Интервју амбасадора Русије у Србији Александра Конузина часопису «Корд», 14.02.2011.

[HS]

1. Недавно сте рекли да Русија није видела, коју би улогу могла имати у преговорима између Србије и косовских Албанаца и да нисте били превише оптимиста што се тиче резултата тих преговора. Молимо да појасните мало опширније.

Мој прилаз детерминисан је анализом објективних фактора. Београд је заинтересован да преговори започну што пре зато што му не одговара ситуација настала као резултат нелегитимних, једностраних потеза Приштине. Ситуација води ка продубљивању политичке, економске, социјалне кризе услед чега живот људи на Косову постаје неподношљив. Са овим сам упознат из личних разговора са становницима овог краја. Осим тога, Београд узима у обзир мишљење Брисела за кога су споменути преговори неизоставни чинилац евроинтеграцијских процеса Србије.

С друге стране, Приштина не показује заинтересованост за дијалог. Она тежи да ојача стање ствари које је наметнуто са стране, да учини легитимним насилно успостављање контроле над територијом. То одговара покровитељима приштинског режима који услед своје корумпираности потпуно зависи од њих.

Посредници показују неодлучност, између осталог и зато што међу њима нема јединства, као и због негативне реакције јавног мњења, тј. бирача, на откривене доказе људождерске природе де факто власти у Приштини.

Да резимирам: атмосфера за преговоре није најповољнија. Па ипак, Русија је за дијалог који је иницирао Београд. Његов циљ видимо у постизању узајамно прхватљивих договора о свим питањима између страна.

2. Русија остаје при својој одлуци да не признаје самопроглашену државу Косово. Може ли се ова одлука променити ако Србија уђе у НАТО?

Не видим везу између ова два питања. Став Русије о Косову одређен је принципима међународног права и потезима српске државе. Што се тиче НАТО, наше земље самостално граде своје односе са овим војнополитичким блоком. Друга је ствар то што, према нашем мишљењу, ширење алијансе у садашњим условима води ка јачању линија поделе у Европи, ка повећању претњи безбедности Русије. Српски партнери знају за наше оцене, баш као и за предлоге које је Москва изнела у вези са тим да се на евроатлантском простору формирају услови за подједнаку безбедност за све субјекте ове политичко-географске зоне.

3. Познати сте по свом ставу да је НАТО чисто војни савез и да пријем било којих нових чланова у ту организацију представља безбедносни проблем за Русију. Колико далеко се отишло у реализацији идеје иницирану од стране Русије о формирању концепта европске безбедности?

Као што сам рекао, НАТО је војнополитички савез у коме војни чинилац има веома важну, ако не и доминантну улогу.

Ми предлажемо да се безбедност у евроатлантском региону гради не на блоковским, већ на принципијелно другачијим основама – на принципу равноправне безбедности за све. Управо је у томе суштина иницијативе Председника Русије Д. А. Медведева о склапању свеобухватног и правно обавезујућег Споразума о европској безбедности. Водимо интензивне дискусије са партнерима како на међународној арени тако и на билатералном плану. Ово је велико, стратешки важно питање које има глобалне димензије и ценим да на њему има доста да се ради. Неопходно је, пре свега, преломити психолошко наслеђе прошлости, доћи до поимања савремених изазова безбедности.

4. Што се тиче безбедности, Русија се суочава са најагресивнијим облицима тероризма на својој територији. Да ли мислите да је ово питање, које Русија треба да реши унутар државе или је оно присно повезано са недавним таласима међународних терористичких напада?

Тероризам у Русији има унутрашњу и међународну природу. То је карактеристично и за све друге државе. Ова појава попримила је глобални карактер. Тероризам се не може савладати само репресивним мерама зато што поседује прилично дубоке политичке, социјално-економске и идеолошке корене. Управо зато су напори Русије усмерени не само на спречавање терористичких напада, сузбијање активности терориста, већ и на решавање проблема који стварају плодно тле за тероризам. Огромна буџетска средства издвајају се за „проблематична“ подручја. Али нама је такође потребна и тесна сарадња са нашим међународним партнерима зато што терористи у мојој земљи добијају подршку из иностранства: људство, новац, идеологија, материјална средства. Задовољство ми је што се у овој области између Русије и Србије успоставила тесна сарадња.

5. С обзиром да ће Русија бити домаћин два важна спортска догађаја – зимских Олимпијских игара у Сочију 2014. године и Светског Шампионата у фудбалу 2018. године – може ли ескалација терористичких напада, попут оног на аеродрому Домодедово, угрозити организацију тих догађаја?

Већ сада се посвећује много пажње безбедности на зимским Олимпијским играма и Сочију и Светском првенству у фудбалу.

Терористички напад на аеродрому Домодедово открио је озбиљне недостатке и пропусте у осигуравању безбедности у области превоза. Сада се предузимају додатне мере које треба да дају позитиван резултат.

Биће употребљени сви постојећи ресурси у Русији у сфери безбедности, при томе не само у периоду одржавања великих спортских такмичења, већ константно. Разуме се, с тим у вези рачунамо на тесну сарадњу са иностраним партнерима која је у многим аспектима већ успостављена.

6. Прошле године односи и сарадња између српске и руске војске није биља баш сјајна. Какво је Ваше виђење тих односа данас?

Сарадња између земаља зависи од узајамних жеља и могућности. Војска Србије је у великој мери опремљена руским наоружањем. Многи официри стекли су војно образовање у мојој земљи. Услед низа објективних, историјских околности билатерална војна сарадња у последњем периоду није имала онакав развој какав би задовољио обе стране. Новембарска (2010. год.) посета Београду Начелника генералштаба Оружаних снага Русије генерала Н. Ј. Макарова дозволила је да се утврди тренутно стање у овој области и да се одреде конкретне мере за подизање нивоа сарадње у овој осетљивој области. С тим у вези у току је конкретан рад специјалиста, припремају се одговарајући предлози. Могу се очекивати нови догађаји на високом нивоу који би били потврда узајамне заинтересованости страна за сарадњу оружаних снага двеју земаља, вишевековних традиција у везама армија Русије и Србије.

7. Дик Марти је недавно посетио Русију, до објављивања извештаја о трговини људским органима на Косову. Је ли Вам познато ко сноси одговорност да закашњење са објављивањем тог извештаја и како треба да реагује ЕУЛЕКС?

Недавна посета Д. Мартија Русији није била повезана са његовим извештајем о нелегалној трговини људским органимана Косову.

Што се тиче вашег питања зашто је тако важан документ објављен тако касно, одговор је дао сам Д. Марти. У свом извештају он, између осталог, каже да су у престоницама низа западних земаља одлучили да затварају очи пред злочинима које је извршио врх бивше „Ослободилачке војске Косова“ под изговором неопходности очувања политичке стабилности на овој територији.

Природна реакција Еулекса, како ја то видим, требало је да буде хитно доношење мера у циљу спровођења истраге у вези са злочинима о којима се говори у извештају Д. Мартија.

Међутим, потребно је истаћи да постоје јаке сумње у вези са тим да ли је садашња мисија Еулекса у стању да изађе на крај са тим задатком. О томе је сигурно било речи на заседању Савета безбедности УН 16. фебруара ове године. Поред тога, Еулекс, како је познато, нема надлежност ван граница Косова, а очигледно је да ће бити потребно спроводити истрагу ван граница покрајине, пре свега у Албанији. Због тога је разуман и логичан предлог Србије да решење о међународном истражном органу донесе Савет безбедности УН. Било би пожељно да то буде специјални истражни механизам са међународним мандатом и да буде одговоран пред Саветом безбедности УН. Пријатељи Приштине са тим се не слажу. Изгледа да опет имамо посла са двоструким стандардима.

8. Приликом званичне посете Русији Дик Марти је разговарао с руским званичницима о односима између Русије и Грузије. Има ли с тим у вези нових догађања?

На жалост, руководство Грузије наставља да спроводи своју губитничку политику. У Тбилисију се граде реваншистичке илузије према Абхазији и Јужној Осетији, наоружава се армија. Користи се антируска реторика. Наравно, у оваквим условима не може бити званичних контаката између наших земаља. Међутим, вишевековне везе међу нашим народима су ту. Немогуће их је покидати – оне су разгранате и прожимају сво руско и грузијско друштво. Убеђен сам да ће доћи дан када ће се односи између Русије и Грузије обновити на правим демократским и пријатељским основама.

9. Чини се да после куповине Нафтне индустрије Србије од стране руске компаније руске инвестиције су постале нередовне. Је ли за то крива економска криза или постоји неки други разлог?

Не могу да се сложим са таквом оценом. Као прво, сама компанија НИС реализује инвестициони програм у вредности стотина милиона евра. Као друго, руски Лукоил шири и модернизује мрежу пумпи инвестирајући у то сваке године десетине милиона евра. Као треће, своју активност оживљава Московска банка. Као четврто, руски капитал учествује у објављеном тендеру за куповину акција Телекома. Као пето, Русија јеодобрила државни кредит чија реализација зависи од припреме одговарајућих нацрта од стране Србије. Као шесто, мали и средњи руски бизнис, без много помпе, постепено стиче српску активу у области туризма, грађевинарства и у другим сферама. Као седмо, фирме које овде већ послују са руским капиталом спремне су да рашире своју делатност, између осталог – и инвестициону. Овоме, на жалост, повремено сметају бирократски, корпоративни, неекономски фактори. Као осмо, експерти разматрају значајне инвестиционе пројекте за дугорочну перспективу. Тако да у овој области ствари иду сасвим добро.

10. У Вашем прошлогодишњем интервјуу часопису КОРД рекли сте да односи између Србије и Русије постали динамичнији после званичне посете руског Председника Медведева Србији. Какво је Ваше виђење тренутних економских и политичких односа између две земље?

Динамична природа наших односа има много манифестација. У политичкој сфери одржавају се интензивни контакти на вишем и високом нивоу, одржавају се редовни сусрети министара спољних послова и шефова других министарстава и агенција. У току је припрема за потписивање Декларације о стратешком партнерству Русије и Србије.

Посебно се интензивно развијају наши односи у енергетској сфери. Предстоји изградња магистралног гасовода „Јужни ток“, ради се на уређењу подземног складишта гаса „Банатски двор“, руска компанија Отворено акционарско друштво „Гаспром њефт“ представља стратешког инвеститора за „Нафтну идустрију Србије“.

Пред нама је заједнички рад на реализацији инфраструктурних пројеката у области железнице који треба да буду финансирани руским државним експорт кредитом у износу од 800 милиона долара.

У целини, наши билатерални политички и економски односи имају добру перспективу, а њихова даља динамика зависиће од нивоа узајамног интереса страна.

11. Господине Конузин, Ви сте један од највреднијих амбасадора у Београду. Како Ви видите Београд и шта обично радите када не радите?

Када не радим тада обично радим. Шалим се. На жалост, шале је ту веома мало.

У слободно време веома волим са породицом да прошетам Београдом. Ваша престоница је једна од најлепших на Балкану, па и у целој Европи. Сазнао сам да су многа здања у граду, која формирају његову препознатљивост, пројектовале руске архитекте. Најзначајнија од њих су зграда Владе, Министарство спољних послова, зграда Генералштаба, краљевски Бели двор, цркве Александра Невског и Арханђела Гаврила. И још десетине, стотине других објеката.

На Новом гробљу налазе се два сродна споменика – споменик Ослободиоцима Београда и споменик у славу два милиона Руса погинулих током Првог светског рата, између осталог, и на српској земљи. Оба споменика створили су Руси. Али посебна осећања у мени изазива зграда Патријаршије Српске православне цркве. У њеном и спољашњем и унутрашњем изгледу препозанају се црте византијске и руске националне архитектуре. Здање исијава свечаношћу и дубоком духовношћу. „Овде је руски дух, овде мирише на Русију“.

12. Србија је прилично уникатна, јер је потписала споразуме о слободној трговини са све три земље Царинске Уније: Русијом, Белорусијом и Казахстаном. Колико је искоришћен потенцијал тих споразума?

Потписивање Споразума о слободној трговини од стране Србије прво са Русијом, а затим и са Белорусијом и Казахстаном омогућило је да се у знатној мери либерализује спољнотрговински режим. Наиме, у узајамном промету између Русије и Србије 97% номенклатуре робе има нулту царинску стопу, што даје веома повољне могућности за повећање међусобне трговине. Према резултатима за 2010. год, наша узајамна робна размена порасла је за 16% и достигла 2,7 милијарди долара САД. Руски извоз повећан је за 9,5% и износи 2,1 милијарду долара, док је извоз из Србије повећан за 53% , што је вредност од 534 милиона долара. Посебно значајан раст забележен је у извозу свежег воћа и поврћа чији је обим повећан 2,5 пута и износи више од 106 милиона долара. По обиму робне размене Русија је, после Немачке, на другом месту основних спољнотрговинских партнера Србије. Треба истаћи да темпо раста наше робне размене значајно премашује темпо раста робне размене Србије са другим спољнотрговинским партнерима.

Од 01. јануара 2012. год. у оквирима Царинског савеза Русије, Белорусије и Казахстана биће формиран јединствени економски простор. То ће омогућити Србији да унифицира трговински режим већ у оквирима Царинског савеза и да повећа обим и номенклатуру спољне трговине са државама чланицама савеза.

13. Постоји ли некакав правац економске сарадње коме Ви посвећујете посебну пажњу?

Трудим се да пратим све. Међутим, по мом мишљењу, до сада нисмо били у стању да у потпуности искористимо потенцијал могућности у вези са увозом пољопривредних производа из Србије. Русији су ови производи потребни, српски произвођачи су спремни да их понуде. Потребан је механизам који би омогућио стабилну испоруку квалитетних производа у складу са савременим захтевима. Током 2010. год. извоз воћа и поврћа у Русију порастао је за преко 50 процената. Потребно је користити ову динамику. Радим са Министарством пољопривреде, Привредном комором Србије, великим предузећима, руским регионима. Чини ми се да би формирање посебног Фонда за подршку извозу пољопривредних производа помогао решавању овог задатка. Искористио бих могућност да путем Вашег издања позовем оне које имају идеја у овој области да ми изнесу конкретне предлоге. Спремни смо да их размотримо.

14. Ви сте такође најавили долазак у Србију руске осигуравајуће компаније СОГАЗ, која је, како сте рекли, имала одређене проблеме са регистрацијом компаније у Србији крајем прошле године. Шта се догодило у међувремену?

Од 11. маја 2010. год. највећа руска осигуравајућа кућа СОГАЗ покушава да започне своју активност у Србији. Колико ја разумем, услови за то постоје. Сметња је у бирократским препрекама. Више пута су изношене гаранције, између осталог и на високом нивоу. Желели бисмо да верујемо да ће се оне коначно и реализовати.

[HX]