Амбасадор Александар Чепурин о Самиту министара спољних послова земаља ОЕБС-а

Интервју Амбасадора Александра Чепурина за лист "Политика":

1. децембар 2015.

Питање: За време председавања Србије ОЕБС-у ова организација била је један од ретких канала комуникације између блокова супротстављених у кризи у Украјини. Како оцењујете улогу Београда?

Одговор: Русија је задовољна блиском сарадњом на релацији српског председавања ОЕБС-у на свим нивоима. Министар Сергеј Лавров се ове године више пута састао са Председавајућим ОЕБС-у Ивицом Дачићем – и у Москви, и у Београду, и на маргинама различитих међународних догађаја.

Не може се занемарити тежња Србије као земље председавајуће ОЕБС-у да игра тамо улогу „поштеног посредника“, да у раду Организације води рачуна о равнотежи интереса држава учесница, између осталог, и Русије. ОЕБС и њен Председавајући су ове године одиграли важну улогу, помагајући решавању унутрашње украјинске кризе у смислу реализације Минских споразума од стране учесника конфликта. Председавање у таквом тренутку је свакако било тежак задатак. То је захтевало од Срба велику политичку и дипломатску вештину, коју су се они трудили да покажу. И показали су.

Питање: Који су модалности предстојећег боравка Сергеја Лаврова у Београду?

Одговор: Сергеј Лавров је више пута боравио у Србији. Као што сам приметио, он радо долази у Београд, између осталог зато што је у трајном контакту са српским политичарима и дипломатама, а и због велике симпатије према Србији.

Овогодишњи састанци су се одржавали у отвореној и на словенски начин братској атмосфери. Посете Лаврова увек доносе позитивно расположење. Оне су корисне у професионалном, а и у људском погледу.

Питање: После обарања руског авиона од стране Турске, ОЕБС се чини као једна од малобројних преосталих кровних организација за сарадњу две земље. Шта вам се чини, каква ће бити улога ОЕБС-а у превазилажењу овог спора? Да ли се спор са Турском може сматрати почетком шире конфронтације Москве и НАТО алијансе? Да ли је реално очекивати даљу ескалацију у том смеру?

Одговор: Свима је јасно да је Анкара обарањем руског Су-24 на територији Сирије ударила с леђа оне, који су реално почели да се боре против такозване „Исламске државе“. Јер Русија, водећи борбу против исламских терориста у Сирији, де-факто брани и оне земље, на које се ова зараза проширује. Ради се о глобалној претњи, али и о посебној претњи Европи, земљама, у којима живи значајан број досељеника из Северне Африке и са Блиског Истока, транзитним земљама, као и земљама, у којима се регрутују терористи. Ова претња је велика и за Русију, најпре за Кавказ. И данас као никад нама је потребна сарадња  - Севера и Југа, Запада и Истока.

Ангажман руских војнокосмичких снага у Сирији је у складу с међународним правом. Желим да истакнем да Су-24 ни у једном тренутку није угрожавао безбедност Турске.

Не сме да се заборави и то да је Турска чланица НАТО.

Нисам чуо ни јасну оцену да су такви напади недопустиви, нити гаранције за будућност, ни од Анкаре, нити од Брисела.

У Русији су захвални на изразима саучешћа поводом обарања авиона и погибије пилота, које су упутили многи Срби. Хвала навијачима „Црвене Звезде“. У Русији су високо оцењени речи Томислава Николића, који је у интервјуу рекао да су опасне игре против Русије недопустиве у тренутку када се она супротставља глобалној терористичкој претњи. Председник је говорио и о неопходним корацима Анкаре, укључујући извињење и спречавање оваквих инцидената у будућности. Све су то мудре и схватљиве речи.

Предузете су економске мере против Турске, са којом је Русија градила за ову земљу веома корисне пословне везе. Мислим да ће ове промене омогућити јачање економске сарадње с низом земаља, које су традиционални пријатељи Русије, укључујући и Србију. Отварају се додатне могућности на руском тржишту у области грађевинарства, производње и испорука прехрамбених намирница, туризма. Важно је без одлагања створити делотворне механизме за такву сарадњу.

Што се тиче ОЕБС-а, надам се принципијелној оцени да је Анкара де-факто извршила акт агресије у подршку ИД.

Питање: Поједини аналитичари сматрају да Русија противљењем чланству Србије у НАТО-у штити искључиво сопствене интересе, третирајући Београд као своје испоставу у региону, и тако блокира европске интеграције земље. Молим за коментар.

Одговор: Ми поштујемо самосталну спољну политику коју спроводи Београд и која је усмерена на интеграцију у Европску унију уз очување пријатељских односа с Русијом. ЕУ има одређене захтеве за државе кандидате, али чланство у НАТО не спада у ред ових критеријума.

Видимо до чега је довело провоцирање хаоса и нестабилности широм света кроз „обојене револуције“. Довољно је да се сетимо окрутне агресије НАТО-а против Југославије 1999. године, када је Алијанса, кршећи Повељу УН и Завршни акт СЕБС-а, напала суверену европску државу.

Под кровом НАТО-а Американци покушавају да сакупе земље да би са њима делили и претње, везане за афере, које се све чешће реализују широм света. Зашто би Србија „претила“ Русији? Зашто би преузимала на себе озбиљне ризике због нечијих геополитичких и, као правило, веома користољубљивих интереса?

Нису сви земље ЕУ чланице НАТО-а. Две највеће војске НАТО пакта су америчка и турска. Погледајте на ставове најважнијих земаља НАТО-а у последње време, када се постављало питање ових или оних виталних интереса Србије. УН и Сребреница, операција „Олуја“, питање пријема Косова у Унеско. И биће вама јасније. Пријатељи су ипак они, који помажу у заштити ваших интереса.

Кључни моменат за Русију није борба против НАТО, него стварање јединственог простора равне и недељиве безбедности у Европи. Свет већ одавно није једнополаран, и зато се треба учити да се живи у многополарном свету, где Србија има много правих пријатеља и где има више шанси да одбрани своје националне српске интересе, ако желите, своје историјске суштине, националног идентитета, своју ДНК.

Приврженост Србије војној неутралности јесте данас позитиван фактор регионалне и европске политике, међународне безбедности.

Категорије: Политика

Контакти

Амбасада

Тел: +381 (0)11 361 1090; +381 (0)11 361 1323
Емаил: info@ambarusk.rs
Web: ambasadarusije.rs

Конзулат

Тел: +381 (0)11 361 3964, 361 7644, 361 3180
Емаил: consrus@ambarusk.rs
Web: ambasadarusije.rs

остали контакти