Говор А. В. Конузина на 11. економском саммиту (Београд, 4. октобар 2011. године)

[HS]

Господине председавајући,

Даме и господо,

У складу са модерним захтевима стање инфраструктуре представља фундаметнални фактор привредног развоја у целини. Реч је, фактички, о „крвотоку“ привреде који је задужен за повезивање њених делова у целину. С тим у вези желео бих да се осврнем на неке актуелне моменте који се непосредно тичу руско-српске сарадње.

Русија активно учествује у модернизацији инфраструктуре Србије у низу кључних праваца – пре свега у енергетском и железничком. Постоје контакти и о пројектима који се тичу области речног и ваздушног саобраћаја.

Првостепени значај дајемо реализацији пројекта „Јужни ток“ чији ће српски сегмент, сигурни смо, постати моћни импулс за развој привреде Србије. Гасовод ће кроз транзитне таксе постати извор значајних буџетских прихода, као и извор енергије. Поред тога, угљоводонична сировина коју ће испоручивати „Јужни ток“ оживеће низ великих хемијских компанија, што ће значајно повећати преко потребне извозне капацитете. Целокупна реализација комплекса гасних пројеката унеће квалитативне промене у стање српске привреде.

Желео бих такође да истакнем да ми „Јужни ток“ видимо као важан елемент диверзификације маршрута транспорта руског гаса у земље Европе који доприноси јачању инфраструктуре и енергетске безбедности Европе у целини. По том питању тесно сарађујемо са српском страном.

У децембру 2008. год. потписани су основни услови за оквирни споразум о сарадњи на изградњи гасовода „Јужни ток“ и транзиту природног гаса на територији Србије. 2010. год. завршена је припрема заједничке студије изводљивости за пројекат гасовода. Полазимо од тога да је пројекат економски оправдан с тачке гледишта профитабилности, гарантованог ресурсног прилива, стабилне потражње за испоруком гаса у будућности, као и у погледу инвестиционе компоненте. Нови гасоводни систем биће у складу са најсавременијим еколошким и технолошким захтевима.

Не делимо мишљења представика поједних европских земаља да ће „Јужни ток“ бити конкурент пројектима „Јужни коридор“ и „Набуко“ које промовише Европска Унија. Они за сада нису озбиљно засновани, пре свега што се тиче ресурсне базе. Осим тога, чак и у случају њихове хипотетичке реализације, постојаће потражња европских држава за обимом гаса који ће се испоручивати преко „Јужног тока“ као и преко ових гасовода.

Са српском страном спроводимо обиман рад у сфери електроенергетике; овде је важно имати у виду дефицит електричне енергије како у вашој земљи тако и у југоисточној Европи у целини. Узгред, рачунамо да ће „Јужни ток“ покренути у Србији додатне капацитете електрогенерисања, изградњу нових електрана у складу са најсавременијим еколошким захтевима. Руске компаније заједно са српским партнерима завршавају реконструкцију и модернизацију хидроелектране „Ђердап 1“. Разматра се могућност учешћа руских фирми у аналогном пројекту на хидроелектрани „Зворник“. Према мишљењу стручњака постоје добри изгледи да се наш потенцијал укључи у стварање каскадних мини-хидроелектрана на Дрини.

За најважнији правац сматрамо модернизацију железничке инфраструктуре Србије. Познато је да Београд активно трага за инвеститорима јер је прелазак железница Србије на модерне шинске системе буквално потребан како привреди ваше земље, тако и вашим регионалним партнерима, пре свега за транзит товара из централне Европе за Грчку и Турску и обратно.

Најважнији пројекти биће реализовани, надамо се, уз учешће Русије. Реч је о изградњи београдског железничког чвора, траси пруге Ваљево – Лозница и другог колосека Београд – Панчево. Претпостављамо да ће за реализацију ових циљева бити утрошен већи део руског робног кредита у износу од 800 милиона америчких долара, датог од стране Русије на располагање у складу са договорима које су 20. октобра 2009. год. постигли председници Русије и Србије, Д. А. Медведев и Б. Тадић.

Није искључено да ће се наши стручњаци укључити и у реконструкцију пруге Београд – Бар, која се, очито, недовољно експлоатише – са капацитетом од 7 милиона тона терета годишње њоме се превози само око 1 милион тона.

Наравно, битан елемент у систему инфраструктуре Србије представља речни саобраћај.Слажемо се са циљевима које је поставила ЕУ у оквиру реализације Дунавске стратегије, укључујући и повећање обима теретног капацитета по Дунаву за 20% до 2020. год. Истичемо улогу Дунавске комисије у овој сфери: у овом случају не може се остати само на формату Европске уније, пошто од четрнаест земаља дунавског слива шест нису чланице ЕУ. Полазимо од неопходности тесне сарадње свих заинтересованих страна. Предстоји рад на чишћењу и продубљивању речног корита, довођењу у ред обалске инфраструктуре, модернизацији и реконструкцији лука. Спремни смо да учествујемо у овом послу на основу узајамне користи.

Све у свему, Русија жели да развија и шири блиску и вишестрану сарадњу са Србијом коју сматрамо кључном државом југоисточне Европе. Уверени смо да партнерство наших земаља у потпуности одговара интересима и руског и српског народа.

[HX]