Питање економске сарадње је било једна од важнијих тема данашњег састанка парламентарних комисија Русије и Србије, која је одржана данас у Београду у српском парламенту. Српски и руски посланици оценили су спољнотрговинске односе међу земљама и изразили уверење у потенцијал за њихов даљи развој.

Пошто је Србија једна од малобројних европских земаља која није увела санкције Русији реч је била и о сарадњи у области пољопривреде. То је од интереса за обе државе.

«Наши економски односи расту и ми поздрављамо њихов даљи развој. Русија је важан партнер за нас укључујући и област пољопривреде»- рекла је председник српског комитета за пољопривреду, туризам, регионални развој, економију и енергетику Снежана Петровић

Она је навела повећање српског извоза у Русију.

«Износ је 718 милиона евра, што је повећање за 10%. Увоз из Русије је 4 милијарде евра»- рекла је она.

Према њеним речима ниво сарадње може се повећати због учешћа српске стране.

Са руске стране заменик председника комитета за економску политику, индустрију, иновативни развој и предузетништво Валериј Гартунг саопштио је да је за Србију у Русији интересна сфера машине (од локомотиве до пољопривредних машина), а Русију занима увоз српске хране, лекова, одеће.

С обе стране посланици су се сложили о перспективи развитка у туристичкој сфери. На Србију сада обраћају пажњу крупне руске туристичке агенције. У том погледу велику улогу игра и безвизни режим између Србије и Русије. Без обзира на то што Србија нема море, она може представити и друге пројекте: планински туризам, павославна ходочашћа, историјске туре. Снежана Петровић и Михаил Дегтјарев, представник руског комитета за физичку културу, спорт, туризам и омладину, говорили су о потреби повећања броја авио летова између Русије и Србије. Русија и Србија успешно сарађују и унапређују сарадњу у области културе. Томе, наравно, доприноси историјска блискост два словенска народа, заједничка православна вера, вековно узајамно разумевање.

Поред безбројних поставки, концерата, филмова и сличних културних дешавања, у Србији се са невероватним одушевљењем прихватила акција Бесмртни пук. И Русија (као некада у нашој старој историји, обележавају парлаентарци обе наше земље) помаже у обнови православних споменика. Пре свега — цркве и манастирена Косову и Метохији, страдалим у албанском погрому марта 2004 године. Русија, такође, финансијски и директно, технички учествује у постављању мозаика у Храму Светог Саве, великој светињи Београда.

Тешкоће постоје у сфери енергетске сарадње, пошто се оне непосредно не тичу руско-српских односа. Због позиције Бугарске био је заустављен пројекат Јужног тока, који би могао играти велику улогу у снабдевању гасом целог балканског региона. Павел Заваљни, председник руског комитета за енергетику, приметио је још једну опасност за Србију као увозника руског гаса, могуће непродужење договора између Украјине и Русије 2019 године. Како је постало извесно у комисији, Вјачеслав Володин и Милован Дрецун, договорили су се о одржавању руско-српског пословног форума, где предузетници и интересенти за развитак тог вида сарадње, могу да разговарају о томе.

Оксана Сазонова, специално за News Front

ШЕФ РУСКОГ КОМИТЕТА ЗА ОДБРАНУ: КОСОВО ЋЕМО ДА ШТИТИМО, АЛИ ЧЕКАМО ВАШУ ОДЛУКУ

Датум публикације: 06 06 2017, 08:09

Представник комитета Државне Думе за одбрану Виктор Заварзин, говорећи у српској Скупштини на тему Косова и Метохије, подсетио је на НАТОвско бомбардовање 1999. и преговоре са САД.

«Говорио сам да ће удари да буду по цивилним објектима», — рекао је руски парламентарац, после чека се сетио да је после почетка агресије видео: бомбардован путнички воз и бомбардоване фабрике. А после тога и аеродром Слатина у Приштини, и најважније, како Срби дочекали руске војнике. Русија, која у том моменту није била много јака, урадила је све што је могла.

«Одговорно тврдим — то је била агресија. Доћи ће време и НАТО ће за њу да одговара. Поготово, што није било одобрења ОУН, нарушено је међународно право. Отуда касније — револуциције у боји и тако даље», — изјавио је Заверин.

«Никада нисмо подржали независност Косова. Знам Тачија и знам шта је он радио. КФОР је заузео једнострану проалбанску позицију. Трговина оружјем, наркотицима — свега је тога било, зашто је НАТО затворио очи?», — рекао је он.

Говорећи о потенцијалној европској интеграцији Србије, Заварин је саветовао «бити веома опрезним» у односима са ЕУ и НАТО.

«Косово» ћемо бранити, али чекамо ваше одобрење. Ми на свим пољима не одобравамо независно Косово. Резолуција 1244 — постоји», рекао је Заварин, опрезно коментаришући разне покушаје Београда да реши питање Косова.

«Сами се мобилишите, а ми ћемо вас подржати», — рекао је депутат Државне Думе.

Такође, је рекао, сећајући се деведесетих година, да Срби треба да се поносе својим војницима тог времена.

https://srb.news-front.info

МИЛОВАН ДРЕЦУН: ПРОЈЕКАТ «ВЕЛИКЕ АЛБАНИЈЕ» ПРЕДСТАВЉА ПРЕТЊУ БЕЗБЕДНОСТИ НА БАЛКАНУ

Датум публикације: 06 06 2017, 08:46

Председник српског комитета за Косово и Метохију говорио је данас, на међупарламентарној комисији Русије и Србије у Београду о основним претњама за регион које долазе из самог региона.

Косовски проблем је добро познат и Србима и Русима. Главна претња — пројекат «Велике Албаније» остварује се на два начина: независност Косова и федерализација Македоније чиме се фактички ствара још једна албанска држава.

Говорећи о промоцији интереса Србије на међународном нивоу по питању Косова Дрецун је поменуо важну улогу Заједнице српских општина која ће бити призната од стране међународне заједнице и Приштине. Али овај процес саботира Приштина.

«Ово није дијалог две државе него дијалог Београда и привремених институција на Косову које сматрају себе државом»- рекао је Дрецун.

Смисао преговора је брига о српском народу.

«Бриселски споразум одвија се под покровитељством ЕУ и САД. Нама је потребна помоћ држава које подржавају територијални интегритет Србије а првенствено руска»- рекао је он.

Према речима Дрецуна у скоријој будућности нама предстоје борбе за два основна момента. То су: стварање Заједнице српских општина и спречавање уласка тзв. «Косова» у УНЕСКО што је планирано за јесен ове године. Још један важан задатак је не дозволити улазак Косова у УН.

Такође, Дрецун је поменуо и недавно постављено питање о укидању мисије УНМИК-а на Космету, што значи и укидање резолуције 1244 која одређује послератни статус Космета. Он је истакао и значај улоге Русије која је у УН-у иступила против укидање ове мисије.

Источник: https://news-front.info