85. јубиларна годишњица "Руског дома" у Београду

Осам и по деценија Руског дома у Београду (фото)

Округли сто под називом „Састанак генерација у Руском дому

Никола Јоксимовић

Нови споразум о културној сарадњи Србије и Русије требало би да буде потписан у најскорије време и да замени стари, потписан још шездесетих година. Нови споразум требало би да омогући и отварање српског културног центра у Русији, најављено је на прослави годишњице Руског дома у Београду.

Руски дом слави 85 година постојања. Значајну годишњицу ова најстарија институција те врсте у Европи обележава низом манифестација.

Данас је одржан округли сто под називом „Састанак генерација“, на коме су учествовали представници руске емиграције и омладинских удружења из целог света, након чега се новинарима обратио заменик директора Федералне агенције „Росотрудничество“, која управља културним центрима Русије широм света, Александар Радков.

Русија и Србија активно раде на изради новог споразума о култури, који би заменио споразум потписан између СССР-a и Југославије из шездесетих година, рекао је Радков.

„Време се променило и променило се функционисање културних активности. Нови споразум омогућиће и отварање српског културног центра у Русији. Значајаних пројеката Руског дoма биће веома много. Они ће се тицати популаризације руског језика и науке у Србији. Убеђен сам да се наше културе зближавају“, рекао је Радков.

Александар Радков, заменик директора Федералне агенције „Росотрудничество“, која управља културним центрима Русије широм света

Говорећи о главним пројектима Руског дома у Србији, заменик директора Руског дома Василиј Галактионов рекао је да му је тешко да издвоји оне главне.

„Руски дом има више од сто пројеката и још пуно пројеката које радимо са партнерима широм Србије. Такође, има и пројеката чији ефекти се не виде голим оком. На пример, курсеви руског језика помажу популаризацију руског, док све већи број студената из Србије иде на студије у Русију. Радићемо много на учвршћивању културних односа Србије и Русије“, закључио је Галактионов.

У Руском дому данас је одржан и свечани пријем поводом годишњице, а за 20. новембар планиран је гала концерт у Сава центру на којем ће гости бити Руски државни академски народни хор „Пјатницки“ и Академски ансамбл песама и игара Руске армије „Александров“.

Руски дом је настао на иницијативу руских емиграната који су, после Октобарске револуције, уточиште нашли у Краљевини СХС.

Заменик директора Руског дома Василиј Галактионов

Њихову иницијативу подржали су краљ Александар, патријарх Варнава, председник Српске краљевске академије Александар Белић и многе друге угледне личности Београда.

Зграду Руског дома пројектовао је руски архитекта Василиј Баумгартен, а своја врата под именом „Руски дом Императора Николаја Другог“ отворио је 9. априла 1933.

После Другог светског рата Руски дом је преименован у „Дом совјетске културе“, да би 1994. понео садашње име — Руски центар за науку и културу. Ипак, Београђани га знају под именом Руски дом.

Извор: https://rs.sputniknews.com/rusija/201811191117887187-osam-i-po-decenija-ruskog-doma/

Руски дом — прозор у свет руске душе (видео, фото)

Никола Јоксимовић

Улога београдског Руског дома више је од улоге једног културног центра. Он је за Србе од оснивања био прозор у свет руске уметности, културе и цивилизације, речено је на пријему поводом 85 година од оснивања Руског дома.

Свечаним пријемом у Руском дому обележена је 85. годишњица ове најстарије руске културне институције ван граница Русије. Пријему су присуствовали министри у српској влади, Ненад Поповић, Владан Вукосављевић и Зоран Ђорђевић, изасланик председника Србије Никола Селаковић, црквени великодостојници, као и бројни представници јавног, културног и привредног живота Београда и Србије.

Посебни гости били су представници руске дијаспоре широм света, као и заменик директора „Росотрудничества“ Александар Радков, који је пренео честитке које су, између осталих, поводом јубилеја Руском дому упутили руски министар спољних послова Сергеј Лавров, председница Савета федерације, Горњег дома руског парламента, Валентина Матвијенко и руски патријарх Кирил.

„Историја старања Руског дома је посебна и уникална. Тежња хиљада Руса који су остали без отаџбине да на овом месту обнове своју културу и многовековне традиције, наишла је на живи одзив у Србији. Посебно желим да нагласим да ни у једној другој земљи није пружена тако великодушна и свеобухватна подршка и пријем, како од стране владе, тако и од обичних грађана. И заједничким напорима Руса и Срба, за свега годину и по дана, 1933. саграђен је Руски дом, чији јубилеј вечерас славимо“, рекао је Радков.

Руски амбасадор са супругом и званицама из јавног живота Србије

Под кровом Руског дома, руска заједница у Србији могла је да сачува свој језик и традицију, као и да упозна Србе са њима, додао је.

Ових дана у Србији се обележава доста великих, лепих и славних јубилеја везаних за Први светски рат, догађаја који је још јаче повезао Србе и Русе, рекао је изасланик председника Републике Србије Никола Селаковић.

Руска помоћ током великог рата била је од животне важности за Србију, док је Србија изградњом Руског дома, емигрантима из Русије пружила нови живот и наду, додао је он преносећи честитке председника републике Александра Вучића.

Колико је јубилеј Руског дома значајан за Русију, толико је значајан за Београд и Србију, нагласио је Селаковић.

„Поред честитки и поздрава, дозволите ми да вам упутим једно велико хвала за све оно што сте као, ако се не варам, најстарији центар руске културе, не у Европи, него у свету, током ових 85 година учинили да оплемените наш град, нашу државу и наш народ. Улога коју сте имали и коју и те како имате у Србији и на читавом простору Балкана који Срби као народ насељавају, за нас је много више од улоге једног културног центра. Ви сте Србима прозор у свет Русије, руске културе, руске уметности и свему ономе што је велики руски народ подарио читавом свету“, нагласио је Селаковић.

Без Руског дома, прича о Русији у Србији би била само сан, док је уз Руски дом она постала реалност, закључио је Селаковић.

Директорка Руског дома Надежда Кушченкова уручила је министрима Вукосављевићу, Поповићу и Ђорђевићу јубиларне медаље Руског дома. Награде су добили и патријарх српски Иринеј, Никола Селаковић, саветник у компанији НИС — Гаспромњефт, Јевгениј Кудинов и руски амбасадор у Србији Александар Чепурин. Уметнички директор хора „Александров“, пуковник Генадиј Сачењук и солисткиња ансамбла „Пјатницки“, Александра Перјакова награђени су медаљама „Росотрудничества“.

Хор „Александров“ и ансамбл „Пјатницки“ извели су пригодан програм. Ова два, у Србији добро позната, руска ансамбла уприличиће у уторак 20. новембра у Сава центру гала концерт поводом јубилеја Руског дома.

Извор: https://rs.sputniknews.com/rusija/201811191117889300-ruski-dom-/

БЕЗ РУСКОГ ДОМА, ПРИЧА О РУСИЈИ У СРБИЈИ БИ БИЛА САМО САН(ВИДЕО)

Без Руског дома, прича о Русији у Србији би била само сан, док је уз Руски дом она постала реалност, рекао је изасланик председника Србије Никола Селаковић на свечаном пријему поводом јубилеја Руског дома у Београду.

Обележавање 85 година Руског дома (Фото: Лола Ђорђевић)

Ових дана у Србији се обележава доста великих, лепих и славних јубилеја везаних за Први светски рат, догађаја који је још јаче повезао Србе и Русе, нагласио је Селаковић у атмоосфери која је одисала нераскидивошћу и повезаношћу два народа.

Руска помоћ током великог рата била је од животне важности за Србију, док је Србија изградњом Руског дома, емигрантима из Русије пружила нови живот и наду, подсетио је он преносећи честитке председника републике Александра Вучића.

Поред честитки и поздрава, дозволите ми да вам упутим једно велико хвала за све оно што сте као, ако се не варам, најстарији центар руске културе, не у Европи, него у свету, током ових 85 година учинили да оплемените наш град, нашу државу и наш народ, додао је Селаковић.

Обележавање 85 година Руског дома (Фото: Лола Ђорђевић)

Улога коју сте имали и коју и те како имате у Србији и на читавом простору Балкана који Срби као народ насељавају, за нас је много више од улоге једног културног центра. Ви сте Србима прозор у свет Русије, руске културе, руске уметности и свему ономе што је велики руски народ подарио читавом свету“, нагласио је Селаковић.

Свечаним пријему у Руском дому у част 85. Година постојања најстарије руске културне институције ван граница Русије, поредизасланика предедника присуствовали су и министри у српској влади, Ненад Поповић, Владан Вукосављевић и Зоран Ђорђевић, црквени великодостојници, као и бројни представници јавног, културног и привредног живота Београда и Србије.