Говор амбасадора Русије у Србији А. В. Конузина у Институту за међународну политику и економију (Београд, 27. септембар 2011. године)

[HS]

Поштоване колеге, пријатељи,

Као човек који је многе године свог живота посветио спољнополитичком раду могу са сигурношћу рећи да професија дипломате и уопште стручњака за међународне односе никад није била толико занимљива и одговорна као што је данас.Вишеструко је увећана сложеност и разноврснији је спектар питања која представљају предмет међународних односа. Данас је тешко преценити значај дубоке анализе тенденција у глобалном окружењу, способности предвидети неколико потеза унапред, генеристаи нове идеје.

Русија континуирано шири круг и продубљује карактер свог општења на светској арени. Реализују се интеграциони пројекти на територији ЗНД. Продубљује се модернизација и спољнополитичка сарадња у оквиру стратешког партнерства са ЕУ. Постигнути су важни договори са САД који се тичу читавог низа сфера. Продубљује се стратешка сарадња са Кином, Индијом, као и у формату БРИКС. У Азијско-пацифичком региону, Латинској Америци, Африци број наших партнера расте. Русија пјачава своју делатност у УН, покреће иницијативе за развој међународног права, учествује у бројним мултилатералним механизмима сарадње који јачају структуру мреже дипломатије у контексту формирања праведнијег и у већој мери демократског полицентричног светског поретка.

Током текуће године у први план су изашли процеси на Блиском Истоку и Северној Африци. Њихова покретачка снага јесте тежња арапских народа ка бољем животу кроз обнову својих земаља, кроз реорганизацију политичких система који су формирани у сасвим другој епохи. Русија подржава ове тежње, усмерене на тражење демократског модела, адекватног цивилизацијским традицијама и нивоу друштвеног развоја, ослањајући се на владавину закона и у интересу обезбеђивања социјално-економског напретка и политичких права и слобода грађана.

И овде је посебно важна улога спољних „играча“, њихова способност да покажу одговорност, помогну странама да унутрашње конфликте реше мирним путем преговора, уз учешће свих релевантних политичких, конфесионалних и етничких група. Не сме бити „двоструких стандарда“ које диктира политичка конјуктура, као ни субјективних преференција ових или оних држава.

Разуме се, примена силе против цивилног становништва неприхватљива је и недопустива. Ми смо јасно формулисали ову позицију између осталог и приликом усвајања посебне изјаве о сиријском питању и две резолуције о Либији у оквиру Савета безбедности УН. Међутим, то како су НАТО чланице и још неке државе реализовале „либијске“ резолуције означило је грубо непоштовање принципа владавине права, игнорисање иницијатива Афричког савеза и УН, довело до вишеструког пораста жртава међу цивилима. А управо је заштита цивила био најважнији задатак, постављен у резолуцијама СБ, и за чије се извршење северноатлантска алијанса сама позвала. Не сме се вршити правосуђе методама безакоња.

Ово се у пуној мери тиче и садашње ситуације на Косову. Не сме бити једностраних потеза у оваквим случајевима. Само дијалог заинтересованих страна, као и изналажење компромиса могу да омогуће постизање дугорочног решења и спречавање како обнављања тако и „замрзавања“ конфликата. Нажалост, Приштини и неким престоницама недостаје жеље да воде отворену и конструктивну дискусију са Београдом. Дубоко сам убеђен да у основи било каквог перспективног решења за Косово мора постојати поштовање норми и принципа међународног права.

Принципи поштовања демократије и владавине права морају се потврђивати не само унутар држава, већ и на међународном нивоу. Рекло би се да је то очигледна ствар. Међутим, појављује се низ питања око спремности водећих светских актера да поштују норме међународне законитости и правила понашања, једнаке за све.

Када говоримо о једностраним потезима, не можемо да се не осврнемо и на тему НАТО и на то како ова алијанса разуме своју мисију у савременом свету. Ценимо став НАТО о поштовању међународног права, који је формулисан у стратешкој концепцији НАТО и потврђен од стране његових руководилаца, и ценимо прерогатив Савета безбедности УН. Истовремено, реални потези НАТО нису увек у складу са овим принципом, у шта су сви могли да се увере на основу „либијског искуства“. На ширем пољу проблем се испољава и у настављеним дискусијама на тему тражења од стране североатлантске алијансе своје нове мисије у међународним односима.

У извештају који је припремио НАТО, и чији је наслов „Гарантовани приступ заједничким добрима“, разматрају се (за сада, додуше, само теоретски) могућности деловања алијансе за осигуравање својих интереса у светском мору, „отвореном небу“, космосу, киберпростору. Али све су ово сфере интереса не само чланица НАТО, већ и светске заједнице и треба заједнички решити како да се ове сфере регулишу. Данас је у међународним односима преко потребна стабилност, способност да се омогуће услови за стабилан и прогресиван развој.

Философија заједничког рада је темељ модерне руске дипломатије. Русија је јасно одредила своју спољну политику у служби дугорочног развоја и свеобухватне модернизације привреде и друштва. Стварамо узајамно корисна партнерства модернизације – како на билатералним, тако и на мултилатералним основама – са ЗНД, Европом, САД, земљама Азијско-пацифичког региона.

2008. године Председник Д. А. Медведев изнео је идеју закључивања правно обавезујућег Споразума о европској безбедности; идеја је имала за циљ да се кодификују политичке декларације, које је још пре 10 година усвојио ОЕБС и Савет Русија – НАТО, а које говоре о томе да ниједна држава Евро-атлантског региона неће осигуравати своју безбедност на рачун безбедности других. Током протеклих времена актуелност ове иницијативе нимало се није умањила.

Задатак осигуравања – не на речима, него на делу – подједнаке и недељиве безбедности актуелан је не само у Евро-атлантском, него и у Азијско-пацифичком региону. На дневном реду је питање о усклађивању свеобухватне архитектуре безбедности и сарадње, која се заснива на правним и ванблоковским начелима и која садржи легитимне интересе свих земаља. Ка постизању овог циља усмерена је заједничка иницијатива, коју су у септембру 2010. године покренули шефови Русије и Кине. Сматрамо да је приближавање њеној реализацији могуће путем формирања партнерске мреже уз учешће различитих организација и форума, за шта су се изјасниле чланице Шангајске организације за сарадњу.

На логици учвршћивања правних начела у међународном животу, као и стимулисању колективних прилаза базирана је и руска иницијатива о изради Конвенције за осигуравање међународне енергетске безбедности, која би обезбеђивала баланс интереса свих укључених страна: извозника, увозника и транзитних земаља. Чини се да би Србија требало детаљно да проучи ово питање. Сматрамо да је време приступити суштинским преговорима, поготово што стручњаци нестабилност цена енергетских сировина издвајају као једну од претњи које коче опоравак светске привреде.

Активно учествујући у различитим форматима и улажући напоре да се дође до нормализације ситуације у светској економији, Русија посебну пажњу посвећује раду у оквиру интеграционих групација на просторима ЗНД, пре свега у оквиру Евро-азијске економске заједнице, Царинског савеза и Јединственог економског пространства које је у формирању. При том, ми у пуној мери узимамо у обзир да се развој интеграционих процеса у разним регионима света одвија на основу једних те истих принципа: слободе кретања капитала, роба, услуга и радне снаге. Усклађивање ових процеса би се органски уклапало у објективну тенденцију формирања регионалних „грађевинских блокова“ будуће обновљене конструкције глобалног управљања. Због тога не могу а да не изазову чуђење покушаји да се интеграциони програми земаља ЗНД и Европске Уније представе као неспојиви. Када се од наших суседа тражи да се изјасне са ким су - са Москвом или са Бриселом, то нас опет одвлачи у идеолошке стереотипе прошлог века и противуречи заједничким документима Русије и ЕУ о комплементарности интеграционих процеса у целој Европи.

У оквиру глобалне специјализације Русија има посебну улогу у енергетској сфери која представља покретачку снагу и светске, и сваке националне привреде.

Русија има велике резерве енергетских ресурса, солидну индустријску базу и инфраструктуру, као и одговарајући индустријски и интелектуални потенцијал у овој сфери. Она објективно има све важнију улогу у светској политици и осигуравању глобалне енергетске безбедности. Један од приоритета наше спољне политике је даље ширење и продубљивање узајамно корисне сарадње са другим земљама,као и подршка у реализацији великих инвестиционих пројеката у енергетској сфери.

У последње време на светској енергетској сцени дошло је до великих промена, појавиле су се нове претње стабилности енергетских тржишта. Узимајући то у обзир, Русија је поставила међународној заједници питање о неопходности стварања нове архитектуре енергетске сарадње, која би одговарала интересима свих њених учесника.

Русија придаје велики значај спровођењу Санкт-Петербуршког акционог плана о глобалној енергетској безбедности. Као што је познато, овај документ предвиђа привлачење нових великих инвестиција за развој енергетског сектора, широку размену савремених технологија међу земљама, распрострањено увођење технологија за енергетску ефикасност и енергетску штедњу, диверзификацију коришћених извора енергије, укључујући развој њених нових и обновљивих видова, искорењивање енергетског сиромаштва у земљама у развоју, као и низ других питања.

Русија је активни учесник у дијалогу о енергетској проблематици у оквиру „Групе осам“, један је од оснивача нове међународне организације – Форум земаља експортера гаса, за чијег је генералног секретара изабран руски представник. Активно учествујемо у свим релевантим међународним организацијама.

Велики значај поклањамо сарадњи Русије и ЕУ у сфери енергетике, која се заснива на заједничкој заинтересованости за јачање енергетске безбедности, реализацији великих инвестиционих пројеката, размени технологија и искустава. Процес даље узајамне интеграције Русије и ЕУ у сфери енергетике, према нашем мишљењу, претпоставља стварање јединственог економског и технолошког пространства.

Интересантно је, између осталих - и за Србију, искуство осигуравања узајамне енергетске безбедности на простору Европе: Русија и Европска Унија израдили су основне елементе „механизма раног упозорења“ о могућем прекиду у функционисању енергетског система. У циљу смањивања транзитних и непрофитних ризика радимо на диверзификацији маршрута транспорта угљоводоника у земље ЕУ. Главни критеријум за избор одређене маршруте јесте њена економска ефикасност, поузданост и еколошка безбедност.

Енергетско тржиште ЕУ постаје све веће и све интегрисаније. То га чини још привлачнијим за руске енергетске сировине и деривате. Русија планира да на том тржишти заузме достојно место, у складу са својим потенцијалима.

Хтео бих да нагласим да пројекат изградње гасовода „Јужни ток“ ми видимо као важан елемент диверзификације маршрута за транспорт руског гаса у земље Европе, који доприноси јачању инфраструктуре енергетске сарадње Русије и ЕУ у целини. Убеђени смо да је то реалан корак на путу осигуравања енергетске безбедности Европе. Рачунамо на веома присну сарадњу са српском страном у вези са овим питањем.

Полазимо од тога да је пројекат економски оправдан у погледу рентабилности, загарантованих залиха, стабилне потражње гаса који ће се испоручивати, инвестиционе компоненте. Осим тога, нов гасоводни систем одговараће најсавременијим еколошким и технолошким захтевима, што ће значајно повећати безбедност у енергетском снабдевању читаве Европе. Задовољни смо што у пројекту планира да учествује неколико европских земаља, укључујући и Србију, са којима су потписани одговарајучи билатерални споразуми. Све ово даје могућност да се говори о томе како „Јужни ток“ постаје све значајнији пројекат за Европу.

Неопходноје нагласити да су за српски правац гасовода у децембру 2008. године потписани основни услови за споразум о сарадњи у изградњи гасовода „Јужни ток“ и о транзиту природног гаса на територији Србије. 2010. године завршена је припрема студије изводљивости са прецизираним роковима изградње српског дела гасовода. Такође је потписан и низ других пратећих докумената.

Не слажемо се са изјавама представника појединих европских држава да ће пројекат „Јужни ток“ бити својеврсни ривал пројектима „Јужни коридор“ и „Набуко“ које промовише Европска Унија. Према нашем мишљењу, као и према мишљењу бројних европских експерата ови прилично „виртуелни“ пројекти нису озбиљно засновани, пре свега због ресурсне базе. Осим тога, чак и у случају њихове хипотетичке реализације, гас који би се испоручивао како преко „Јужног тока“ , тако и преко ових гасовода, имао би потражњу у европским државама.

У закључку желео бих да нагласим да Русија континуирано ради на изналажењу узајамно прихватљивих прилаза у циљу непрекидног енергетског снабдевања и, наравно, осигуравања енергетске безбедности Европе. Надамо се разумевању и подршци нашој позицији, као и напорима и од стране партнера. Такође се залажемо за широку размену и распрострањено увођење технологија за енергетску ефикасност и енергетску штедњу, укључујући развој њених нових и обновљивих видова. Од тога колико ће бити успешан прогрес у овим областима зависи стање будућих енергетских тржишта, а самим тим и стабилност целокупне светске економије. Реализација постављених планова у овој сфери умногоме би допринела ревитализацији спрске привреде, значајно би утицала на повећање запослености и на буџетске приходе. Ми смо непромењено расположени за узајамно корисну сарадњу са вашом страном.

[HX]