Говор амбасадора Русије у Србији А. В. Конузина на Међународном округлом столу „Русија и Балкан: прошлост и перспективе“ (14. март 2012. године, Београд)

Поштовани учесници округлог стола,

Тешко је наћи актуелнију тему од ове, која представља предмет вашег разматрања. Она је на граници између догађаја, који већ припадају прошлости, и реалне политике, оне актуелне данас и оне која се пројектује за будућност.

По мом мишљењу, остаје отворено питање о томе какви су разлози политичких турбуленција на територији бивше Југославије после скоро четврт века: противуречности унутрашњег развоја, геополитичке промене у свети у Европи, спољно мешање? Вероватно турбуленције представљају резултат сва три фактора. У којој мери је сваки фактор утицао треба да утврде историчари.

Очигледно је да је војно-политичка криза последње деценије XX века скинула све печате, којима су били запечаћене противуречности, напетост и центрифугалне тежње, а које су се накупиле од краја XIX века. Да ли је завршен процес југословенског распада и пратећих побочних последица? Постоје сумње да није. На то се троши прилично типографске боје на страницама данашњих балканских новина. А шта рећи о теми Велике Албаније која се подгрева на тихој ватри? А Косово? А нерешени погранични спорови, имовински захтеви, проблем избеглица? И тиме списак није завршен.

Не бих желео да ме оптуже како преувеличавам. Срећом, у посматраном опсегу постоје и другачије тенденције: помирење, решавање постојећих проблема, тражење нових додирних тачака, појашњење историјских неспоразума, започињање сарадње на обострану корист, итд. Најјачи катализатор друштвених процеса јесте прогресивна интеграција држава у Европску Унију. Прича се о очигледним предностима ове усмерености развоја односа у Европи. Мање се чује о познатим ризицима, укључујући и искуство земаља, које током последњих месеци проживљавају финансијско-економске и социјално-политчке потресе.

Учешће балканских држава у ЕУ несумњиво ће имати своју велику специфичност. Ова тема захтева посебну анализу са значајним прогностичарским чиниоцем. Овим се, како видим, очигледно мало баве. Процеси се умногоме развијају по инерцији. С тим у вези желео бих још једном да приметим да европска опција не би требало да се разматра као опција која нема алтернативу, која искључује остале правце сарадње, укључујући и оне приоритетне који су себе историјски оправдали.

У овом контексту умесно би било навести речи једног од учесника недавно одржаног бизнис-форума на Копаонику. Он је рекао да се данас бизнис све више остварује на Истоку, у Кини, Русији, Казахстану. Ова зона развија своје интеграционе процесе који много обећавају. Од 1. јануара ове године на снази је Јединствени економски простор Русије, Белорусије и Казахстана. Постављен је циљ да се до 2015. године формира Евроазијска економска унија. Желим да вам скренем пажњу на велико интересовање економског сектора Србије за сарадњу са новом организацијом. Све је гласнији и БРИКС, финансијско-инвестициони пол који добија све више снаге.

Наравно, своју актуелност имају и питања о европској безбедности. Да ли улазак у НАТО представља неизбежност за државе Балкана? Да ли је са тим компатибилно очување суверенитета? Да ли је овде могућа војна неутралност? Ово су питања данашње политике и сутрашњице.

Поштовани учесници округлог стола,

Говорећи на Минхенској конференцији о питањима безбедности (у фебруару 2012. године) министар иностраних послова Русије С. В. Лавров нагласио је убрзање историјских процеса. Одвијају се дубоке трансформације радикалног карактера. Мења се геополитичка сцена. Ови процеси се у пуној мери тичу и Балкана. Веома је важно разумети их. Идентификовати доминантне тенденције. Ако већ не могу да се контролишу, оно барем да се прогнозира развој догађаја, како би онe допринелe стабилизацији, позитивној еволуцији овог до дана данашњег нестабилног дела Европе.