Говор амбасадора Русије у Србији А. В. Конузина на бизнис форуму „Копаоник - 2010“

[HS]

Поштоване даме и господо,

Велико ми је задовољство да говорим на овако великом и значајном форуму који је постао традиционалан.

Перспективе развоја Србије разматрамо у тренутку када је она и даље у прелазној фази кретања ка друштву савремене тржишне економије. Господин Ђуричин је данас убедљиво говорио о транзицији, која се „никада“ не завршава. Уједно, решаваjући задатке XXI века, земља је принуђена да се истовремено бави и проблемима који је вуку у XX, па чак и у XIX век. Опште је позната чињеница да Балкан још увек није ушао у зону чврсте стабилности. И даље је присутан ћорсокак у вези са нелегитимним проглашењем независности Косова, покушаји да се наметне ревизија Дејтонског споразума стварају додатну напетост, приметна је нестабилност етничког поретка у неким суседним државама, нису регулисани међуодноси после распада Југославије.

Регион је и даље предмет активне, често интрузивне међународне политике, где је и даље велика специфична тежина страних политичких интереса. Неке државе су, као и у време балканских ратова, заинтересоване не толико за развој сарадње са земљама региона, колико за постизање геостратешких циљева који излазе из оквира такве сарадње. Усто, треба додати и проблеме који проистичу из богатог унутрашњег дневног реда Србије и представљају предмет интензивне политичке борбе. Све горенаведено не може а да не одвлачи интелектуалне, организационе, материјалне ресурсе српског друштва. Земљи је потребно више стабилности, повољнији спољни услови ради напретка њене националне привреде.

У овим условима влада Србије гради спољноекономску политику у више праваца са означеним приоритетима. Русија, притом, остаје неизоставни фактор геоекономског пространства земље које се формира. Принципијелно је важно да везе између Русије и Србије имају не само дубоку историјску повезаност, већ и то што су оне одлучно оријентисане на будућност.

Моја земља разматра Србију као једног од основних економских партнера на Балкану. Према оценама, укупни обим руских инвестиција износи око 1,3 милијарде америчких долара. Безобзира на финансијско-економску кризу, Русија је међу главним трговинским партнерима Србије. На њу иде око 10% српског спољнотрговинског промета. Посебно треба истаћи да је Русија основни испоручилац енергетских ресурса који омогућавају неометано функционисање привреде.

Нашу билатералну сарадњу у садашњој етапи карактерише постојање великих, стратешких споразума чија је укупна вредност више милијарди долара. Посебно је значајно да се у условима непостојане међународне политичке конјуктуре ови споразуми методично реализују, у складу са усклађеним планом рада. У току је израда студије изводљивости српског дела пројекта магистралног гасовода „Јужни ток“. Већ сада је јасно да ће његова снага бити далеко већа него што је предвиђено приликом потписивања споразумних докумената. У изградњи, а касније у експлоатацији објеката овог пројекта биће ангажоване хиљаде радника и стотине фирми. Штавише, коришћење гаса од стране предузећа значајно ће повећати њихову ефикасност и побољшати екологију. И то није све. Учествујући у „Јужном току“ Србија ће стећи статус великог европског транзитера овог енергента XXI века, што ће јој дати статус геостратешког фактора Европе, и подићи њен европски рејтинг у целини. Оно што сам рекао умногоме се поклапа са речима господина М.Цветковића о важности повећања рејтинга српске привреде и њене конкурентности.

Реализује се заједнички пројекат подземног складишта гаса „Банатски двор“, који предвиђа инвестирање 25 милиона америчких долара од руске стране. Објекат складишта заштитиће земљу од ризика гасног дефицита, дозволиће јој да постане један од центара складиштења и снабдевања „плавим горивом“ унутрашњег и регионалног тржишта.

Успешно ради и велика српска компанија „Нафтна индустрија Србије“ уз учешће капитала руске компаније „Гаспорм нефт“. Рећи ћу и више. Она функционише боље него што се предвиђало, када је у фебруару 2009. год. на руководећа места дошао нов менаџмент. За претходни период у предузеће је уложено скоро 100 милиона долара. Предстоји инвестирати још три пута толико што ће до 2013. године довести „НИС“ међу регионалне лидере у производњи нафтних деривата. На тај начин, као резултат обострано корисне сарадње у оквиру стратешког нафтногасног споразума, Србија постаје важан играч балканског геоекономског простора у овој сфери.

Још један познати руски инвеститор континуирано повећава своје пословање – то је „Лукоил“, чији укупан обим инвестиција у овом моменту износи 375 милиона долара, и то више од 20 милиона долара у 2009. години. У следеће три године њихов обим ће премашити 100 милиона долара.

На српско тржиште дошле су руске финансијске установе. Реализацији операција приступила је једна од највећих банака Русије, „Московска банка“. Обим одобрених кредитних средстава већ износи више од 240 милиона долара. Долази и највећа руска универзална осигуравајућа кућа федералних размера „СОГАЗ“, која завршава реализацију регистрационих формалности.

Карактеристике рада великих руских економских оператера на српском тржишту јесте делатност на нивоу напредних стандарда, велики програми инвестиција, успешна оптимизација производње, њена модернизација у складу са највишим захтевима. На овај начин руска предузећа не само да доносе конкретну зараду, већ и доприносе општем побољшању тонуса српске привреде и њеног имиџа.

Предузимају се кораци за повећање трговинске размене, као и за то да та размена добије што балансиранији карактер. Србија је једина земља са којом Русија има споразум о слободној трговини, који обухвата више од 96% трговинске номенклатуре. Систематски се ради на завршетку либерализације трговинског режима. Додатне могућности отварају се Царинским савезом Русија – Белорусија – Казахстан, који почиње да функционише ове године. Створена је четворочлана група која усклађује јединствена царинска правила, која ступају на снагу од 1. јула текуће године.

Говорити само да су руско-српски економски односи у успону не би потпуно окарактерисало њихово данашње стање. Имамо значајан потенцијал за који тек предстоји да се искористи. Реч је, пре свега, о сарадњи у сфери енергетике са акцентом на реализацији великих заједничких пројеката у нафтногасној и електроенергетској области. Ово такође треба да укључи сфере као што су енергетска ефикасност и коришћење обновљивих извора енергије. Реализација оваквих пројеката допринеће јачању енергетске безбедности Европе у целини. У току је прерада великих пројеката из сфере инфраструктурне изградње, пре свега железничке. Постоје планови за развој саобраћајне сарадње, за подршку туристичкој размени, сарадњи у области пољопривреде, агроиндустријског комплекса. Неопходно је додатно проучити могућности страна у циљу сарадње и сфери иновација и информационих технологија.

Све горенаведено дозвољава нам да говоримо о томе да заједничка делатност двеју земаља у трговинско-економском сегменту представља један од базних чинилаца (поред сарадње у политичкој сфери, у области одбране, науке, технике, културе, образовања) формирајућег стратешког партнерства између Руске Федерације и Републике Србије.

Разуме се, ми пратимо развој односа Србије са другим партнерима – Европском унијом, Кином, САД. У томе не видимо никакве претње нашим позицијама. С тим у вези неће ме заморити да опет поновим да сарадњу Србије са ЕУ, као и другим партнерима, не посматрамо као алтернативу везама са Русијом. Баш обрнуто, позивам све који делују на српском тржишту да искористе своје компаративне предности за реализацију заједничких пројеката. Драго ми је што су неке земље већ испољиле интересовање за такав правац сарадње. Сигуран сам да би таква сарадња допринела јачању геоекономске стабилности у региону. У том контексту било би корисно знати оцене партнера у вези са тим, како ће се улазак Србије у ЕУ одразити на њену привреду, индустрију, пољопривреду, трговину са трећим земљама.

Не бих био искрен када бих покушао да сарадњу Русије и Србије представим као сарадњу која нема никакве проблеме. Проблеми постоје. Већина њих својствена је свим актерима, који делују у српском тржишном формату. То је углавном повезано са горепоменутом чињеницом незавршеног прелаза економије Србије на пут савремене тржишне привреде. Рећи ћу вам о личном искуству. Они проблеми са којима сам се сусрео скоро пре две године када сам дошао у Београд, и даље су актуелни. Њиховом решавању допринела би планска економска стратегија, оријентисана на крајњи резултат. Узгред, поздрављам идеју, коју су изнели организатори форума у писму, упућеном њеним учесницима, да је неопходно дефинисати приоритете и одрживу стратегију за њихову реализацију. Свима је познато да је потребан систематичан рад за промену одговарајућег законодавства. Ово би омогућило да се ослободимо пословних решења ad hoc која примењују директивни органи. Завршетак реформе правосуђа помоћи ће регулисању препрека које настају. Потребно је убрзати процедуре регистрације имовине компаније, што ће омогућити да се реши проблем њеног признања. Неопходна је већа организациона оперативност. Свима је познато да „Аерофлот“ није проватизовао „ЈАТ ервејз“ због бескрајног одлагања одржавања тендера. Увођење боље бизнис праксе, поштовање општеприхваћених норми пословне активности јесу неизоставни услови за стварање повољне инвестиционе климе и формирање пријатељског партнерства.

Дешавања када је „Гаспром нефт“ приватизовао „НИС“ подвукли су парадоксалну ситуацију у којој не само што купац нема потпуну идеју о ономе што купује, него и продавац не зна шта продаје. А надлежне структуре не сносе одговорност за информације о предузећима која су понуђена за приватизацију. Имали смо прилике да се сусрећемо са несавесном праксом.

Значајан податак – најуспешније се реализују пројекти у оквиру међувладиних споразума тамо где имамо велике руске и српске партнере. Далеко је гора ситуација са средњим предузећима, која раде на сопствени ризик. Велика дуговања, запуштеност социјалних и производних проблема, бирократске препреке, судске тужбе и жалбе у питањима који се тичу периода претходних власника – све ово није потпуни списак проблема на које наилазе руски инвеститори. Оваква лоша пракса смета широкој репродукцији, реализацији програма инвестирања, као што је то, нпр, случај са фабриком за производњу бакарних цеви у Мајданпеку. У вези са горенаведеним поздрављам речи господина Председника Влаке о важности наставка реформе јавног сектора.

Наведене компликације не сметају изналажењу додатних резерви за подизање нивоа руско-српске трговинско-индустријске сарадње. Треба јачати сарадњу међу привредним коморама. Неопходно је подићи профил делатности механизама билатералних оквира, као што су Пословни савет и бизнис дијалог. Велике могућности видимо у ширењу директне сарадње између засебних региона двеју земаља, као и у непосредној сарадњи средњих и малих предузећа. Проблематично место јесте непостојање неопходних логистичких центара.

Обострано је мишљење да ми још увек не користимо у потребној мери потенцијал сарадње који имамо. Ево једног карактеристичног примера. Председник владе Москве, М. Вишегородцев, који је боравио у Београду у децембру 2009. год. рекао је да руска престоница свакодневно користи 40 хиљада тона прехрамбених производа. Обим испорука производа из Србије, према његовој оцени, „веома је мали“. И ово се дешава тада, када српски сељаци-произвођачи не могу да пласирају производе. Драго ми је што српски стручњаци то разумеју. То потврђује и мишљење господина Д.Ђуричина, који сматра да су пољопривреда и производи агроиндустријског сектора један од праваца, који ће помоћи подизању привреде Србије. Потребни су одговарајући механизми, могуће и специјални фондови. Господин М.Цбетковић је потврдио ову мисао кад је говорио о кредитима за заостале регије земље, које представљају пољопривредне крајеве. Овде су билатералне пословне структуре дужне да помогну. Сигуран сам да ће решење овог проблема постати не само фактор трговинских односа, већ и инструмент социјалне стабилизације.

Поштоване даме и господо,

Без обзира на још увек несигурно тле посткризне конјуктуре, изгледа да је најгоре прошло. Приметно је постепено оживљавање међународне економске сарадње. Према утиску руског копредседника билатералног Међувладиног комитета, С. Шојгуа, многе руске компаније ојачане су изашле из кризе. Оне траже сфере улагања свог капитала, траже своје партнере, између осталог и у Србији. Треба искористити могућности које се пружају.

Као закључак, желим да приметим да Србија, која се налази на раскрсници евро-балканског региона, има све претпоставке за успешан социјално-економски развој, где природно своје место налази руско-српска сарадња и формирање избалансираних геоекономских перспектива у односима са Европом.

[HX]