисам велики присталица теорије завере. Истовремено нема сумње да су се ужасни злочини против Срба на Косову дешавали са циљем да уплаше српско становништво и да га приморају да заувек напусти покрајину.

4. Резолуција 1244 остала је мртво слово на папиру јер никада није испоштована до краја, а улога УНМИКА је потиснута доласком ЕУЛЕКСА...?

Не слажем се сасвим. Резолуција 1244 СБ УН имала је веома важну улогу. Она је омогућила да снаге НАТО прекину са бомбардовањем Србије. С тачке гледишта Русије ова резолуција остаје темељни документ регулисања косовског проблема.

Размештање ЕУЛЕКС-а, за шта је Београд дао сагласност, заиста је умањило улогу УНМИК-а. Сматрам, међутим, да је мисија УН и даље потребна за читав низ питања регулисања. Између осталог, с наше тачке гледишта, било би корисно да УНМИК учествује у преговорима између Београда и Приштине. Мисија УН треба да остане „кишобран“ под којим приштинске власти могу да учествују у раду међународних инстанци.

5. У току је преговарачки процес Београда и Приштине. Верујете ли у позитиван исход и какав је став Ваше земље по питању дијалога Београда и Приштине?

Русија подржава преговоре који се данас воде између Београда и Приштине, и рачуна на то да ће се завршити позитивним резултатима које ће задовољити обе стране. Увек постоји жеља да се верује у најбоље.

6. Да ли ће Русија бити до краја уз Србију у одбрани територијалног интегритета земље?

Русија ће бити на страни Србије у заштити територијалног интегритета земље у оноликој мери и све дотле док је сама Србија буде штитила.

7. Више од пола милиона Срба је протерано из бивше југословенске републике Хрватске, по Босни су харали муџахедини, а највећи део Срба са Косова и Метохије је, такође, протеран. Упркос свему наведеном Запад је оквалификовао Србе као злочинце а у Хашком трибуналу је занемарујуће мали број оних који су оптужени за злочине над Србима. Значи ли то да је право за жртве по утицајем политике?

На жалост, то је очигледно тако. Тешко је објаснити, на пример, ослобађање од одговорности неких лица са Косова и из Босне и Херцеговине за које постоје јаки докази да су извршила тешке злочине.

8. Постоји ли могућност да ће се традиционално добри односи Русије и Србије нарушити приближавањем Србије Европској Унији?

Надам се да се то неће десити. Руководство ваше земље више пута је уверавало да ће се прикључењем Србије Европској унији очувати најбољи билатерални односи са Русијом.

9. Како ће европске интеграције Србије утицати на Споразум о слободној трговини са Русијом и уопште о економској срадњи са Вашом земљом?

Евентуално прикључење Србије Европској унији захтеваће да се размотре и адаптирају нека документа које регулишу нашу билатералну економску сарадњу, пошто ће Србија морати да се руководи општим правилима ЕУ. То ће се, очито, тицати и Споразума о слободној трговини, јер Русија нема такав режим са Европском унијом.

Што се тиче другог дела питања – на моју молбу да се објасни да ли се разматрају последице прикључења Србије Европској унији у смислу утицања на нашу билатералну економску сарадњу и у целини на српску привреду, добијам одговоре да је то веома тешко питање.

10. Да ли ће до краја године бити реализован руски кредит од 800 милиона долара намењен развоју српске железнице?

Договор о руском кредиту за Србију у износу од 1 милијарде долара био је постигнут још током посете Председника Русије Д. А. Медведева Србији у октобру 2009. год. Србија је добила 200 милиона долара од опште суме у циљу стабилизације буџета. Што се тиче 800 милиона долара намењених за инфраструктурне пројекте на железници, на жалост, тај кредит и даље није реализован. Разлог за то је кашњење у изради неопходне пројектне документације. На потезу је српска страна.

11. Један део грађана Србије сматра да би Србија уласком у НАТО обезбедила сигурност и економски развој, а други, већи део, који се противи има болна сећања на НАТО. Да ли је за Србију најбоље да остане војно неутрална?

Одлука о томе шта је боље за Србију – да ли да постане НАТО земља или да сачува војну неутралност – њено је суверено право. Што се тиче таквог избора – о њему јасно и убедљиво говоре анкете јавног мњења.

[HX]