Придруживање Србије Европској унији и руско-српски односи

Свет се налази у процесу трансформисања. Центри моћи, укључујући
и привредни центри развоја, преместили су се на Исток. Кина је постала привредни џин, док је Азија – локомотива 21. столећа. Русија доживљује прави препород као птица феникс из папла. Промене се дешавају болестно с обзиром на настојања Запада да сачува своје привилегије, своју превласт, укључујући и у домену привреде.

Али овај процес објективно не може да се заустави јер је у њему заинтересована претежна већина земаља света. Они гледају на ове процесе ако не кажем са оптимизмом, онда сигурно са надом.

ЕУ преживљава једну кризу за другом. Каква ће бити унија кроз 10 година, да ли ће постојати – то покаже време. Русији нису потребни потреси
на континенту. Русија улази у нову етапу економског развоја. ЕУ, Немачка
су наши главни економски партнери.

Са разумевањем се односимо према најављеном пре више од деценије и по настојању Србије да се придружи ЕУ. Овај избор је суверено право Београда. Имамо у ЕУ традиционално много пријатељских нама земаља и народа. Али смо против тога да би бирократија Брисела под притиском Вашингтона наметала оштру конфронтацију са Русијом.

Земље-чланице ЕУ су водећи трговински партнери Србије као што, ипак, и Русије. Између Србије и ЕУ функционише преференцијални режим трговине (у септембру 2013. године ступио је на снагу Споразум
о стабилизацији и асоцијацији између Србије и ЕУ).

Русија спада у број водећих трговинских партнера Србије са удеом око 7% у њеној спољнотрговинској размени (треће место после Италије
и Немачке). Према резултатима првих осам месеци ове године робна размена између наших земаља превазишла је 1,5 милијарди долара САД. Робна размена Русије и ЕУ је приближно 150 пута већа. Са Србијом реализује се низ великих заједничких пројеката у области енергетике, транспортне инфраструктуре, металургије, банкарства и у другим сферама. Руске инвестиције у српску привреду задњих година премашиле су 3 милијарди долара САД. Потребно је стварање адекватних механизама привредне сарадње Русије и Србије.

Робну размену између Русије и Србије регулише Споразум о слободи трговине од августа 2000. године (царењу је изложено
1 % артикала који се испоручују из Србије у Русију). Режим повластица даје конкурентне предности српским производима на руском тржишту
(за 8 месеци укупан обим српског извоза за Русију повећао се скоро за 9,5 %, док је физички обим воћа и поврћа – за 40%).'

-        Ради се на даљој оптимизацији услова трговине.
У септембру ове године у Београду одржана је прва рунда консултација између делегација Евразијске економске комисије
и Републике Србије по питању унификације трговинског режима између Евразијске економске уније и Србије. Споразум ће омогућити да се сведе на заједнички именилац трговински режими са Србијом. Његово потписивање ће отворити за Србију излазак на тржишта земаља са становништвом скоро 200 милиона људи.

-        Ради механизам руско-српског Међувладиног комитета, на чијем су челу заменици Председника Влада. Од 2. до 3. новембра
у Суздаљу биће одржано 15. заседање Међувладиног комитета, где је предвиђено одређивање нових оквира развоја трговинско-економске сарадње.

-        Не бисмо хтели да би се наше билатералне пословне везе страдале приликом приступања Србије ЕУ.

Међутим, ипак уласком Србије у ЕУ оне ће очигледно претрпети значајне промене.

Пре свега, то ће се одразити на режиму слободе трговине. ЕУ чини јединствен економски простор. Земље не могу да буду у посебним економским односима и да буду заједно у слободним трговинским зонама са трећим земљима.

Након приступања Србије Европској унији Зона слободне трговине Србија-Русија (или Србија-Евразијске економска Унија у том моменту) биће принуђена да престане да функционише. То ће довести до кварења успостављених између Русије и Србије трговинских токова и, као последица, до губитака привредних субјеката двеју земаља по више трговинских позиција.

Укидање режима слободне трговине и прелазак Србије ка Јединственом царинском тарифу ЕУ ће довести до поскупљења руског и српског извоза који се данас према Споразуму о слободној трговини остварује без преузимања царине. Део артикала ће заменити производња трећих земаља.

Србија после њеног приступања Европској унији мораће такође да се придружи јединственом спољнополитичком ставу земаља ове заједнице са свим последицама, које из тога проистичу. Колико ће се чути глас Београда приликом формирања спољне политике ЕУ - ми ћемо видети. Данас, нажалост, тамо диригују мале, али веома агресивне земље, чији је став далек од става Србије.

Обим узајамних губитака сада тешко проценити. На томе треба да раде стручњаци.

Последице приступања Србије ЕУ могу да се негативно одразе на нашој билатералној сарадњи у домену енергетике. Европска комисија, колико је познато, остварује изузетан притисак по питању гасног снабдевања земаља југа Европе, користећи политичке полуге. Напорима Брисела био је „сахрањен“ перспективни и корисни за Србију и још за цели низ земаља пројекат „Јужни ток“, који је гарантовао земљи енергетску безбедност и стабилне приходе у државну касу великих „транзитних пара“. У много већем узгред речено, обиму, него што износе све донације и предприступачне доприносе Европске комисије.

Нама је познат принципијелан став руководства Србије, које се залаже за очување пријатељских веза са Русијом у свим сферама, укључујући и привредну. Овај став ми потпуно подржавамо.

Већ сада очигледно је да је неопходно на стручном нивоу прилазити адаптацији правног основа сарадње новим условима. Радни механизам може да буде како билатерални, тако и уз ангажовање европских стручњака. Циљ је таквог формата сарадње – да се избегну сувишне препреке за обострано корисну сарадњу на европском континенту. Такав рад је логично да се води паралелно са предприступачним преговорима, можда, и преко нових механизма руско-српске сарадње, који, како ми се надамо, биће створени.

Све ово речено потребно је доживљавати пре свега као позив ка почетку дијалога о смањењу негативних последица европских интеграција Београда за Русију и Србију.

Чепурин: Уласком Србије у ЕУ сарадња са Русијом ће претрпети промене

Тања Трикић

Русија се са разумевањем односи према настојању Србије да се придружи Европској унији што је њено суверено право, али већ сада треба размишљати о томе како смањити негативне последице њеног чланства у Унији по сарадњу са Русијом, рекао је руски амбасадор Александар Чепурин. Уласком Србије у ЕУ, навео је Чепурин на панелу „Глобална померања моћи и њихове импликације по регион“ на 16. Српском економском самиту, добра сарадња коју имају Србија и Русија очигледно ће претрпети значајне промене, пре свега кад је реч о режиму слободне трговине. „Наравно, Русија би желела да се након прикључења Србије у ЕУ не мењају односи са Русијом и да се они не наруше. Али ако ћемо објективно, ти односи ће претрпети значајне промене“, оценио је амбасадор.      

„Након приступања Србије Европској унији, Зона слободне трговине Србија—Русија (или Србија и Евроазијска економска унија у том моменту) мораће да престане да функционише. То ће довести до кварења успостављених трговинских токова између Русије и Србије, а као последица тога до губитка привредних субјеката двеју земаља по више трговинских позиција“, објаснио је Чепурин, подсетивши да ЕУ чини јединствен економски простор и да земље-чланице не могу бити у посебним економским односима и слободним трговинским зонама са трећим земљама. Према речима руског амбасадора, укидање режима слободне трговине и прелазак Србије на јединствену царинску тарифу ЕУ довешће до поскупљења руског и српског извоза, који се данас остварује без царина према Споразуму о слободној трговини. Србија ће после приступања Унији морати и да се придружи јединственом спољнополитичком ставу тог блока са свим последицама које из тога проистичу, упозорио је Чепурин, додајући да сада, рецимо, будући да није члан ЕУ, не мора да уведе санкције Русији. Такође, навео је руски амбасадор, тешко је рећи колико ће се чути глас Београда приликом формирања спољне политике ЕУ. „Ако ствари остану као сада, јасно је да музику наручују мале али веома агресивне земље, чији је став, морам да кажем, веома далек од става Србије. Ове мале али агресивне земље су фактички извођачи америчке политике“, указао је Чепурин и додао да притом Америка не пати и не страда од погоршања односа ЕУ и Русије, а истовремено наноси штету европским конкурентима, што је „генијална политика“.

Амбасадор је такође истакао да је обим узајамних губитака који би настали по српско-руске односе чланством Србије у ЕУ у овом тренутку тешко проценити и да на томе треба да раде стручњаци. „Последице приступања Србије ЕУ могу се негативно одразити и на нашу билатералну сарадњу у домену енергетике“, рекао је Чепурин и подсетио да је због притиска ЕК „сахрањен“ „Јужни ток“.  А он би, додао је, донео Србији толико новца од транзита гаса који би значајно превазилазио све донације и претприступне доприносе ЕК Србији. Чепурин је и овом приликом поздравио принципијелни став руководства Србије, које се залаже за очување пријатељских веза са Русијом у свим сферама, укључујући привредну. Додао је, међутим, да је већ сада очигледно да је неопходно на стручном нивоу прилазити адаптацији правног основа сарадње у новим условима. "Радни механизам може да буде како билатерални, тако и уз ангажовање европских стручњака. Циљ таквог формата сарадње је да се избегну сувишне препреке за обострану корисну сарадњу на европском континенту", рекао је амбасадор и нагласио да је логично да се такав рад води паралелно са претприступним преговорима, можда преко нових механизама руско-српске сарадње који ће, како се нада, бити створени. Амбасадор је нагласио да све што је рекао треба доживети пре свега као позив на почетак дијалога о смањењу негативних последица европских интеграција Београда за Русију и Србију.

Одговарајући на питања на панелу, Чепурин је нагласио да циљ његових упозорења није да се било ко плаши, него да он само износи објективне чињенице. „Овде се не ради о томе да неко неког плаши, Србију или ЕУ, кажем само да морамо да се припремимо да не би било изненађења. Постоје објективне ствари и боље да их сагледамо заједно, и Србија и Русија и ЕУ, и да нађемо решење које неће погоршавати економску климу на европском континенту“, поручио је амбасадор Русије.

Преузето је са: https://rs.sputniknews.com