Интервју амбасадора Руске Федерације у Републици Србији А.Конузина листу „Вечерње новости“, 05. фебруар 2010. године

[HS]

•  Да ли ће Србија и Руска Федерације потписати споразум о стратешком партнерству? Председник Србије рекао је да се нада таквом споразуму…

Апсолутно се слажем да су Русија и Србија постигле стратешки ниво сарадње. И заиста, између наших двеју европских земаља успоставили су се посебни односи засновани на дубоким коренима пријатељства и етничком, културном, језичком и религиозном заједништву. Придржавамо се принципа тржишне економије, идеала демократије, међународне законитости. Стекли смо потенцијал у сарадњи у најразличитијим сферама делатности. Ми већ координишемо наше потезе око међународних питања, као што су и она витална. Постоје планови да се билатерална трговинско – економска размена подигне на нови, виши ниво. Појачавамо споразумну базу односа. Унапређујемо програме културне сарадње, као и оне из сфере образовања. Разрађујемо иновационе пројекте заједничког рада. Све то даје нашим односима посебан присан и динамичан карактер. Руско – српске везе постају стални фактор спољне политике обеју наших држава.

•  Српски министар одбране није задовољан сарадњом са Руском Федерацијом у области одбране. Какав је Ваш став о нашој војно-техничкој сарадњи?

Русија и Србија су давнашњи партнери у војно – техничкој области. У свом наоружању српска војска и даље има велику количину руског наоружања и војне технике, чији је део произведен по руским лиценцама у српским предузећима одбрамбене индустрије. Српска војска ће ово наоружање експлоатисати још неко одређено време, што захтева учешће одбрамбене индустрије Русије ради његовог одржавања у исправном стању бојне готовости, има перспектива за војно-техничку сарадњу и у будућности.

Уједно, према нашој оцени, стране и даље улажу недовољно напора за решавање неких текућих проблема у овој сфери. Због тога се одуговлачи са наруџбинама, са разматрањем комерцијалних и техничких предлога, с извршењем одговарајућих послова. Ова питања разматрам са српским партнерима. Сматрам да имамо све могућности за повећање нивоа сарадње у овој области, важној за обе стране.

Очекујемо да ће посета Београду начелника Генералштаба Оружаних снага Руске Федерације, првог заменика министра одбране Руске Федерације, генерала Николаја Макарова дати нов импулс развоју српско – руских односа у области одбране.

•  У Србији се захуктава дебата: НАТО – за и против. Уколико би Србија у будућности постала чланица Алијансе да ли би то променило односе са Русијом?

Разуме се да сам обратио пажњу на велику дискусију, која се развила у српској јавности по питању НАТО. То је јасно. Историја односа земље са овим војним блоком је трагична. Агресија 1999. године, манифестована у бомбардовањима територије целе Србије, оставила је у душама људи дубок траг. Свака српска породица има своје мишљење о НАТО. Патријарх Иринеј је лепо рекао: за ово питање треба имати мишљење целог народа. А како то урадити – то треба сами Срби да реше.

Пре него што се одредите према НАТО, вероватно треба размислити које одбрамбене задатке Србија може да решава у оквиру те организације или у сарадњи са њом. Управо тако чини Русија. Ми имамо заједнички рад на идентификацији изазова и претњи којима можемо да се одупремо заједно са државама северноатланске алијансе. У зависности од резултата ових консултација моја земља ће градити даљу сарадњу са НАТО. Обавезан услов јесте да таква сарадња може да се развија искључиво на основама равноправности.

Осим тога, постоји ли увереност да у Београду и Бриселу подједнако гледају на проблеме безбедности у Европи, на Балкану? Неће ли механизам НАТО постати полуга за вршење притиска на Србију? Ситуација на Косову може да пружи одговор.

Да ли ће се чланство Србије у НАТО одразити на односе са Русијом? А шта Ви мислите? Чланице алијансе преузимају на себе правне обавезе у саставу војног савеза. Неки „регрути“ већ су позиционирали себе у истакнуте структуре оружаних снага. Други маштају да преузму елементе система ПРО. Против кога су они уперени? Русија не може а да не узме ово у обзир.

Са своје стране оријентишем се на то да руководство Србије запажа неактуелност питања приступања НАТО, да зна да је већина Срба против такве перспективе. Усто, постоји алтернатива. Иницијатива Председника Русије Дмитрија Медведева о склапању Уговора о европској безбедности отвара могућности стварања подједнаких безбедоносних услова за све државе евроатланског простора независно од тога да ли су чланице војно – политичких организација или нису. Србија је подржала ову иницијативу.

•  Мислите ли да ће Међународни суд правде дати јасан одговор о питању легалности независности Косова или би он могао бити и „расточен“?

Не бих да идем унапред. Треба сачекати мишљење Међународног суда. У зависности од његовог садржаја могу се одредити и даљи кораци. Имам тесне контакте са мојим српским колегама по том питању.

•  Када очекујете финални одговор око пројеката које ће обухватити инфраструктурни део руског кредита (800 милиона долара) Србији?

Као што знате, Министарство финансија Републике Србије обратило се званичним писмом Министарству финансија Руске Федерације са предлогом да се будући кредит у износу од 800 милиона долара искористи за реализацију пројеката изградње железнице. Српска страна је навела четири пројекта за које планира да искористи руски државни кредит: развој београдског железничког чвора, укључујући и завршетак изградње станице „Прокоп“, реконструкција деонице Београд – Бар, изградња пруге Ваљево – Лозница и модернизација пруге Ниш – Димитровград.

Претпоставља се да ће пројекте реализовати руско Отворено деоничарско друштво „Трговински дом Руске железнице“ заједно са Дирекцијом железница Србије уз координацију Министарства за инфраструктуру Србије.

У овом моменту руска компанија врши техничку експертизу одговарајућих пројеката. Нажалост, „Трговински дом Руске железнице“ са закашњењем је добио од српске стране допунске материјале, неопходне за реализацију овог посла, што аутоматски помера рокове његовог завршетка.

Рачунамо, ипак, да је следећи заједнички састанак за усаглашавање и дефинитивни избор објеката у фебруару ове године, после чега ће српска страна бити информисана о нашој одлуци у вези са реализацијом предложених пројеката.

•  Има ли интересовања у Русији за улагања у српска мала и средња предузећа? Наилази ли се на административне и друге препреке?

Да, руски инвеститори су заинтересовани за развој партнерских односа на нивоу малих и средњих предузећа. Веома важни услови за успех такве сарадње јесу гаранције за уложене инвестиције, адекватност законодавне основе, транспарентност привредне делатности. Важан фактор је и пословна атмосфера у којој се формирају партнерски односи, као и позиција заинтересованих ресора и организација. Полазећи од ових саставних делова формира се имиџ и привлачност тржишта Србије за стране инвеститоре.

Као један од успешних примера у сфери средњег предузетништва могу навести ефикасну делатност уз учешће руског капитала фирме „Вапекс“ (Чачак) за производњу полиуретанске пене и душека, која је ове године уложила у развој своје производње више од 300 хиљада евра.

Упоредо са овим, постојеће искуство показује да се рад руских инвеститора не одвија увек у повољној атмосфери. На пример, наставак бирократског приступа у решавању проблема пребијања дугова између Фабрике за производњу бакарних цеви Мајданпек и РТБ „Бор“ заједно са Министарством економије Србије. Неповољна је ситуација и у фабрици „Јастребац“, коју је купила једна руска фирма. Нерешеност питања раније неисплаћених плата радницима од стране претходних власника и услед тога замрзавање рачуна предузећа не дозвољавају му да остварује нормалну производну делатност. И сасвим негативан пример је онај са предузећем „Икарбус“, чији је пакет акција за 7,2 милиона евра купила руска компанија „Автодетаљ сервис“. Агенција за приватизацију је једнострано раскинула купопродајни уговор са инвеститором из Русије. Сматрам да је у овом случају реч о дискриминаторском прилазу. Руска фирма намерава да брани своје интересе у Београдском арбитражном суду. Наведене чињенице ниједном се нису разматрале на међувладином нивоу. Све ово не повећава привлачност српског тржишта.

•  Да ли је руска страна још заинтересована да повољним кредитом финансира изградњу београдског метроа? Да ли се о томе разговара са надлежним у Србији?

У Београд су током 2009. године у више наврата долазили представници „Мосметростроја“ и „Московског метроа“ да би се упознали са условима и могућностима за изградњу метроа. Током сусрета испољена је спремност руских стручњака да реализују пројекат изградње прве деонице престоничког метроа. Међутим, српски експерти за сада нису одредили тип будућег метроа – отворен, затворен, лаки, тежак – што би дозволило да се започне са изградњом пројекта. Усто, постоји мишљење да је у данашњим условима боље искористити ресурсе за остваривање оних пројеката који би довели до бржег повраћаја утрошених средстава.

•  Руски „Гаспромњефт“ суочио се са губитком од 8 милијарди динара у НИС. Да ли то може да утиче на заинтересованост руских компанија за улагање код нас у будућности?

Интересовање руских компанија да улажу свој капитал у српска предузећа зависиће од привлачности услова пословања на тржишту Србије. О томе сам малопре говорио. Чињеница коју сте навели не може а да не изазове опрезност. Усмеравам руске бизнисмене да пажљивије оцене финансијско и имовинско стање предузећа, да провере постојање евентуалних жалби или судских тужби, да имају јасну представу о томе које су социјалне обавезе инвеститора итд. Па ипак, сматрам да ће један од перспективних праваца привредне сарадње бити развој билатералне сарадње на међународном нивоу. У овом смислу већ су предузети одређени кораци. Постигнути су одговарајући билатерални споразуми са Владом Москве, са Курском и Свердловском облашћу, са Краснодарским крајем, Татарстаном. У сарадњи са Привредном комором Србије у току је рад на успостављању узајамнокорисних пословних веза и са другим руским регионима. Овај правац има озбиљан потенцијал који ће у знатној мери омогућити да се наши економски односи учврсте. Важно је да и српски предузетници са своје стране испоље активност.

•  Има ли новости око пројекта „Јужни ток“? Када ћемо коначно знати коначну трасу кроз Србију?

Реализација пројекта „Јужни ток“ одвија се у складу са потписаним споразумом . У њега се укључују нови учесници, што додатно повећава снагу, а с тим у вези и ефикасност овог подухвата. Припрема студије техничко – економске оправданости страна споразума по плану би требало да буде завршена у трећем кварталу текуће године, после чега ће бити припремљена општа студија техничко – економска оправданост за цео пројекат ради доношења инвестиционе одлуке. Што се српског дела гасовода тиче, колико знам, припрема студије техничко – економске оправданости је у завршној фази, а сви детаљи, укључујући и питање коначне варијанте проласка трасе гасовода кроз Србију, у рукама су људи који се баве техничком припремом.

•  Препознајете ли у последњим наступима Високог представника у БиХ тежњу да се укине Република Српска? Има ли народ РС у том случају има право на референдум као вид одбране Дејтона?

Русија, као један од међународних гаранта основног споразума за БиХ, а то је Дејтонски споразум, активно учествује у мониторингу његове имплементације. Ми заступамо строго поштовање утврђених принципа државног уређења Босне и Херцеговине, њено јединство и територијални интегритет уз очување статуса и овлашћења Републике Српске и Федерације БиХ – ентитета који су утврђени основним законом земље.

Мислим да питање није у изјавама Високог представника, већ далеко дубље – у целисходности очувања самог Апарата Високог представника. Убеђени смо да су сазрели сви предуслови за прекид његове делатности и трансформацију у Мисију Специјалног представника ЕУ уз обавезно обустављање специјалних „бонских“ овлашћења. Мислим да она отежавају и чине слабо ефикасним процес функционисања државних институција БиХ, која је, узгред буди речено, недавно добила место изабране чланице Савета Безбедности, тј. преузела је на себе део одговорности за светску стабилност и безбедност. Убеђен сам да је становништво БиХ у стању да самостално реши своје домаће проблеме без прекомерне интрузивне спољне пажње. Ово се у пуној мери односи и на питање спровођења или неспровођења референдума.

Сматрам да се уставне промене не смеју мешати или на било који начин повезивати са планом примене Дејтонског споразума. Све ово чини компликованом политичку ситуацију у БиХ, у којој „бутмирски процес“ очигледно „проклизава“.

Па ипак, дубоко сам убеђен да је дијалог могућ, а све одлуке, међу којима и оне које се тичу уставних промена, морају примењивати сви учесници унутарбосанског политичког процеса. Не сме бити наметнутих одлука. Оне нису дугог века и, на крају крајева, носиоци су најнегативнијих последица.

•  Недавно су професори руског језика у нашим средњим школама писали петицију Министарству просвете у којој предочавају да руски изумире у нашем просветном систему. Какво је Ваше мишљење?

Током последњег периода ситуација са учењем руског језика у српским школским установама успела је да се стабилизује. Сматрам да, узимајући у обзир културно – историјске традиције у Србији, свако ко жели да учи руски језик треба да има могућности за то. Са овим су сагласни и представници државних и образовних структура државе.

Имам честе сусрете са професорима руског језика, упознат сам са тешкоћама са којима се они суочавају. Добијам сигнале о проблемима који се појављују. Нећемо их оставити без наше пажње. И тај сигнал, о којем говорите, је регистрован. Имао сам сусрете са иницијаторима петиције.

Желим да искористим ову могућност и да упутим речи велике захвалности свим русистима. То су махом жене, углавном времешне. Знам да вам није било лако када је почело да опада интересовање према предмету који предајете, када сте почеле да губите ученике, посао. Хвала вам, добре даме, што сте очувале вашу љубав према великом руском језику, руској књижевности, култури, Русима. Према Русији.

[HX]