Пажња: налазите се на старом сајту

Поштовани корисници, обавештавамо Вас,
да се нова верзија сајта налази на адреси - serbia.mid.ru

Власенко: Нисмо шпијуни

Власенко: Нисмо шпијуни, очекујемо посету из амбасаде САД

Српско-руски центар у Нишу се не бави шпијунажомом, нити ће, помаже целом региону а његов рад је транспарентан – каже вршилац дужности кодиректора Центра Вјачеслав Николајевич Власенко. Најављује да би 12. јула и представници америчке амбасаде требало да посете Центар.

"Западни медији нас нису посећивали, али су од почетка писали да овде нешто није како треба, без аргумената, али очигледно са непријатељске позиције", каже Власенко у интервјуу Танјугу поводом актуелних изјава америчких дипломата да се Српско-руски центар потенцијално користи за шпијунажу.

Вјачеслав Николајевич Власенко
Вјачеслав Николајевич Власенко

 

Подсећа да Центар, који је формиран споразумом између Влада Србије и Русије 2012. године, пре свега реагује у ванредним ситуацијама, пожарима или поплавама, као и да обучава локално особље.

"Обука се врши на опреми коју овде имамо, као и у Руској Федерацији, где сваке године обучавамо око стотину људи. То финансира Русија. За три године обучили смо отприлике 300 људи", каже Власенко, уз напомену да природне катастрофе не познају административне границе.

Тако је, објашњава, пре неколико дана, окончана и обука једног тима из Мађарске у Нишу.

"Осам Мађара из хуманитарне организације из централне Мађарске дошло је овде и ми смо их обучили. То је земља чланица НАТО-а, али посао је посао, а гашење пожара је гашење пожара. Ту нема политике", каже Власенко.

Напомиње да је Центар почео да јача везе и са околним земљама – Македонијом, Босном и Херцеговином, али не, каже, и са Црном Гором и Хрватском.

"Те сарадње за сада, нема. У почетку је било таквих покушаја али није успело", напомиње Власенко, али истиче да зато у групама које се шаљу у Москву и Санкт Петербург има људи из Македоније и БиХ.

На питање шта би давање дипломатског статауса значило Центру, а које се такође озбиљно исполитизовало, Власенко каже да у почетку – када је 2012. године између српске и руске владе потписан споразум о оснивању – нису ни обраћали пажњу на питања статуса.

"Центар је организован, сви су рекли 'океј, ми смо пријатељи, ми смо православци, све иде сјајно', али после тога, Србија је потписала споразум о Механизму цивилне заштите са ЕУ. Они на предавањима обучавају Србе за испуњавање ЕУ регулативе цивилне заштите, али практичне обуке нема", истиче Власенко.

Српско-руски центар у Нишу
Српско-руски центар у Нишу

Међутим, како напомиње, када је српска скупштина потписала споразум о сарадњи у области логистичке подршке са НАТО-ом и дала му дипломатски имунитет, то је био "прави почетак приче о нашем статусу".

"Зашто НАТО, једна тако пријатељска и хуманитарна организација, има такав имунитет, а ми не?", пита Власенко.

А предност тог статуса је, каже он, да Центар, у случају ако има дипломатски статус, не би плаћао део пореза за увоз опреме као и друга оптерећења.

Објашњава да је најбитније то да се новац који се троши у ту сврху, може боље искористи.

"Цена целокупног нашег пројекта за три године у Нишу износи од 41 до 42 милиона евра. Рецимо, Русија је Србији дала 18 ватрогасних камиона. То су скупи МАН камиони са свом потребном опремом. Дато је и 20 аутомобила 'нива' и опрема, и све је коштало између 17 и 20 милиона евра", каже Власенко.

Напомиње да би Центар све мање коштало да им је решен дипломатски статус и да су за разлику у пореским дажбинама, могли купити још неколико возила.

На констатацију да је нова премијерка Ана Брнабић пре неколико дана изјавила да је статус Српско-руског центра у Нишу приоритет за нову владу, и да је обећала да ће "напорно радити на решавању свих нерешених питања", Власенко каже да су се томе надали раније, а и даље се надају.

"Слушали смо о томе из руских извора, и читали у српским новинама. Радили смо три године без статуса, и претпостављам, а тако гласи и оцена различитих извора, успешно", додаје Власенко.

Подсећа на помоћ коју је овај Центар пружао у поплавама у Србији као и у региону, када су стизали и руски авиони и људство.

Такође, објашњава, да су помогли и у прихвату и градњи смештаја за мигранте 2015. године у Србји, али и да су у Словенију слали агрегате и друго.

Власенко најављује да ће, према споразуму руске и српске стране, тим за хуманитарно деминирање, чијим ангжовањем у Нишу је практично и почео рад Центра, највероватније већ овог месеца почети рад у Ћуприји.

Опрема у Центру
Опрема у Центру

"То је потпуно нов пројекат финансиран средствима Руске Федерације, вредан од пет до осам милиона евра. Све је потписано али понекад бирократска машинерија не ради одговарајућом брзином. Очекујем ће руски тим доћи овог месеца", каже Власенко.

Подсећа да је тим за деминирање у Нишу био лоцирани одмах после рата и да су радови на разминиравању почели на захтев српске владе.

Овај тим је, додаје, исти посао обављао после рата на Косову око подручја Слатине и у Босни и Херцеговини.

"Министарство за ванредне ситуације Руске Федерације има специјалну јединицу за деминирање. Они делују у сарадњи са међународним особљем, међународним центром смештеним у Женеви, а једна јединица ове организације, МАЦ, је у Загребу", наводи Власенко.

Каже, то омогућава Русима да предузимају овакве операције у складу са свим међународним правилима, и појашњава да се у тиму налази око 50 до 60 људи, Срба, Руса и Хрвата, те да они управљају специјалним возилима за рашчишћавање површинских мина, која изгледају као мали тенкови.

 

Сателитском опремом проналазе тачке пожара

Са руских сателита, каже, добијају се информације о временским приликама и термалним тачкама.

"Сателитском опремом могуће је пронаћи тачке пожара унутар површине од двадесет центиматера. Те информације шаљемо у Сектор за ванредне ситуације у Београду", појашњава Власенко и наглашава да се тако може направити прогноза о правцима кретања пожара или нивоу поплавних вода.

У Србији ове информације припадају локалним властима и следећи корак је њихова централизација, што је, напомиње Власенко, веома корисно.

Он истиче да директор српског дела Центра, Бојан Гламочлија, напорно ради у том правцу.

" Али иде се корак по корак", закључује Власенко.

 

"Јединствен електронски центар"

Власенко, са којим је Танјуг обишао Центар, објашњава да се он састоји "из два дела", српског и руског, те да сваки део на неки начин пружа подршку његовом раду.

"Овде је и наш електронски центар. Он је јединствен, не само за Србију или Балкан. Ниједна земља нема нешто овакво. Његова вредност је више милиона евра. Како српска страна нема особље, сада користимо свега 20 или 30 одсто могућности те опреме", каже вршилац дужности кодиректора.

Појашњава да је званични назив овог центра – Центар за управљање кризним ситуацијама, и да такви центри постоје у Женеви и Русији, а имају и везу са Сарајевом, Дирекцијом за цивилну заштиту на федералном нивоу.

"Сваке недеље размењујемо информације, сваког четвртка одржавамо ТВ мост. Дневно добијамо информације из руског Министарства за ванредне ситуације", каже Власенко.

Преузето је са http://www.rts.rs

Категорије: Економија Политика

Контакти

Амбасада

Тел: +381 (0)11 361 1090; +381 (0)11 361 1323
Емаил: rusembserbia@mid.ru
Web: serbia.mid.ru

Конзулат

Тел: +381 (0)11 361 3964, 361 7644, 361 3180
Емаил: cons.serbia@mid.ru


остали контакти