Intervju Predsednika odeljnja za spoljne crkvene veze Moskovske Patrijaršije mitropolita Ilariona listu „Večernje novosti“

[HS]

Predsednik odeljenja za spoljnocrkvene veze Moskovske patrijaršije o saradnji Rusije i Srbije, stradanju KiM i zbližavanju sa Rimom

Naši narodi, okriljeni crkvama, povezani su čvrstim istorijskim vezama bratstva. Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril posvećuje veliku pažnju razvoju odnosa između Ruske i Srpske pravoslavne crkve. Po blagoslovu Njegove svetosti došao sam u Srbiju da razmotrim našu buduću saradnju. Zato je RPC, koja je tokom poslednjeg veka u punoj meri spoznala stradanje za veru i gorčinu gubitaka, sa posebnim saosećanjem primila nesreće koje je doživeo mnogostradalni srpski narod. Molimo se za našu srpsku braću i verujemo da će im svemilostivi Gospod poslati olakšanje.

Ovo, u ekskluzivnom intervjuu za „Novosti“ kaže mitropolit volokolamski Ilarion (Alfejev), predsednik odeljenja za spoljnocrkvene veze Moskovske patrijaršije.

* Vaša poseta Srbiji ocenjena je „prekrasnim primerom“ saradnje Ruske i Srpske crkve?

- Toliko vekova smo zajedno, i naše prijateljstvo tokom vremena samo jača i razvija se. Danas imamo izuzetno intenzivnu saradnju u oblasti duhovnog obrazovanja i realizacije zajedničkih humanitarnih projekata, kao i pružanja bratske pomoći jedni drugima zbog raznih potreba.

* Kosmet vas je, kako ste rekli, očarao. U saradnji sa SPC osmislili ste program pomoći svetinjama na KiM. Da li će Ruska crkva početi redovno hodočašće na Kosovo i Metohiju?

- Pozdravljamo razvoj pravoslavnog hodočašća između Srbije, Rusije i svih zemalja koje su na kanonskoj teritoriji Moskovskog patrijarhata. Nije prva godina kako u Podvorju Srpske pravoslavne crkve u Moskvi uspešno radi hodočasnička služba. Među našim vernicima tradicionalno je veliki broj ljudi koji žele da posete vašu zemlju i da se poklone svetinjama Srpske pravoslavne crkve.

* U svom radu posebno težište stavljate na čuvanje svepravoslavnog jedinstva.

- Dogma o jedinstvu crkve Hristove jedna je od najvažnijih postavki pravoslavne vere. Zato je briga o očuvanju i jačanju crkvenog jedinstva na svim nivoima, od pojedinačne parohije do Vaseljenske crkve, sveti dug svakog člana Crkve, naročito njenih jerarha.

* Koji zadatak u ovom trenutku smatrate najvažnijim kao predsednik odeljenja crkvenih veza Moskovske patrijaršije?

- Osnovni zadatak našeg sinodalnog odeljenja ostaje nepromenjen: razvoj kontakata RPC sa spoljnim svetom, usmerenih na očuvanje i jačanje crkvenog jedinstva, na stvaranje preduslova za to da se glas pravoslavlja čuje u savremenom svetu i da bude jasan svima. Kao nikad aktuelan je problem jačanja pozicija hrišćanstva u savremenom sekularnom svetu, koji je u globalizaciji. Njegovo rešenje nije moguće bez napora usmerenih na jačanje jedinstva svetskog pravoslavlja. Zato patrijarh Kiril smatra da je saradnja pravoslavnih crkava najvažnija strana delatnosti poverenog mi odeljenja.

* U oblasti kulturne diplomatije, između pravoslavne Moskve i rimokatoličke Svete stolice učinjen je korak ka zbližavanju. Šta će hrišćanstvo time dobiti?

- U epohi globalizacije hrišćanske crkve i zajednice suočavaju se sa zajedničkim problemima, koji se mogu rešiti samo zajedničkim snagama. Pre svega, imam u vidu proces sekularizacije - istiskivanje religioznog načela iz društvene u sferu isključivo privatnog života. Ovakva tendencija već je dovela do negativnih posledica u zemljama Evrope i Amerike, kao što su kriza institucije porodice, povećanje broja abortusa, biološki eksperimenti, koji prenebregavaju dostojanstvo čovekove ličnosti, diskriminacija hrišćana zbog njihovih religioznih ubeđenja.

ISPREPLETANE SUDBINE Bratsko gostoprimstvo kojim su na srpskoj zemlji dočekane izbeglice iz sovjetske Rusije nikada neće biti izbrisano iz zahvalnog sećanja ruskog naroda. Srbiji je bilo suđeno da postane druga otadžbina hiljadama Rusa, koji su svoje brojne talente posvetili razvoju srpske nauke i kulture, ukrašavanju Beograda. Mnogi od njih svoje poslednje utočište našli su u Beogradu, na teritoriji „ruske nekropole“, kao i ruski vojnici koji su poginuli u borbama tokom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji.

Sve češće do nas stižu zabrinjavajuće informacije o slučajevima diskriminacije na religijskoj osnovi, o ispoljavanju vandalizma nad hrišćanskim hramovima i nasilja nad vernicima. Verujem da bi izrada zajedničke strategije ponašanja crkava u vezi sa problemom hrišćanofobije pomogla.

* Na koji način?

- U martu ove godine Veliko veće Evropskog suda za ljudska prava ukinulo je svoju prethodnu odluku o nedopustivosti držanja raspeća u italijanskim državnim školama. Kao rezultat žalbe italijanske vlade, koju je podržao niz evropskih država, a među njima i Rusija, Evropski sud je priznao da prisustvo raspeća u učionicama ne predstavlja kršenje prava ljudi drugačijih ubeđenja i da predstavlja element istorijskog i kulturnog identiteta Italije. To jasno pokazuje da saradnja pravoslavaca i katolika u javnoj sferi može doneti dobre plodove u korist hrišćanskog sveta, čiji neodvojiv deo predstavljaju pravoslavne crkve.

* Patrijarh Kiril, jednim od glavnih zadataka označio je i ocrkovljenje mladih.

- U epohi informatičkih tehnologija Crkva, odgovarajući strogim zahtevima društva, pozvana je da daje osmišljene odgovore, koji se pri tom uvek opiru na osnove naše vere: na reč Božiju, na svetootačko nasleđe, na crkvenu tradiciju. Ali i poznavanje ovih osnova naše vere traži od čoveka, koji se nalazi na putu crkvenog služenja, kako duhovnu tako i čisto umnu koncentraciju. Eto zbog čega crkveno služenje u intelektualnoj sferi predstavlja raznolikost misionarstva, koja je u naše vreme veoma tražena. I naravno, upravo je omladina, koja tako tanano poima promene u svetu, sposobna u najvećoj meri za takav tip misionarstva. „Podmlađivanje“ Crkve, po mom mišljenju, jača našu crkvu i obezbeđuje njenu budućnost.

* Zalažete se za povratak veronauci, nauci o moralu, asketizmu, učenju o molitvi... Može li savremeno da ublaži snagu duhovnosti?

- Duhovnost ne pripada samo prošlosti. Ona je uvek aktuelna. Pa ipak, ako govoreći o savremenim uticajima imate u vidu sekularno mišljenje, neophodno je priznati da je ono zaista svojstveno danas ogromnom broju ljudi u mnogim zemljama.

* Šta biste poručili pred Vaskrs, jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika?

- Vaskrs je praznik ne samo radosti nego i nade za svakog vernika. Jer vaskrsnuće Spasitelja jeste zalog i početak našeg vaskrsnuća. To je ono što je zauvek promenilo istoriju čovečanstva, i ono što menja istoriju života svakog vernika u svakom trenutku.

MUZIKA DUŠE

Muzika može jako da deluje na čoveka. Ona je jedan od najdirektnijih puteva ka srcu čoveka. To je otvoreni kanal, koji vodi u dubinu naše duše. Ali, šta ćemo mi uputiti tim kanalom? To zavisi, između ostalog, i od stanja duše tvorca muzike i njenih izvođača. Mislim da stvaralaštvo isceljuje duše kada se stvaraoci oslanjaju na čvrste osnove viševekovne duhovne tradicije - kaže mitropolit Ilarion, kompozitor, čiji je oratorijum „Stradanje po Mateju“ (iz 2006. godine) izveden više puta u raznim zemljama.

BRIGA O VERNICIMA

- U RPC više od polovine episkopa vrši svoje služenje ne u Ruskoj Federaciji već izvan njenih granica. Isto možemo da kažemo i za SPC, koja brine o svojim vernicima van granica Srbije. Jerarsi i klirici naših crkava negde služe u uslovima inoslavne i inokonfesijalne većine. U ovakvim uslovima posebnu važnost dobija zadatak očuvanja toplih, otvorenih odnosa sa predstavnicima državnih vlasti i religioznih organizacija u celom svetu.

[HX]