Русский 
Петербуршки виртуози одушевили Београд
Виртуози из Петербурга одушевили београдску публику
Фото: ©Tanjug/Сава Радовановић
Прослављени руски диригент Валериј Гергијев и Симфонијски оркестар Маријинског театра из Санкт Петербурга показали су вечерас у Београду да музика и уметност имају снагу која руши све баријере – менталне, емотивне, па и политичке.
С одличним солистима, пијанисткињом Аником Вавић и виолинистом Романом Савићем, Гергијев и његов оркестар извели су у атрактиван музички програм, састављен од дела руских и европских композитора.
Овај изузетан музички догађај отворио је Први концерт за оркестар под називом „Безобразни стихови” Родиона Шчедрина, уследила је танана лирична интерпретација Дебисијевог „Прелудијума за поподне једног фауна”, а потом је пијанисткиња Аника Вавић, у пратњи оркестра, извела Други клавирски концерт Дмитрија Шостаковича.
Виолиниста Роман Симовић је извођењем Виолинског концерта у А-молу Александра Глазунова заслужио дуготрајан аплауз и овације београдске публике, које је музичар наградио бисом.
Концерт је у другом делу настављен фасцинантним и ванредно експресивним извођењем Малерове Пете симфоније.
Разноврстан и богат концертни програм, у изузетно сензибилној интерпретацији врхунски увежбаних петербуршких музичара, под вођством разигране руке Валерија Гергијева, увеличао је један бис. Музичаре је на сцени потом поздравио и руски амбасадор у Србији Александар Чепурин, који је Гергијеву уручио цвеће.
Посебна драж на концертима које води Валериј Гергијев јесу покрети његових руку и прстију који све време играју, виртуозно пратећи сваку ноту композиције. Тако се, поред звучног, концерти које води овај диригент одликују и непоновљивим визуелним доживљајем.
Редитељ Емир Кустурица и амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин на концерту Симфонијског оркестра Маринског театра под диригентском палицом Валерија Гергијева
Међу званицама које су присуствовале вечерашњем концерту, поред Александра Чепурина и бројних чланова дипломатског кора, били су и министар културе Србије Владан Вукосављевић, редитељ Емир Кустурица, вокалне солисткиње Катарина Јовановић и Дивна Љубојевић, диригент Бојан Суђић, потпредседница Владе Србије Зорана Михајловић, лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ, посланик покрета „Снага Србије” Драгомир Карић и многи други.
Марински театар одушевио београдску публику
Валериј Гергијев, светски познати руски диригент, предводио је у Центру "Сава" чувени Симфонијски оркестар Маринског театра на фантастичном концерту који је одушевио београдску публику.
Најављиван као музички догађај сезоне, синоћњи концерт славног руског оркестра оправдао је велика очекивања поштовалаца класичне музике у Србији.
Као солисти су наступили Роман Симовић, концерт мајстор Лондонске филхармоније и пијанисткиња Аника Бабић, а на програму су била дела Дебисија, Шчедурина, Глазунова и Шостаковича.
Концерту су присуствовали редитељ Емир Кустурица, руски амбасадор у Београду Александар Чепурин, министар културе Владан Вукосављевић.
Симфонијски оркестар Маринског театра започео је наступ необичном музиком Клода Дебисија.
Његова композиција "Прелид за поподне једног фауна" обилује необичним хармонијским решењима са којима су се музичари руског оркестра одлично носили.
Уследиле су "Поскочице" Родиона Шчердина у чијим нотама је сликана разноликост сентимента руског народа.
Прецизно изведене "Поскочице" су наговестиле раскош Шостаковичевог "Концерта за клавир и оркестар бр. 2" који је као солиста уз Симфонијски оркестар Маринског театра свирала маестрална Аника Бабић.
Изузетно захтевно дело које од пијаниста и оркестра захтева потпуни емотивни ангажман Бабићева је контролисала као да плеше на танкој жици развученој између небодера.
Најтананији сентимент успела је да извуче из клавира иако је свирала дело у којем је и најмања грешка могла фатално да звучи. Бабићева је овацијама испраћена са сцене.
Посетиоци Центра "Сава" знали су у тим моментима да присуствују прворазредном уметничком догађају.
Изузетни чулни догађај публике наставио се и после изласка виолинисте Романа Симовића на сцену.
Познати "Концерт за виолину и оркестар у а-молу" Александра Глазунова Симовић је свирао виртоузно.
Иструментално захтевна композиција није омела Симовића да покаже темељитост свог талена и музицирања. У завршници нежни тонови су преплавили салу у потпуној тишини да би затим уследиле овације виолинисти чија је каријера јако цењена у свету.
За крај концерта Симфонијски оркестар Маринског театра одлучио је да "Симфонијом бр. 5 у цис молу" испуни велики простор Сава центра.
Била је то композција чије су се грандиозне ноте пружале до сакривених углова сале.
Гергијев: Срби су јуначки народ са славном прошлошћу
Вредело је доћи на овај концерт. Оркестар Маријинског театра почео је са радом још у 18. веку. Далеке 1847. године оркестром је дириговао француски композитор Ектор Берлиоз, а 1978. је оркестар први пут наступио под диригентском палицом Валерија Гергијева.
За Гергијева се може рећи да је „мировни“ музичар. Његови концерти у разореном, али непобеђеном Цхинвалу и бомбардованој Палмири били су као нека порука мира упућена целом свету.
„Кад бих знао да ће моја појава заштитити од рушења дивни споменик културе, ја бих све учинио да организујем концерт на Косову“, рекао је Гергијев на концерту у Сава центру. „Али не стварају музичари ситуацију у којој се руше светиње. Њу стварају политичари. Концерти музичара, чак и најпознатијих, увек су крајњи сценарио и носе у себи одређени ризик. Ишли смо у Палмиру да би свет видео шта је остало од тог споменика. Посветили смо концерт успомени на човека који је био чувар те светиње. Заједно са нама, са оркестром Маријинског театра, тамо је био директор Ермитажа Михаил Пиотровски. Хтели смо светској јавности да покажемо да ћемо чинити све што је у нашој моћи како бисмо помогли сиријском народу да обнови тај споменик. Тамо је било много разарања. Међутим, уместо обнављања сада се наносе још већи губици, јер политичари не могу да раде заједно. Мени и виолинисти Роману Симовићу треба пет секунди да се ускладимо и нико никада неће помислити да ми не можемо заједно да свирамо. А политичарима нису довољне деценије да се договоре. Кроз сто година ће бити заборављена имена председника и премијера, али ће сви памтити које године је разорена Палмира. То су најстрашније грешке које се најтеже исправљају. Ако политичари ништа не могу да учине како би сачували споменике, па и споменике српске културе, онда ћемо ми поново одржавати такве концерте. Али боље је да не буде потребе за тим концертима. Ја сам спреман да наступим у Палмири када је обнове, али није ствар у томе где ће наступити виолончелиста или диригент, него куда иде овај свет.
Руско-српски концерт
Оркестар „Маријинке“ никада није гостовао у Београду, тако да је концерт у Сава центру велики догађај и за српске гледаоце, али и за музичаре.
Видео. „Поподне једног Фауна“ Клода Дебисија у извођењу оркестра Маријинског театра под руководством Валерија Гергијева.
„Срби су наш братски народ. Руси веома поштују и воле Србе. То је храбар, јуначки народ са веома славном прошлошћу, који је недавно прошао кроз тешка искушења“, рекао је Валериј Гергијев на почетку концерта. „Ово је наступ посебно за људе који живе у Србији. Дошли смо да наступимо свом душом, да овдашња публика и љубитељи музике чују чувени руски оркестар, да чују своје изванредне уметнике који представљају Србију: пијанисткињу Анику Вавић и виолинисту Романа Симовића. Заједно ћемо приредити леп поклон љубитељима музике.
„Несташне поскочице“ Родиона Шчедрина у извођењу оркестра Маријинског театра.
Пијанисткиња Аника Вавић наступа у најпрестижнијим дворанама Беча, Франкфурта, Лондона, Вашингтона и Москве, али признаје да јој овај концерт у Београду чини велику част и да га она доживљава као велику одговорност. Заједно са руским гостима извела је Клавирски концерт бр. 2 Дмитрија Шостаковича.
Илустрација: Катарина Лане
Виолиниста Роман Симовић је изразио своје одушевљење публиком и истакао да српској престоници, нажалост, недостаје добра сала за извођење класичне музике.
„Ја сам сигуран да ће инструмент који свирам, а то је Страдивари из златног периода, помоћи да то добро звучи“, додао је он.
Валериј Гергијев је подржао српског музичара:
„Ја знам да је Роману много стало до његовог ’родног’ Коларца, где је акустика веома добра, али тој сали је потребно реновирање. Младим музичарима је веома битно да имају филхармонијску дворану. Надам се да ћемо сви ми заједно моћи некако да помогнемо, ако затреба.
Публика је позвала Симовића на бис после његовог извођења концерта Александра Глазунова.
Нескривено одушевљење
У другом делу концерта изведена је пета симфонија Густава Малера. Посетиоци су напуштали дворану са нескривеним одушевљењем.
„Ја сам 43 године свирао валторну у београдској филхармонији. Ово је за мене велики доживљај што могу да слушам Гергијева. Пратим га и на телевизији, али ово је права реткост, поготово што диригује Малера“, рекао је музичар Риста Радојковић.
Наставница Светлана Ненадић каже да је била опчињена наступом оркестра „Маријинке“: „За мене је ово ретка могућност да присуствујем чуду!
„Јако свечани тренутак! Свакако је част чути у Београду некога ко је толико познат и значајан у класичној музици. Ми овде имамо одређени број музичара, а он је ипак светска класа. Ово је врло свечан осећај“, поделила је са нама своје утиске Ивана Митровић, филолог.
Риста Радојковић
Ивана МитровићСам маестро Гергијев је рекао да већ размишља о новом доласку у Србију.
Концерт Валерија Гергијева и оркестра Маријинског театра одржан је захваљујући добро координираном раду Министарства културе Србије, амбасаде Руске Федерације у Србији, руководства Сава центра, Руског дома и компанија „Лукойл“ и „НИС Газпромнефть“.
