Интервју амбасадора Русије у Србији А.В. Конузина часопису «Геополитика», 10.10.2011.

[HS]

Односи Русије и Србије у успону

Ваша екселенцијо, већ неколико година сте амбасадор Руске Федерације у Србији. По природи посла и места на коме се налазите, имали сте прилику да упознате односе наше две земље у свој сложености времена у коме живимо, али, рекли бисмо, и у свем богатству пријатељства наша два народа. Како, имајући у виду Ваше дипломатско искуство, оцењујете тренутне односе Србије и Руске Федерације?

- Потпуно је очигледно да су односи између наших земаља у успону. Имамо редовне политичке контакте, реализују се инвестициони пројекти, стабилно расте трговинска размена, повећава се број руских компанија које делују на овим просторима, диверзификују се области заједничке привредне делатности. Убеђен сам да је ово постојана тенденција за дужу перспективу: и у средњорочном, и у дугорочном плану наша сарадња ће наставити динамично да се развија, независно од текућих спољноекономских и унутарполитичких фактора.

Након отпора одређених политичких структура у Београду, непосредно после политичких промена 2000. године, присуству руског капитала у Србији, у енергетској области реализовани су неки важни пројекти, најпре долазак Лукоила, а потом и куповање Нафтне индустрије Србије од стране Гаспромњефта. Тај велики међудржавни економски споразум пратили су отпори и обострано различита тумачења. Са српске стране примедбе су биле да је можда српски нафтни монополиста продат јефтино, а са руске стране да им није било предочено реално финансијско стање у коме се налазио НИС. Да ли су ти неспоразуми временом отклоњени и како оцењујете садашње функционисање НИС-а?

- Приче о томе како је Србија „будзашто“ дала Русији компанију НИС јесу провокацијске политичке бајке за наивне и неупућене. Такве бајке намерно шире они којима не леже на срцу блиске везе Србије и Русије. Сетите се у каквом је јадном техничком и финансијском стању био НИС у тренутку када га је преузимала руска компанија Гаспромњефт. Куповина НИС-а од стране руског инвеститора спасла је ту компанију, као прво, од тога да је купи нека друга страна компанија, која је, како сам обавештен, хтела да уништи српског конкурента, а као друго – од стечаја пред којим је била ова компанија. Резултати делатности НИС-а са новим руским руководством заиста су импресивни. Довољно је навести да НИС даје 13% од укупних прихода за буџет Србије. За обнову производних капацитета улажу се стотине милиона евра. Најбоља потврда добрих перспектива компаније НИС јесте константан раст вредности њених акција.

Када говоримо о енергетици, занима нас судбина још једног пројекта − који није само важан за Србију већ и за регион − гасовода „Јужни ток“, имајући у виду да су се појавиле спекулације да ће Русија, након пуштања у рад „Северног тока“, можда одустати од изградње гасовода на јужном европском правцу. Разумевајући двосмислену улогу Турске у овом пројекту, као и притиске Брисела на неке балканске земље, и имајући у виду да ЕУ жели да изгради алтернативни гасовод „Набуко“, сматрамо да би одустајање од овог пројекта било погрешно и штетно, не само за регион и руске енергетске корпорације, већ и за економију нашег континента. Каква су Ваша сазнања и коментар поводом овог питања?

- Сасвим се слажем са Вама. Одустајање од реализације пројекта изградње гасовода „Јужни ток“ била би неопростива грешка. Таква одлука нанела би велике губитке економским интересима, пре свега европских земаља. Погледајте прогнозе пораста светске потрошње енергетких ресурса. Изградња гасовода дозволиће да се диверзификују трасе транспорта руског гаса у земље Европе, а то је реални допринос у осигуравању њене енергетске безбедности.

Што се тиче озбиљности намера Русије, позваћу се на последње податке: 16. септембра потписан је споразум акционара који је неопходан за практичну реализацију пројекта. Споразум који има обавезујући карактер потписали су руски „Гаспром“, италијански „ENI“, француски „ЕDF“ и немачки „WINTERSHALL“. Све су ово велики играчи са енергетског тржишта, који држе до свог ауторитета и не разбацују се речима. Пројекат „Набуко“ још увек је прилично виртуелног карактера. Пре свега − што се тиче његове ресурсне базе. Истог су мишљења угледни европски и светски стручњаци. Нимало нас не забрињава могућност да „Набуко“ постане конкурент „Јужном току“. Чак и у случају хипотетичке реализације гасовода „Набуко“, гас који би он испоручивао нашао би своје потрошаче у европским земљама, узевши у обзир растућу потражњу за овим енергентом.

Како Русија може да помогне посрнулој српској привреди? Како оцењујете реализацију кредита РФ Србији од 800 милиона долара, као и пораст извоза српских аграрних производа на руско тржиште? Има ли још простора и могућности да Русија да постицај развоју српске привреде и руско-српској економској сарадњи?

- Реализација пројеката из области железничког саобраћаја на територији Србије за рачун руског експортног кредита у обиму од 800 милиона долара неоправдано се растегла. Питање се и даље заснива на чињеници да је до сада припремљен само мали део пројектне документације, а без ове документације не може се добити кредит.

Повећање испорука пољопривредних производа из Србије за Русију само може да нас радује. Ми добро познајемо њихов високи квалитет. Перспективе за даљи раст веома су повољне, ако узмемо у обзир огромне димензије руског тржишта. За то је неопходно предузети одговарајуће организационе потезе. Лично учествујем у томе на све начине.

По мом мишљењу, потребно је усмеравати се не толико на добијање нечије помоћи, колико на заједнички рад. Велики значај за даљи развој билатералне економске сарадње има, на пример, проширење листе српских роба које потпадају под режим слободне трговине; последњи протокол у вези са тим потписан је 22. јула у Београду.

Сведоци смо промена на светском тржишту. Према предвиђањима, простор Азије са динамичним економијама ће у наредним деценијама остварити примат на економској мапи света. Да ли тај огроман простор коме географски, па тиме и економски, припада и Русија, као и Царинска унија створена између Русије, Казахстана и Белорусије, пружа могућност извоза за српску привреду, и да ли он представља реалну економску алтернативу нашој земљи, у случају да не успе интеграција у Европску унију?

- Могућности повећања српског извоза постоје. Међутим, сматрам да не треба да буде речи о некој алтернативи. Ми не посматрамо сарадњу Србије и Русије као нешто што је супротстављено њеним односима са Европском унијом, са којом и сами веома активно развијамо разгранате везе. Потребно је максимално искористити постојеће могућности у свим правцима.

Како гледате на покушаје Приштине да успостави контролу на северу Косова? Да ли Србија може рачунати и убудуће на подршку Русије по питању Косова и Метохије?

- Ни Приштина, ни међународне организације, посебно Еулекс и Кфор, немају мандат за спровођење једностраних корака. Потези приштинских власти који се предузимају током последњих недеља јесу провокација. Било које дугорочно решење и за Косово у целости, и за север покрајине, могуће је искључиво на основу договора заинтересованих страна који се постиже у оквирима равноправног дијалога, а не путем насиља. Разуме се, Русија ће и убудуће наставити да пружа Србији свестрану помоћ у заштити њених легитимних права у вези са Косовом.

Неке невладине организације и политички кругови у Србији упорно заговарају тезу о неопходности уласка Србије у НАТО. Додуше, било је и иницијатива, много мање гласних, за сарадњу са Организацијом Уговора о колективној безбедности. Занима нас Ваше, што је могуће јасније, мишљење о уласку Србије у НАТО. Каква је Ваша препорука Србији за стратегију безбедности, имајући у виду да је, одлуком Скупштине Србије, неутралност званична позиција наше земље?

- Стварање стратегије безбедности питање је које је стриктно у надлежности Србије и њеног руководства. У то се ни у ком случају нећемо мешати, поштујући наше српске партнере.

Могу само да приметим да не видимо ни војни ни политички смисао за улазак Србије у НАТО, за шта агитују неки, како сте се изразили, „кругови“. Као што је познато, Русија у целини има негативан став према ширењу НАТО-а, који је, пре свега, војни савез. Нашу је позицију крајње јасно и отворено изнео председник владе В. В. Путин, приликом сусрета са посланицима у Народној скупштини 23. марта ове године. Разуме се, то не значи одбијање одржавања контаката са алијансом, са којом Русија такође има сарадњу у различитим форматима.

Што се тиче ОУКБ – ова организација не планира да уђе у конкуренцију или ривалство са НАТО-ом. Не видим препреке, између осталог и са тачке гледишта неутралног статуса ваше државе, за то да српска страна успостави односе са ОУКБ, пре свега на парламентарном нивоу, по аналогији са учешћем Србије у Парламентарној скупштини НАТО-а.

Русија, начелно, није имала ништа против уласка Србије у ЕУ. Након сталног постављања нових услова из Брисела, чини се да се у српској јавности има све мање ентузијазма за улазак наше земље у ЕУ. Како Ви гледате на ово питање, а као дипломата са искуством, на политику сталног условљавања?

- Ми знамо да улазак у Европску унију већ низ година представља стратешки циљ Србије. И с тим у вези немамо никакву „алергију“. Русија такође развија тесну сарадњу са ЕУ − и политичку, и привредну, и сарадњу у другим областима.

Што се тиче нових услова који се постављају Србији на њеном путу ка Европској унији – само руководство Србије може да одлучи да ли да их прихвати или не прихвати.

Свет је захватила економска криза, сведоци смо спонтаних или диригованих револуција и ратова на северу Африке, многе државе се интензивно наоружавају, НАТО упорно жели да се шири на исток. Чини се да се након одлуке Румуније да дозволи Северноатланској алијанси инсталирање система противракетне заштите безбедносни проблеми на континенту усложњавају. Пошто свет у коме живимо изгледа у будућности неће бити много спокојно место, занима нас Ваш коментар актуелних међународних односа. Каква је позиција Русије данас, и каква се може очекивати да ће бити у будућности, у очувању стабилности и мира у свету?

- Заиста, положај у свету изазива немир. Дубоко смо забринути у вези са једностраним намерама САД и НАТО-а да створе нетранспарентни противракетни систем у Европи. Руководство Русије више пута је износило конкретне предлоге о модалитету заједничког стварања противракетне одбране у Европи на равноправним начелима. Нажалост, наши партнери из НАТО-а за сада не показују разумевање.

Што се тиче Ваше забринутости у вези са глобалном ситуацијом, желео бих да истакнем колосалну, непроцењиву важност поштовања фундаменталних принципа међународног права од стране свих држава. Само на оваквим основама, једнаким за све, можемо изградити безбедан и праведан свет.

Господине Конузин, званичници Србије говоре веома лепо о Русији и односима наше две земље. С друге стране, сведоци смо својеврсног процепа у коме се налази српска владајућа елита, између Запада и преовлађујућег расположења у народу. Да ли имате разумевања за тако сложену позицију власти у Србији, и да ли сте приликом сусрета са званичницима стекли утисак о њиховим искреним намерама на јачању и унапређењу српско-руских односа?

- Сарађујемо са сваким ко испољи заинтересованост и ко је спреман за сарадњу. Ја свакодневно − и у политичким круговима, и у личним контактима – наилазим на најискреније тежње за јачање односа између наших земаља. Разуме се да подржавам такве тежње. Искреност у намерама коначно се дефинише делима, а не речима. А дела сведоче да се руско-српски односи успешно развијају. Као потврду тога могу навести низ примера, као што је сарадња у области енергетике, инфраструктуре, трговине и томе слично.

Постоји једна врста страха и подозрења у неким круговима да ће Русија, као велика земља, зарад својих интереса и односа са другим великим силама, жртвовати интересе Србије. Било је историјских примера који су можда давали повода за такво размишљање. Рецимо, тешко је обичном човеку било разумети, када нас је 1999. године напао НАТО, зашто нам Москва није дала да купимо савремене противваздушне системе. Додуше, било је и историјских примера вероломства и са српске стране према Русији. Реците нам да ли је тај страх оправдан, и да ли доказано пријатељство наша два народа може победити неповерење?

- Русија искрено и без икаквог егоизма пружа Србији свестрану политичку и дипломатску подршку, развија обострано корисне трговинско-економске односе. Уверавам Вас да ми високо ценимо односе са Србијом, који имају посебан карактер. Брижљиво чувамо историјско наслеђе које повезује наше земље. Због тога међу нама не треба да постоји никакво неповерење.

Могу навести више примера када је Русија жртвовала сопствене интересе ради Србије. Сетимо се макар чувеног враћања авиона изнад Атлантика у коме је био премијер Ј. М. Примаков. Међународни аспекти догађаја из 1999. године, и то не само политички, него и војни, отишли су много даље од Србије. Због тога је Русија морала веома пажљиво вагати сваки корак, како би се избегле непредвидљиве глобалне последице.

Господине Конузин, занима нас Ваш утисак о Србији, људима и времену које сте до сада провели у нашој земљи, не само као дипломата, него и као човек који је имао много сусрета, не само са званичницима наше земље већ и са обичним људима.

- Живот у Србији значајно је обогатио моје животно, професионално искуство. Открио сам за себе нове дубине словенских култура, карактера. Феномен српства има доста тога заједничког са руском традицијом. Срби имају сложену, често трагичну историју. Она је формирала националне црте карактера Срба – њихову независност, индивидуалност, чврстину. Оно што недостаје је слога, између осталог и пред спољним претњама.

Имам заиста много контаката. Увек тежим ка узајамном разумевању са људима и јединству интереса. И скоро увек у томе успевам. Увек ме дирне искрена, неретко интуитивна наклоност обичних Срба према Русији, према Русима. И Руси, а међу њима и ја, осећају према Србима исте симпатије. Осећам се веома пријатно у Србији.

[HX]