Интервју Александра Чепурина часопису НИН

Srbija će Južni tok plaćati ruskim kreditom

Nema ničeg sigurnog na svetu, ali što se tiče Južnog toka, imajući u vidu mnogo potvrda koje smo dobili u poslednje vreme i to na najvišem nivou, možemo da kažemo da će 24. novembra početi izgradnja srpske deonice Južnog toka. «Za tu priliku biće instaliran i video most u kome će učestvovati srpsko političko rukovodstvo i ruski zvaničnici», kaže u intervjua za NIN Aleksandar Čepurin, ambasador Rusije u Beogradu.

Ko će učestvovati sa ruske strane?

Tu informaciju dobićemo u najskorije vreme. Sa Srbijom radimo kao jedan tim, u ovom projektu imamo zajednički interes, i zbog toga je važno da ispunjavamo dogovoreno. Radićemo partnerski ili, kako je rekao predsednik Putin, u prijateljskom duhu. Ono što je važno, to je da u srpskom društvu i medijima vidimo konsenzus oko Južnog toka.

Ovde govorimo o 63 milijarde kubnih metara gasa, a to je neverovatan energetski opseg. Nedavno smo završili i Severni tok, a ključni partner bila je Nemačka. Razvija se gasna saradnja i sa Kinom, Jugo-Istočnom Azijom. Nadamo se da će naredne godine gas će ići u ovom pravcu preko najvećeg gasovoda „Snaga Sibira“ okvirno u istim količinama kao i preko Severnog i Južnog toka – više od 60 miliardi kubnih metara.

Da li je, prema Vašem mišljenju bilo opstrukcije, i ko je pokušao da zaustavi gradnju Južnog toka?

Svaki projekat neko podržava a neko koči. Znamo i za druge ideje, naprimer takozvani „Južni gasni koridor“, interkonektore, druge projekte mimo Srbije. Ali, ti projekti su još na nivou ideje, a Južni tok je spreman za realizaciju. Ovaj projekat će povećati sigurnost isporuka gasa iz Rusije, bazira se na ogromnim zalihama gasa ruskog severa. Srbija izvodi uz to ulogu „gasnog haba“: tranzit, skladištenje, distribucija. Izgradnja gasovoda korisna je i za Evropsku uniju, jer će povećati sigurnost snabdevanja gasom. „Gasprom“ je polazio od toga, koliko ja razumem, da ima čvrste podrške realizaciji projekta od strane rukovodstva i naroda Srbije. Ova podrška je tu. I to je glavno.

Da li govorite o pojedinim članovima srpske Vlade koje je pominjao predsednik Srbije Tomislav Nikolić?

Ako je o tome već govorio predsednik Nikolić, nema potrebe da ja govorim.

A ministarka energetike Zorana Mihajlović?

Znate, u pripremi projekta su učestvovala brojna srpska ministarstva, regije, gradovi. Ministri su potpisali čitav niz dokumenata. Najveći broj izjava o podršci projektu je davala – nekoliko puta tokom poslednih dana – i Zorana Mihajlović.

Kakav je Vaš utisak o njenom angažmanu oko Južnog toka?

Utisak o angažmanu, ocena delatnosti ne spada u ingerencije Ambasade. U mnogome to nije pitanje birokratije nego biznisa. Biznis vole tišinu, profesionalizam, ozbiljnost. Samoreklama i biznis nisu spojivi.

Nedavno ste izjavili da nigde nije moguće da politika zvaničnika bude u suprotnosti sa politikom predsednika zemlje, premijera i prvog potpredsednika Vlade. Kako onda komentarišete najave vicepremijera Aleksandra Vučića da će sve sporazume sa ruskim partnerima u ime Vlade Srbije potpisivati baš ministrka energetike Zorana Mihajlović?

Vi, koliko ja vidim, niste ravnodušni prema gospođi Mihajlović. 24. novembra će biti potpisana tri dokumenta. Te dokumente će potpisivati različiti ljudi, među njima i Zorana Mihajlović, Dušan Bajatović i predstavnici kompanije „Južni tok Srbija“. To su dokumenti koji se tiču tehničkih stvari i ukoliko Zorana Mihajlović poseduje takva ovlašćenja, ne vidim zašto ne bi potpisivala. Ko i kakav dokument treba da potpiše, određuje srpsko rukovodstvo.

Da li je strategija razvoja NIS-a koju je, na predlog Ministarstva energetike usvojila vlada Srbije, u suprotnosti sa Energetskim sporazumom?

To pitanje je vraćeno za novo razmatranje. I time je sve rečeno. Nigde u svetu dokumente takve vrste se ne usvajaju bez učešća ili protiv osnovnog investitora. U biznisu se ceni partnerstvo i uračunljivost.

Da li su razgovori predsednika Putina i Nikolića, a potom i drugih zvaničnika, najpre u Moskvi, a potom Beogradu, bili dovoljni da se razreše svi nesporazumi i postave temelji za bolju saradnju u narednom periodu?

Razgovori predsednika Putina i Nikolića bili su veoma korisni i konstruktivni. Rusiji nisu potrebni nikakvi posebni uslovi, nikakve pogodnosti za naše kompanije. Imamo mnogo moćnih i konkurentnih kompanija, a posebno u određenim privrednim granama. Na primer, u energetici. To nije samo gas. To je i nafta, to je i proizvodnja električne energije, gasna, toplotna, energetika na uglju, vetru, elektromreže. Pogledajte, energetika u razvijenim zemljama čini 20 do 30 odsto BDP-a.

Za Srbiju je jako važno da dobije takozvane tačke rasta. Nije tačno da ćemo mi odrediti cenu i sami pumpati gas, mi predlažemo izgradnju kompresorskih stanica, skladišta gasa... Kroz tri- četiri godine Srbija može osetiti napredak u ovoj najvažnijoj privrednoj grani. Šta više, Srbija će igrati značajnu ulogu u regionu. Dakle, čak i da postoji velikih broj ovakvih ponuda, ova bi bila jedna od najboljih. A takvih ponuda je malo i potrebno je raditi zajednički, jer će od toga imati koristi i Rusija i Srbija.

Da li je tačno da će ruska strana sama finasirati gradnju Južnog toka kroz Srbiju, a da će onda Srbija svoje obeveze izmiriti novcem naplaćenim za tranzit gasa, ili će, ipak Srbija svoje obaveze morati sama da finasira, a za to dobiti kredit od Rusije? Ako je reč o kreditu kada će biti poznati uslovi zaduživanja, rok otplate, kamatna stopa...?

Međutim za sprovođenje ovog projekta a shodno skloplenim sporazumima su zadužene nadležne energetske kompanije zemalja učesnika, koje deluju prema zakonima biznisa.

Princip je isti za sve – tako je bilo i sa „Severnim tokom“, takav je slučaj i sa Južnim tokom.To je biznis projekat koji treba da stvara profit za one kompanije koji ulažu novac. Tako da kada pitate ko će potpisivati sporazume, reći ću da su glavni igrači Gasprom, Srbijagas, Južni tok Srbija jer oni ulažu pare. To nisu državne pare, već novac tih kompanija. Udeo u vlasništvu je 49:51.

Ovim gasovodom neće vladati samo Gasprom, već i srpsko javno preduzeće. Gasprom će uložiti 51 procenat od  1,9 milijardi evra koliko košta izgradnja gasovoda. Dakle u takvim proporcijama „Gasprom“ i „Srbijagas“ će posedovati srpski deo „Južnog toka“.Dogovor je da Gasprom plati i svoj i udeo srpske strane, a srpski deo će biti finansiran od kredita, a refundiran od tranzita gasa i profita kompanije „Južni tok Srbija“ u tom istom delu, u kojem ona pripada „Srbijagasu“.

Pod kojim uslovima?

Uslovi kredita će biti povoljni. Pod istim uslovima dogovoren je kredit i sa Bugarskom.

Da li je za ruske partnere prihvatljiv predlog ministra Milana Bačevića da se dug za gas od 225 miliona evra izmiri tako što će Gasprom preuzeti Petrohemiju?

Rusija je ovom problemu pristupala na veoma prijateljski način. Mi smo razumeli da postoje teškoće i trudili se da ne činimo dramatične korake i to nije stvar aktuelne srpske vlade. Postoje iznosi koji nisu bili plaćeni od 1995. godine i svaki put je ta naplata odlagana. Vidim da se u poslednje vreme značajno povećala nenaplativost dugova i to zabrinjava „Gasprom“, posebno uzimajući u obzir odsutstvo napretka po ovom pitanju. Zbog toga ruska strana želi da razmotri mogućnosti kako dugovi ne bi dalje rasli, a da se stari dugovi u skladu sa mogućnostima izmiruju. Niko vam sada neće reći kako će se oni izmirivati. Gospodin Vučić i gospodin Miler odlučili su u pregovorima da sagledaju čitavu situaciju i mogućnosti da se napravi do kraja godine plan otplate dugova.

Da li to znači da je predlog ministra Bačevića neprihvatliv?

Ovde je reč o biznisu. Svaka ideja je dobrodošla. Ono što smatram najvažnijim je to da su strane počeli da razmišljaju na ovu temu u potrazi za rešenjem. Biznis treba da donese odluku na kraju. Što se tiče Petrohemije - potrebno je da neko bude zainteresovan za ovu kompaniju, jer ne živimo više u socijalističkom dobu u kome je neko mogao da vam naređuje šta da kupite i koliko da platite. Dakle, potrebno je da ovaj predlog bude uzajamno prihvatljiv. To je komplikovano pitanje. I potrebno ga rešavati uzimajući u obzir interese strana i njihovi mogućnosti.

Koliko ima istine u pričama da Gasprom i zvanična Moskva podržavaju direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića?

Personalna pitanja nisu naša pitanja. Reč je o srpskom državnom preduzeću i to je pitanje srpskog rukovodstva. Za nas je važno da je partner bio korektan i profesionalan.

Već godinama stoji ne realizovan ruski kredit od 800 miliona dolara za rekonstrukciju pruge Beograd-Bar kroz Srbiju. Zašto kasni i da li je za to odgovorna srpska strana?

Projekat je mnogo širi od pruge Beograd-Bar. Radi se naime o koridoru 10 i železničkoj pruzi Beograd-Pančevo, o isporukama dizel-vozova. Srpska strana mora da izvrši avansno plaćanje (15 % od cene radova prema ugovoru), koji je predviđen u skladu sa Međuvladinim sporazumom o odobravanju Vladi Srbije kredita od 11. januara 2013. godine.

Nadamo se da će uknjižavanje avansa biti izvršeno u najskorije vreme, šta će dozvoliti da se započne korišćenje sredstava državnog izvoznog kredita radi finansiranja radova u skladu sa sklopljenim Ugovorom. Ruska strana je spremna da počne rad čak i sutra.

Nedavno je sklopljen sporazum o saradnji u oblasti odbrane. Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je čak rekao da je dosadašnji nivo saradnje bio sramotno nizak. Šta ovaj dokument tačno podrazumeva?

Ministra Šojgua u Srbiji poznaje dosta ljudi. U teška vremena boravio je ovde i rizikovao život. Pričao mi je gde je bio, koliko se angažovao u humanitarnom radu, obezbeđivanju enrgenata za grejanje u bolnicama, školama... 

I sada kada je došao, osim poslovnog dela posete, organizovan je i svečani doček. Mi znamo da je vrlo često ovaj svečani deo čisto proceduralne prirode, ali u ovom slučaju to nije bilo tako. Prošlo je puno godina, ali to je bio znak zahvalnosti. Dva dana sam proveo s njim i Šojgu je bio lično dirnut.

U sferi njegove trenutne odgovornosti, po mom mišljenju, jako važne dve stvari. Prvo, to je uspostavljenje saradnje u sferi kojom se on bavi. Reč je o stvarima koje ne izazivaju nikakvu sumnju. U Rusiji se redovno održavaju vojne vežbe. Zašto srpski batljon ne bi bio uključen svojstvu posmatrača ili učesnika. Dogovorili su se da će Rusija dati  planove svih vežbi, a srpska strana će reći za šta je zainteresovana.

Još jedan segment sporazuma je vojna obuka. Ranije je postojao značajan broj vojnih lica koja su dolazila na obuku u Sovetski Savez, a takođe i iz Sovetskog Saveza u Jugoslaviju, a sada na prste jedne ruke možete prebrojati koliko ljudi dolazi na studije. Mislim da ovaj segment posebno znčajan i zbog toga što je veliki deo naoružanja srpske vojske proizvedeno u Rusiji.

U Srbiji, sa druge strane, postoje fabrike koje proizvode, naprimer, vrhunski barut koje bi kroz ovu saradnju dobile mogućnost da dodatno zarade kroz povećane narudžbine.

Drugi deo posete kome je u Moskvi dato više pažnje ticao se NATO pakta. Skrenuli smo pažnju i ovde i u Moskvi na izjavu Aleksandra Vučića da će Srbija ostati neutralna zemlja.

Praksa, ipak, pokazuje da su skoro sve zemlje koje su ulazile u EU ulazile i u NATO? Koliko je za Rusiju prihvatljivo da i Srbija krene tim putem?

Apsolutno nije neophodno da bude tako. Postoje zemlje u EU koje nisu članice NATO. Najčešće su zemlje koje su vojno bile neutrlne, to ostale i nakon ulaska u Uniju. NATO pakt je bio usmeren protiv SSSR-a. Mi se zalažemo da se potpiše ugovor o bezbednosnom prostoru u Evropi. Čak i oni koji ulaze u NATO kažu da su saglasni sa ovim  predlogom, ali ne žele da potpišu ugovor. Onda se u Rusiji postavlja osnovno pitanje: protiv koga je stvoren NATO? Sa naše tačke gledišta NATO je rudiment iz doba Hladnog rata. Evropi – od Lisabona do Vladivostoka – potreban je mir, proširenje privredne i humanitarne saradnje.

Ponoviću pitanje, da li je za Rusiju neprihvatljivo da Srbija bude članica NATO?

Nama je srpski državni vrh rekao da ne ulazi u NATO, niti ima takve namere. Ako me pitate da li to zadovoljava Ruse – odgovor je da. Jugoslavija je gotov pola veka bila neutralna država. Smatramo da za Srbiju nema nikakvog smisla da bude članica NATO. Da li vi sa svima članicama NATO delite zajedničke poglede i interese? Da li je u Srbiji neko agresivno usmeren prema Rusiji? Protiv Libije? Protiv Iraka? Protiv Sirije?

A da li vas zadovoljava što Srbija ne želi da se priključe ni Organizaciji dogovora o kolektivnoj bezbednosti koju je osnovala Rusija?

Gospodin Vučić je rekao da se Srbija drži kao nesvrstana zemlja. Srbija je imala status posmatrača u Parlamentarnoj skupštini NATO. Sada je Srbija posmatrač u ODKB. Srbija nema nikakvih planova da se priključi NATO paktu, ali nema planova ni da se priključi ODKB-u. Srbija ostaje neutralna.

U Nišu funkcioniše Centar za vanredne situacije. Da li je reč o vojnom pozicioniranju Rusije na Balkanu budući da vaše ministarstvo za vanredne situacije raspolaže respektabilnim vojnim arsenalom?

Ovog leta gašen je samo jedan požar, ali prošle godine bilo je stotine letova. U svetu postoji samo nekoliko organizacija koje su sposobne da efikasno reaguju na prirodne i tehnogene katastrofe. Postoji predlog Međunarodne organizacije za civilnu zaštitu iz Ženeve da se napravi rusko-srpski humanitarni centar. Za Centar za vanredne situacije Rusija izdvaja kroz donacije 41 miliona dolara i 23 miliona dolara za razminiranje, a tamo radi podjednak broj Srba i Rusa. Kupuju se helikopteri, popravljaju prostorije, kupuju se roboti za razminiranje, vozila za gašenje požara, vozila hitne pomoći, obučava osoblje.

Тamo nema divizija, reč je samo o nekoliko desetina ljudi. Sve to zajednički kontrolišu Srbija i Rusija, a finasijska sredstva se preko Ženeve prebacuju u humanitarni centar. Naš predlog je da zajednički nastupamo u regionu i pomažemo ljudima u teškim situacijama.

Kako vidite dešavanja na Kosovu u svetlu lokalnih izbora i prtisak Vlade u Beogradu na tamošnje Srbe da izađu na izbore države koju ni zvanični Beograd ne priznaje? Da li to za Vas znači da je Beograd prećutno priznao nezavisnost Kosova?

Razumemo koliko je problem Kosova i Metohije važan za naše prijatelje u Srbiji, uopšte za Srbe. Za nas je bitno da Srbi imaju jasnu i usaglašenu strategiju. Drugo, Rusija nije i neće priznati Kosovo. Treća važna stvar je pitanje statusa. To nije pitanje EU, Brisela, već Ujedinjenih nacija. To je jako važan element. Četvrto da separatistima nije stizala pomoć iz inostranstva, ne bi bili toliko čvrsti tokom pregovora. Znamo to iz svog iskustva.

Vlada u Beogradu se zalaže za Zajednicu srpskih opština na Kosovu. Mi podržavamo Srbiju u mirnom, političkom rešenju problema. Rusija podržava napore Srbiji u formiranju Zajednice srpskih opština na KiM na osnovu rezultata tamo izbora. Srbi treba da vode računa o tome da rezultat njihovog delovanja ne bude progon Srba sa Kosova, da ne budu uništeni kulturno-istorijski spomenici i da ne bude priznata nezavisnost Kosova.

Zalažemo se za kompromisne odluke koji zadovoljavaju Srbiju, protiv degradacije procesa povratka izbeglica i raseljenih lica, za očuvanje i vodeću ulogu UNMIKa, protiv revizije mandata EULEKSa, jednostranih odluka o predaji trećoj strani punomoći, koji je UNMIK delegirao ovoj Misiji uz saglasnost Saveta Bezbednosti UN-a. Jer ako bude sloge među samim Srbima, oni će moći efikasnije braniti svoje interese i integritet Srbije.

Na kraju, da li bi se moglo dogoditi da kao poslednji uslov za ulazak Srbije u EU od Beograda bude zatražena saglasnost da Kosovo dobije stolicu u UN?

EU „još uvek“ ne postavlja pitanje statusa Kosova. Novine pišu „ne postavlja se“, ali naglasak je realno na «još uvek». To znači da će jednog trenutka postaviti i to pitanje.

Ne bi bilo dobro za Srbiju u komplikovanoj situaciji tražiti konačno rešenje. Odluke donete u vreme kada je zemlja slaba uvek su loše. Jedno je, ipak, definitivno jasno, a to je da se stvari mogu rešavati samo mirnim putem. Ovde više ne može biti krvi.

Drugo, nepriznavanje daje Srbiji neku šansu. Treće, važno je, na moj pogled, da bi Srbi koji žive u centralnoj Srbiji bili solidarni sa Srbima sa Kosova, potrebno je pronaći prihvatjivo rešenje i za jedne i za druge. Rusija je spremna da strpljivo i dosledno podržava Srbiju. Ali pogrešno je razmišljati da će Rusija na neki magičan način sama reši ovo pitanje.

Razgovarao Zoran Preradović

Objavljeno 21.11.2013.