Интервју српском часопису «Cord», 05.2010

[HS]

1.  Министар финансија у Влади Републике Србије Дијана Драгутиновић и заменик Министра финансија Руске Федерације Дмитриј Владимирович Панкин потписали су у Москви споразум о кредиту у износу од 200 милиона долара, који Руска Федерација даје Србији за подршку буџета и финансирање дефицита, саопштило је Министарство финансија Србије.

Одржавање следеће рунде преговора који се тичу кредита за инфраструктурне пројекте планиран је за мај текуће године. Да ли се Србији постављају неки услови које ће она морати да испуни како би се преговори успешно наставили и окончали?

Следећа, трећа рунда преговора Руско-српске радне групе за кредитно-финансијску и инвестициону сарадњу очекује се крајем маја –почеткој јуна ове године. Предстоји разматрање захтева српске стране о финансирању пројеката у сфери железничког саобраћаја, који су предложени у писму Министарства финансија Србије од 25. новембра 2009. год, с обзиром на техничку студију коју је припремио руски Отворено деоничарско друштво „Трговински дом – руска железница“ о могућностима и сврсисходности њихове реализације. Основни услов за њихову реализацију јесте дати на располагање сву пројектно-предрачунску документацију за сваки од предложених пројеката. Други, ништа мање важан фактор јесте степен учешћа руских компанија. Мислим да ћемо током преговора успети да нађемо одговоре на сва постојећа питања и да пређемо на разматрање услова давања кредита за усаглашене пројекте.

2. Преговори о кредиту започети су још у октобру прошле године. Зашто су толико дуго трајали?

Што се тиче Споразума о руском кредиту за подршку буџета Србије, потписан је 7. априла 2010. у Москви. Могу додати и то да је руска страна већ завршила унутардржавне процедуре, неопходне за његово ступање на снагу, о чему је српска страна информисана 20. априла 2010. год. Очекујемо од Србије аналогно саопштење.

Што се тиче другог дела руског кредита, који ће, како се претпоставља, бити усмерен на инфраструктурне пројекте, српска страна, на жалост, одуговлачи са пружањем додатних материјала који су неопходни ради припреме техничког споразума о свим предложеним пројектима. То је довело до померања рокова наредне рунде преговора.

3.  Недавно сте на економском форуму на Копаонику упозорили руске инвеститоре да буду опрезни приликом инвестрања у Србији. Шта је проузроковало такво упозорење?

Такво упозорење је у великој мери повезано са бирократским, а неретко и формалним прилазом питањима и проблемима са којима се сусрећу руски економски оператери. Куповина већинског пакета акција „НИС“-а од стране руске компаније „Газпром нефт“ изнело је на светлост дана парадоксалну ситуацију када ни продавац, а ни купац немају потпуну представу о томе шта је предмет уговора, а надлежни органи који се баве приватизацијом не сносе никакву одговорност за информације о предузећима која се продају. До овог момента није одређен општи регистар имовине НИС-а. Постоји списак неоспорне имовине који износи више од четири хиљаде позиција, а од којих је предато око хиљаду. При томе, сваки пут се захтева посебна дозвола Владе Србије. Што се тиче спорних објеката, питање још увек нема коначно решење. Са оваквим темпом процес предаје имовине може се развући годинама, што, наравно, ствара додатне компликације у раду компаније, а и негативно утиче на вредност њених акција.

Слична ситуација је и са АД „Лукоил – Беопетрол“. Локалне власти прете компанији судским процесом због наводно незаконите реконструкције и изградње бензинске пумпе у Земуну.

И ово није једини проблем који овде имају руски економски оператери. Све то приморава да се озбиљно замислимо над тим како водити пословање у Србији.

4.  Шта би Србија могла учинити у најкраћем року како би се прекинуло деловање Вашег упозорења?

Пословати са руским компанијама транспарентно, континуирано решавати нагомилане проблеме, као што је то пракса у пословном свету, и видети у тим компанијама заинтересованог партнера.

5.  Какво је искуство стекао „Газпром нефт“ у вези са приватизацијом НИС-а?

Мислим да Вам на то питање најбоље може одговорит Генерални директор компаније К. А. Кравченко. Ја само могу да констатујем да успех НИС-а умногоме зависи од тога како ће се развијати будући односи компаније са државним структурама Србије. А ту, као што видите, није све тако једноставно као што се на први поглед може учинити.

6.  Каквим се темпом реализују радови на изградњи подземног складишта гаса „Банатски двор“ и да ли је заједничка фирма Гаспрома и Србијагаса започела свој рад?

Рад на оснивању заједничке компаније „Подземно складиште гаса Банатски двор“ завршен је 8. фебруара 2010. године. Са руске стране оснивачка компанија је „Газпром – Немачка“, а са српске – АД „Србијагас“. Прва седница Управног одбора одржана је у Београду 25. марта 2010. год. Тада је размотрен низ организационих питања, као што је и добијање лицензе за комерцијално пословање која би требало да буде добијена почетком маја 2010. год.

У Влади Србије на разматрању је нацрт решења предаје дела имовине АД „Србијагас“ у биланс заједничком предузећу „Подземно складиште гаса Банатски двор“. Компанија је већ почела пуњење буферног гаса који се добија од ДОО „Газпромекспорт“ по условима лизинга. Почетак испоруке основног обима гаса у Подземно складиште гаса планира се за септембар 2010. год.

7.  „Московска банка“ прошле године објавила је почетак своје делатности у пружању услуга становништву. Међутим, у поређењу са другим банкама које имају агресивне кампање у медијима, она се још увек не примећује на банкарском тржишту Србије. Постоје ли некакви проблеми или је то политика банке?

Колико сам упознат, за последњих шест месеци „Московска банка“ инвестирала је у привреду Србије више од 200 милиона долара, и то је веома значајна сума. И зато нема потребе говорити о неактивној позицији банке на српском финансијском тржишту. Своје пословање банка је почела од нуле, и то је уобичајена пракса када се током првих година основна пажња усмерава на развој корпорацијско кредитирања, а тек затим се развија кредитирање становника. Уз прилично конзервативни прилаз управљању ризицима „московска банка“ представља једног од лидера такве врсте кредитирања. Исте такве конзервативне политике „Московска банка Београд“ придржава се у кредитирању становништва на локалном тржишту. Менаџмент банке није себи поставио задатак да пружи по сваку цену максималну количину мањих кредита. Тржиште се пажљиво проучава, процењују се ризици, и на основу тога се спрема списак услуга које ће бити у складу са захтевима локалног тржишта и са политиком банке у развоју датог бизниса. У овом тренутку банка је започела реализацију нових програма кредитирања.

8.  Постоје ли промене у односима између Русије и Србије након посете Председника Д. А. Медведева прошле јесени?

Односи су постали динамичнији. Током посете потписано је седам споразума, који су створили правну основу за међувладину сарадњу у новим областима.

Нарочито је доследан развој контаката у оквиру министарстава унутрашњих послова. Од децембра 2009. год. Србију су посетиле три представничке делегације руског МУП-а. Остварује се конструктиван дијалог у вези са експертским службама, као и у другим правцима.

Ради се и на реализацији пројекта формирања хуманитарног центра у Нишу. Пракса показује да су овом региону потребне мобилне, добро снабдевене структре оперативног реаговања у ванредним ситуацијама, углавном у борби са шумским пожарима, поплавама итд.

На практичном нивоу ради се на припреми и спровођењу манифестације „Дани духовне културе Русије и Србије“, која ће се одржати на јесен.

Нов импулс добила је и сарадња руских и српских региона.

Посета Д. А. Медведева била је на дан ослобођења Београда од фашистичке окупације. 9. маја паради Победе у Москви присуствоваће Председник Б. Тадић. Активно сарађујемо са локалним органима власти на спровођењу свечаних церемонија полагања венаца и награђивања ветерана ослободилачке борбе у Југославији јубиларним медаљама „65 година Победе у Великом Отаџбинском рату 1941-1945“.

Читав низ нових билатералних споразума спрема се за потисивање. Наш задатак није само у томе да допунски ширимо уговорно-правну основу, већ, пре свега, да радимо на непосредној реализацији тачака докумената.

Све ово се остварује упоредо са реализацијом наших заједничких економских пројеката. И зато са оптимизмом посматрамо будућност и не намеравамо да смањујемо интензитет наше сарадње.

9.  Како оцењујете економску сарадњу двеју земаља?

Наша економска сарадња, укупно узев, иде узлазном линијом и може се окарактерисати, нарочито у сфери енергетике, као стратешко партнерство. Безобзира на нестабилну политичку конјуктуру, велики споразуми чија је укупна вредност неколико милијарди долара реализују се у складу са постављеним плановима. Међу њима је и пројекат изградње магистралног гасовода „Јужни ток“, чије ће реализовање омогућити Србији да постане један од највећих европских транзитера природног гаса у Западну Европу.

Реализација планова за развој заједничког предузећа „Подземно складиште гаса Банатски двор“ преобразиће га у један од центара за снабдевање „плавим горивом“ не само на унутрашњем, већ и на регионалном тржишту.

Иако постоје одређене тешкоће, развија се пословање српске компаније „НИС“ уз учешће капитала компаније „Газпром нефт“. Модернизација НИС-а која се тренутно спроводи довешће српску компанију на челу са руским менаџментом на ниво једног од највећих играча у нафтногасној области на Балкану.

Значајну позицију има и руска компанија „Лукиол“, чији укупан обим инвестиција у Србији до данас износи 375 милиона долара, у овкиру којих је и 20 милиона долара инвестираних 2009.год.

На српском тржишту присутне су и руске финансијске структуре. Пре свега, „Московска банка“. У току је завршетак формирања осигуравајуће куће чији ће учесник бити највећа руска универзална осигуравајућа кућа „СОГАЗ“.

Наставља се рад на великим пројектима инфраструктурне изградње, пре свега железничке. Постоје планови развоја сарадње у бласти пољопривреде, агроиндустријском комплексу, као и у области туризма.

Као што сам и раније истицао, текуће године у Нишу планира се стварање руско-српског Центра за хуманитарно реаговање који за основни циљ има оперативно реаговање на могуће ванредне ситуације и техногене хаварије у Србију и на Балкану.

На међународној конференцији, одржаној у фебруару 2010. год, државе региона подржале су ову руско-српску иницијативу. Надам се да ће рад на техничким питањима бити завршен већ до лета ове године.

Све горенаведено пружа могућност да се говори о томе да заједничко пословање у трговинско-економској сфери представља један од важних чинилаца стратешког партнерства између Русије и Србије.

10.  Како тумачите укључивање Аустрије у пројекат „Јужни ток“, с обзиром на то да та земља подржава пројекат гасовода „Набуко“, супарника пројекту „Јужни ток“?

Придруживање Аустрије у изградњи гасовода „Јужни ток“ представља одраз растућег интересовања европских земаља за овај пројекат. Сасвим недавно, у новембру 2009. год. придружила се Француска. А то значи да „Јужни ток“ добија у Европи све већи значај.

Смањена потражња природног гаса у европским земљама, што је последица светске економске кризе, привременог је карактера, и до 2015. год, када се очекује пуштање у рад гасовода „Јужни ток“, у Европи ће се, према оценама експерата, знатно повећати потрошња „плавог“ горива. С тиму вези не мислим да ће пројекти „Јужни ток“ и „Набуко“ бити конкуренти. Вероватније је да ће моћи да допуњују један другог. Што се тиче тражења слободних обима гаса у Каспијском језеру за пројекат „Набуко“, то је посебно питање чије решење изискује озбиљан рад.

11. Изнели сте став да би Србија, прикључивши се НАТО, признала Косово, што је изазвало коментаре дела српске јавности. Упозорили сте да на односе са другим земљама између осталог утиче и чињеница да ли су оне чланице НАТО. Шта би се променило у односима између Русије и Србије уколико би Србија одустала од политике војне неутралности и ушла у НАТО алијансу?

Став Русије по питању НАТО добро је познат. Желим да скренем пажњу на одговарајућу формулацију која је садржана у новој војној доктрини Русије. У њој се, између оталог, говори да ризике по безбедност моје земље ствара тежња да се „потенцијалима силе НАТО дају глобалне функције, које се реализују уз кршење међународног права, да се војна инфраструктура земаља чланица НАТО приближи границама са Русијом, између осталог и путем ширења овог блока“.

У условима недовршености процеса трансформације алијансе техничко ширење блока не представља адекватну реакцију на савремене изазове, не јача безбедност ни нових чланица, ни НАТО, ни Европе у целини.

Убеђен сам да промењена природа нових претњи и ризика по безбедност (а то су међународни тероризам, организовани криминал, ширење оружја за масовно уништење, трговина наркотицима) захтева уједињење напора свих држава и међународних организација. Ширење алијансе, пак, не јача колективни прилаз, већ напротив – води ка фрагментацији јединствене територије безбедности у Европи. Пријем у НАТО нових чланица девалвира кључни принцип, који је утемељен у иницијативи руског председника о склапању новог Уговора о европској безбедности и који гласи: не јачати сопствену безбедност науштрб безбедности других.

Коначна одлука је, безусловно, на Србији. Русија пажљиво прати изјаве руководства Србије да се у овом моменту питање о чланству у НАТО не поставља и да се то не разматра.

[HX]