Интервју бившег Председника Владе Руске Федерације Е.Примакова листу „Политика“, 4.09.2011. г.

[HS]

Русија се залагала против одвајања Косова од Србије и за давање Косову посебног аутономног статуса у Србији. Догађаји су кренули по другом сценарију

Јевгениј Максимович Примаков, бивши председник Владе и бивши шеф спољне обавештајне службе Русије, јуче је стигао је у Београд, као гост Карић фондације, чију ју је награду за ову годину добио. Примаков ретко даје интервјуе, наглашава да сада у Русији нема никакву службену функцију, да није део тамошњег политичког естаблишмента и да је све оно што каже само његов приватни став. Судећи по разговору за „Политику“ господин Примаков је одлично и врло прецизно обавештен о свим тренутним збивањима у Србији.

Господине Примаков, како сада, после 20 година, ви оцењујете распад некадашњег Совјетског Савеза?

Носталгичан сам за Совјетским Савезом као великом државом која је, с моје тачке гледишта, могла бити сачувана. За то је требало склопити прво економски споразум који би обједињавао све савезне републике, а које су постале независне државе. Склапање економског споразума, као и очување културног, језичког заједничког простора, пружило би могућност да се над свим тим повећа политичка надградња. Мислим да би овакав пут довео до очувања савезне државе, али већ у другом облику, државе која би узимала у обзир суверена права својих република-чланица. Потписивање таквог споразума, имам све основе за овакав закључак, прихватиле би тада и балтичке републике које су постале самосталне.

Председник САД, Џорџ Буш старији обећао је у предвечерје распуштања Варшавског уговора Михаилу Горбачову да се НАТО неће ширити на земље бившег Совјетског Савеза и Варшавског уговора. Обећање није испуњено. Како ви на то гледате данас?

Не само Буш старији, већ и државници Велике Британије и Француске износили су током многобројних разговора са совјетским руководиоцима и с Горбачовом, и с министром одбране Јазовом, и с министром иностраних послова Шеварднадзеом, да се НАТО ни за инч неће проширити на територију Варшавског споразума, који је у то време завршавао своје постојање. Мислим да је Горбачову и Шеварднадзеу недостајало професионализма да та обећања ставе на папир. Другим речима, условити сагласност за уједињење Немачке и излазак наших јединица из ДДР-а обавезом неширења НАТО у правцу руске територије.

Да ли ви ширење НАТО-а на исток доживљавате као неку врсту опкољавања Русије?

Очигледно, при оцењивању ширења НАТО-а треба узети у обзир то да су после распада Варшавског споразума многе источноевропске земље такође саме тежиле ка уласку у Северноатлантски савез. Што се тиче Русије, она нипошто не поздравља ширење НАТО према својим границама. Посебно што последњи догађаји јасно показују следеће: НАТО ни из далека не постаје политичка организација. Он задржава све атрибуте војне структуре којој су темељи ударени још у време конфронтације двеју суперсила, у време хладног рата.

Зашто неке земље бившег Варшавског уговора свој нови политички и војни идентитет граде на антируским позицијама?

Ја не бих био тако категоричан у тврдњама. Чини се да источноевропске земље, које су ушле у Европску унију, и чак и у НАТО, развијају економске и политичке везе с Руском Федерацијом. Наравно, ми правимо разлику: да ли су оне само чланице ЕУ, или су истовремено и у НАТО-у.

На дан напада НАТО-а на СР Југославију 1999. године, те мартовске вечери, ви сте наредили да се ваш авион окрене и врати кући, а били сте негде насред Атлантика и путовали сте у службену посету САД. Је ли тада Русија могла да учини нешто више за Југославију и зашто није?

Одмах да се оградим: Русија није ни желела, нити је била спремна за започињање трећег светског рата, а дипломатске мере биле су у потпуности активиране.

Да ли је Русија тада, у том рату, обавештајним подацима помагала Југославији?

Не бих одговорио на ваше питање. То је професионална тајна. Везе су постојале.

Да ли су, у процесу договарања како да се тај рат НАТО-а против Југославије прекине, Виктора Черномирдина, као руског преговарача, изиграли Марти Ахтисари и Американци?

Ја то не знам, нисам присуствовао тим преговорима. Као председник руске владе ја сам током југословенске кризе имао свакодневне састанке с министром одбране, начелником Генералштаба, шефом спољне обавештаје службе и шефом војне обавештајне службе ГРУ. Разговарали смо шта би требало да предузмемо у различитим околностима. Онда је једном дошао Черномирдин и упитао ме је може ли и он присуствовати тим састанцима. Ја сам рекао, не. Рекао сам му да је његов искључив посао да се бави преговорима.

Руске трупе ушле су после рата 1999. године прве на Косово. Први сте после и отишли с Косова. Део политичке јавности у Србији то вам замера. Зашто сте отишли с Косова?

Русија је своје јединице увела на Косово ослањајући се на резолуцију Савета безбедности УН. А извела их је с Косова зато што није желела да преузима одговорност за ситуацију која је била далеко од стабилизације, без обзира на долазак снага Кфора. При томе, из вашег питања може се стећи утисак да је у читавој тој ситуацији Србија требало да има пасивну позицију, а све остало за њу требало је да врши и направи Русија. Мислим да то није исправно ни поштено.

Део политичке јавности Србије тврди да Русија подржава Србију око Косова само вербално, односно само формално?

Чини ми се да сам на то питање већ одговорио.

О концепту Москве о новој колективној безбедности у Европи скоро да се више и не говори. Зашто?

Русија наставља да говори о неопходности тога. Али, ви сте у праву када кажете да руска идеја о новој колективној безбедности није била активно подржана од стране свих европских држава.

Ваше мишљење о америчком ракетном штиту у Европи. Конкретно, о том ракетном штиту у Румунији?

Као што знате, Русија је предложила сарадњу са САД у стварању ПРО у Европи. О том питању настављају се консултације, али ја нисам посебно оптимистичан у вези с њиховим резултатима. Мада, ко зна шта ће бити даље?

Имате ли идеју, или предлог, како да Србија поступи ако дође до нове примене силе против Срба на северу Косова од стране власти у Приштини?

Русија се залагала против одвајања Косова од Србије и за давање Косову посебног аутономног статуса у Србији. Догађаји су кренули по другом сценарију. Чини ми се да ће косовски проблем на крају морати да се реши поделом Косова уз издвајање Срба који насељавају његов север.

Значи, по вама, подела Косова је једино решење?

С моје тачке гледишта то је једина алтернатива. Надам се да се Србија неће одређи Косова и да Русија неће признати Косово. С друге стране, имате да ни САД, па ни земље ЕУ које су признале Косово, неће одустати од својих ставова и то онда ствара ћорсокак. А то је велика опасност за мир и будућност целог региона. Срби компактно насељавају север Косова и мени се чини да је једино одрживо решење та подела. Знате, ја говорим само у моје име, а не у име руског руководства. Ово је моје лично мишљење.

Сматрате ли да је данас однос службеног Београда према Москви искрен?

Желео бих томе да се надам и да од тога полазим.

Били сте шеф руске спољне обавештајне службе СВР. Је ли КГБ био бољи од СВР?

Био сам четири године шеф СВР. Крајем 1991. године та се служба одвојила од КГБ-а, до тада је била у саставу КГБ-а. Мислим да се као добро решење показало то одвајање, та самосталност СВР.

Медедев или Путин?

Не знам, још је рано за оцену. Обојица су обећали да ће ускоро саопштити своје намере. Интрига остаје…

[HX]