Владимир Путин у Јеревану разговарао са Томиславом Николићем

Председници Србије и Русије разговарали у Јерменији о Дану победе и пројектима. Николић је поручио да Србија није могла да не буде присутна у Јеревану и да разуме и осећа несрећу која је задесила Јермене.

ЗАЈЕДНИЧКА прослава седам деценија од победе над фашизмом, 9. маја у Москви и заједнички пројекти Србије и Русије - две су кључне теме о којима су председници двеју земаља, Томислав Николић и Владимир Путин, разговарали данас у Јеревану, на маргинама скупа посвећеног обележавању стогодишњице погрома над Јерменима.

Према нашим информацијама, Николић и Путин имали су током данашње церемоније прилике да се чак три пута сретну и разговарају, а интересантно је и да је наш председник био први страни званичник на комеморацији са којим се шеф руске државе руковао и поздравио.

Како нам преносе Николићеви сарадници, у дугим и врло срдачним разговорима, двојица председника дотакла су се низа тема од значаја за односе између две земље, али и најважнијих светских питања. Иначе, ово је шести сусрет Николића са Путином.

Српски председник разговарао је данас и са колегама из Јерменије, Француске и са Кипра.

Са председником Француске Франсоа Оландом разматран је напредак Србије у европским интеграцијама. Двојица званичника сагласила су се да је Србија предузела значајне и храбре кораке у реформи свог система и да одлучно иде путем ка пуноправном чланству у ЕУ. Николић је истакао да би ЕУ могла, као знак добре воље, ускоро да отвори преговоре о поглављима са Србијом, како би је охрабрила за све што је досад предузела.

Председник Србије Томислав Николић поручио је на комеморацији да Србија, у време кад се политикантски неосетљиво манипулише и самим појмом "геноцид", није могла да не буде присутна у Јеревану и да, ако ико може да разуме и осети несрећу која је задесила Јермене, онда је то српски народ.

Николић је поручио да је дошао се у име српског народа и у име државе Србије поклони жртвама страшне трагедије јерменског народа током првог великог светског рата у 20. веку.

"Ако ико може да разуме и осети несрећу библијских размера која се 1915. године обрушила на Јермене у Османском царству, као и њене трајне и незалечиве последице, онда је то српски народ, онда је то Србија" навео је Николић у Јеревану.

Он је указао да је Србија у Првом светском рату имала процентуално највише губитака од свих земаља и народа погођених том огромном ратном несрећом.

Он је подсетио на речи папе Фрање и да тече "Трећи светски рат на парче" кад поново стотине и хиљаде људи губе животе, достојанство и имовину, као невине или заблуделе жртве заслепљене мржње екстремних идеологија и циничних интереса безочних политика...

"Имамо ли морално право да јерменске жртве од пре једног века не схватимо као трајну опомену живима, да неспремност и зазирање од поштеног и целовитог суочавања с најпотреснијим чињеницама прошлости законито прозводи нове трагедије у будућности" запитао је Николић.

Према његовим речима, терет непризнате и искрено неупокојене и неопојане прошлости пођеднако тешко притиска колективну свест потомака жртава и починилаца најстрашнијих злочина, којима модерна историја нажалост обилује.