Велика конференција за штампу В.Путина

Путин: САД имају највише бродова и авиона, али је Русија моћнија од сваког агресора

ВЕЛИКА ПРЕДНОВОГОДИШЊА ПРЕС-КОНФЕРЕНЦИЈА ПРЕДСЕДНИКА РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ

Владимир Путин

„Због чега су званичници актуелне администрације (САД) одједном почели да тврде да су они војно најјачи и најмоћнији? У реду је, тамо код њих заиста има више и ракета, и подморница, и носача авиона, ми то не оспоравамо, али говоримо да смо ми напросто јачи од сваког агресора и то је тако... То је веома важно. А ко је за нас агресор? Онај ко потенцијално може напасти Руску Федерацију. Дакле: ми смо јачи од сваког потенцијалног агресора. То и данас могу да поновим!“

„У изјави новоизабраног председника САД (Доналда Трампа) нема ничег новог. Он је и за време председничке кампање говорио о неопходности да САД ојачају нуклеарну компоненту својих Оружаних снага. Нема ту ништа необично“
„Не скривамо да смо одрадили велики посао у модернизовању свог ракетно-нуклеарног потенцијала. То се тиче наших Ракетних стратешких снага на копну, а и на мору. Наша Ратна флота добила је нове атомске стратешке подморнице са новим типовима ракета. Исти је случај и са авијацијом: и са самим авионима и са наоружањем које носе“

„Обамина администрација и руководство Демократске партије САД све своје неуспехе покушавају да свале на спољне факторе. А Демократска партија није изгубила само председничке, него и изборе за оба дома Конгреса САД. Зар смо им ми и то одрадили, зар је то моје дело? Ствари уопште не стоје тако... У САД постоји јаз између гледања елите и народних маса на то шта је добро...“

„А што се тиче Обамине тврдње да се Роналд Регана преврће у гробу што 37 одсто републиканаца подржава председника Русије - мислим да би се обрадовао што представници његове партије побеђују на свим фронтовима, а било би му драго и због управо изабраног председника који је суптилно осетио расположење америчког друштва и на тој линији ишао до краја, мада нико - осим нас овде - није веровао да ће победити. А неке демократе се сигурно преврћу...“

РУСИЈА не спори да је америчка армија моћна, али своје Оружане снаге сматра моћнијим од силе сваког могућег агресора - рекао је Владимир Путин поводом саопштења Стејт департмана да је данашња армија САД најмоћнија војна сила у историји човечанства.

На својој традиционалној предновогодишњој великој прес-конференцији, руски лидер је истим поводом додатно разјаснио:

„Због чега су званичници актуелне администрације (САД) одједном почели да тврде да су они најјачи и најмоћнији? У реду је, тамо код њих заиста има више и ракета, и подморница, и носача авиона, ми то не оспоравамо, али говоримо да смо ми напросто јачи од сваког агресора и да то је тако“.

Још је додао: „Нисам случајно рекао да смо јачи од сваког могућег агресора. То је веома важно. А ко је за нас агресор? Онај ко потенцијално може напасти Руску Федерацију. Дакле: ми смо јачи од сваког потенцијалног агресора. То и данас могу да поновим! И због модернизације Оружаних снага и стања у њима, а и због наше географије и историје.“

Путин је навео да је половина свог наоружања Оружаних снага РФ произведена последњих година и модерна, а да ће удео најмодернијег до 2021-ве бити повећан на 70 одсто.

Нагласио је да не види ништа необично у изјави новоизабраног председника САД Доналда Трампа о јачању америчког нуклеарног арсенала, па се поново вратио на тврдњу Стејт департмана коју је изговорио његов портпарол Џон Кирби:

„У изјави новоизабраног председника САД нема ничег новог. Он је за време председничке кампање говорио о неопходности да САД ојачају нуклеарну компоненту својих Оружаних снага. Нема су ништа необично. Да будем искрен, зачудиле су ме изјаве официјелних лица актуелне америчке администрације која су из неког разлога почела да доказују да су Оружане снаге САД најмоћније у свету. То нико не оспорава“.

Још је - замољен да објасни због чега је јуче посебно апострофирао руске стратешке нуклеарне снаге - додатно разјаснио:

„Не скривамо да смо одрадили велики посао у модернизовању свог ракетно-нуклеарног потенцијала. То се тиче наших Ракетних стратешких снага на копну, а и на мору. Наша Ратна флота добила је нове атомске стратешке подморнице са новим типовима ракета. Исти је случај и са авијацијом: и са самим авионима и са наоружањем које носе. А све радимо строго у складу са споразумом СТАРТ-3.“

У овом контексту је Путин подсетио да су САД 2001-ве изашле из споразума о противракетној одбрани и објавиле: да оно што ће чинити није уперено против Русије:

„На то сам им рекао да ћемо ми морати некако да одреагујемо. Одговор је био: „Радите шта желите... Ето, ми то и чинимо.“

Замољен да открије да ли се у Кремљу анализирају озбиљне промене у које је свет ушао и да прокоментарише тврдњу Барака Обаме да „Путина подржава 37 одсто бирача Републиканске партије“ и да би се Роналд Реган због тога „преврнуо у гробу“, руски лидер је рекао и ово:

„Обамина администрација и руководство Демократске партије САД све своје неуспехе покушавају да свале на спољне факторе. А Демократска партија није изгубила само председничке, него и изборе за оба дома Конгреса САД. Зар смо им ми и то одрадили, зар је то моје дело? Ствари уопште не стоје тако... У САД постоји јаз између гледања елите и народних маса на то шта је добро... А то што значајан део републиканских бирача подржава председника Русије - ја то чак не повезујем са собом. Наравно, добро је што у САД постоје људи који према нама имају симпатије због нашег приступа традиционалним вредностима. Добро је јер је то претпоставка да односе међу тако моћним земљама као што су САД и Русија можемо градити на бази обостраних симпатија народа“.

„А што се Регана тиче - продужио је Путин - мислим да би се обрадовао што представници његове партије побеђују на свим фронтовима, а било би му драго и због управо изабраног председника који је суптилно осетио расположење америчког друштва и на тој линији ишао до краја, мада нико - осим нас овде - није веровао да ће победити“.

На овом месту је Путин добио аплауз, а у наставку је додао:

„А истакнуте демократе из америчке историје вероватно би се због свега преврнуле у гробу. Рузвелт би сигурно, а он је био истакнути човек светске и америчке историје који је у најтежим годинама Велике депресије и у Другом светском рату ујединио нацију. А данашња америчка администрација у њој изазива поделе, то је апсолутно очевидно. Позвање електора да не гласају за Трампа - то је корак ка подели нације. Узгред: за Трампа нису гласала два, а за Клинтонову четири електора, што значи да су демократе и на том плану изгубиле. Ето, губе на свим странама, а кривце траже са стране. Треба умети губити достојанствено“.

Државнички мудро, Путин је на крају подвукао: „Желим да са новоизабраним председником САД, као и са будућим лидерима Демократске партије, градимо конструктивне односе који би били у корист САД и Руске Федерације и народа наше две земље“.

Дописник The Wall Street Journal Нејтан Хоџ упитао је председника РФ: „Да ли су у следећој години могући превремени председнички избори?“

Путин му је одмах поставио контрапитање за које је добио аплауз неколико стотина руских и страних новинара: „А у којој земљи?“

Хоџ је одмах додао: „У Русији“.

Уследио је кратак одговор: „То је могуће, али није сврсисходно“.         

Путин: Не треба нам слаба ЕУ, лоше је ако са њом морамо да разговарамо преко треће земље

ВЕЛИКА ПРЕДНОВОГОДИШЊА ПРЕС-КОНФЕРЕНЦИЈА ПРЕДСЕДНИКА РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ (II ДЕО)

Атентат на нашег амбасадора у Анкари био је атентат пре свега на Русију и на руско-турске односе. Да будем отворен: био сам скептичан према тези да је наш авион био оборен без наредбе највишег турског руководства, односно да су иза тога стајали људи који су желели да нанесу штету руско-турским односима. Али, сада - након убиства нашег амбасадора - почињем да мењам мишљење

„Велику улогу у ослобађању Алепа су одиграли председник Турске и председник Ирана и руководство те земље. Не знам хоће ли зазвучати нескромно, али - све би било напросто немогуће без учешћа Русије. Данас ме је министар одбране (Сергеј Шојгу) обавестио да је уз нашу помоћ из Алепа изведено преко 100.000 људи. А хиљаде из других градова - у замену за евакуацију из Алепа. То је - подвлачим ово да би сви чули - највећа у савременом свету међународна хуманитарна акција“

Ми желимо да у ЕУ имамо поузданог, јаког и самосталног партнера. Јер, ако се у грађењу односа са Европом морамо обраћати трећој земљи - нама у том случају није интересантно да са ЕУ разговарамо. Неко од недавних европских лидера је рекао да су све европске земље мале државе, само што сви још нису схватили. Ја са тим нисам сагласан јер у Европи постоје и велике државе и ми се према њима тако и односимо. А како ЕУ треба да гради односе унутар себе - то није наша ствар

Нова трка у наоружавању, а тачније предуслови за нову трку у наоружавању били су створени после изласка Сједињених Држава из Споразума о ПРО... У Турској, у Великој Британији, у Холандији у току је замена америчког нуклеарног оружја. Зато, ако неко и подстиче трку у наоружавању, то нисмо ми

Ми никада нећемо да дозволимо да будемо увучени у трку у наоружавању и да почнемо да трошимо ресурсе који нису за наш џеп. Наши трошкови за одбрану у 2011. години износили су 2,7 процената БДП, ове године биће- 4,7, већ следеће ће се смањити на 3,3, а до 2019. године - на 2,8. Ми ћемо да чувамо тај ниво, јер смо већ урадили све неопходно како би се кренуло са трендовима модернизације, која би требало да доведе до тога да ћемо до 2021. године имати 70 посто најновијег и новог наоружања

А што се тиче оног о чему сам причао са Обамом - никада о таквим стварима не причам јавно, то је моје правило. Мени је познато да је о томе о чему сам наводно са господином Обамом разговарао недавно изјаву дао његов помоћник. Питајте мог помоћника, он ће вам одговорити. Господин Песков је овде

ВЛАДИМИРУ Путину су за време предновогодишњег сусрета са више стотина домаћих и страних новинара биле постављене десетине питања.

Два је поставио Фуад Сафаров, новинар турске агенције SPUTNIK: „Русија и Турска су први пут успеле да реше једно глобално питање, мислим на Алеп, без учешћа Запада. Хоће ли Иран, Русија и Турска изаћи на крај са кварним играма на Блиском Истоку? У јуну, након што је почела нормализација руско-турских односа, дошло је до покушаја државног преврата у Анлари, а сада - после приближавања позиција поводом Алепа и Сирије - догодило се убиство руског амбасадора у Турској. Како гледате на ту подударност?“

Путин: Атентат на нашег амбасадора био је атентат пре свега на Русију и на руско-турске односе. Да будем отворен: био сам скептичан према тези да је наш авион био оборен без наредбе највишег турског руководства, односно да су иза тога стајали људи који су желели да нанесу штету руско-турским односима. Али, сада - након убиства нашег амбасадора - почињем д мењам мишљење. Сада ми се чини да је све могуће и да су деструктивни елементи продрли у све државне структуре Турске, укључујући и армију, и да су дубоко продрле. А хоће ли то засметати развоју руско-турских односа? Неће!“

Одговарајући Сафарову, руски лидер је о Алепу и његовом ослобађању рекао:

„Велику улогу у томе су одиграли председник Турске и председник Ирана и руководство те земље. Не знам хоће ли зазвучати нескромно, али - све би било напросто немогуће без учешћа Русије. Данас ме је министар одбране (Сергеј Шојгу) обавестио да је уз нашу помоћ из Алепа изведено преко 100.000 људи. А хиљаде из других градова - у замену за евакуацију из Алепа. То је - подвлачим ово да би сви чули - највећа у савременом свету међународна хуманитарна акција. Она не би била могућа без активног рада турског руководства, председника Турске, председника Ирана и целог иранског руководства. Без добре воље и ангажовања председника Сирије господина Асада и његових сарадника“.

Путин је посебно нагласио да је Сирији сада потребан свеобухватни споразум о прекиду ватре, са отпочињањем политичких преговора. Такође: да је Русија предложила да се ти преговори воде у Астани, главном граду Казахстана и да су се са тиме већ сложили и председник те земље Нурсултан Назарбајев, и Асад и Реджеп Тајип Ердоган и Хасана Рохани.

Анджеј Зауха, новинар пољске телевизије TVN, прво је нагласио да се у последње време говори о удаљавању његове земље од ЕУ, а и да сличне тенденције постоје у још неким земљама, па упитао председника РФ: „Одговара ли Русији слаба Европа и да ли Русија користи те размирице у свом интересу?“

Путин: Ми желимо да у ЕУ имамо поузданог, јаког и самосталног партнера. Јер, ако се у грађењу односа са Европом морамо обраћати трећој земљи - нама у том случају није интересантно да са ЕУ разговарамо.

Неко од недавних европских лидера је рекао да су све европске земље мале државе, само што сви још нису схватили. Ја са тим нисам сагласан јер у Европи постоје и велике државе и ми се према њима тако и односимо. А како ЕУ треба да гради односе унутар себе - то није наша ствар.

Већ сам говорио да је Европски парламент донео више решења која се у ЕУ морају обавезно примењивати него у своје време Врховни совјет СССР. То је, дакле, велика централизација. Али, нисмо ми ти који одлучују да ли је то добро за Европу или није.

Ми смо, у сваком случају, заинтересовани да градимо односе са ЕУи тежићемо ка томе.

Новинара Russia Today И. Петренка занимало је шта Путин мисли о америчкој демократији и ономе што се са демократијом догађа у свету?

Путин: Са демократијом постоје проблеми. Ми о томе одавно говоримо, али су наши амерички партнери на то одмахивали руком. Американци имају архаичан изборни систем, али је то ствар америчког народа.

Тренутно владајућа америчка (Демократска) партија изгледа да је заборавила изворни смисао свог назива јер је отворено позивала електоре да не поштују вољу својих бирача. Али, надам се да ће у САД извући поуке из недавних избора.

Стивен Розенберг, BBC News: Господине Председниче, Вашу земљу оптужују да је спонзорисала нападе хакера и мешала се у предизборну кампању у САД-у. Председник Обама је наговестио, он заправо мисли да иза тога стоји Руска Федерација а, вероватно, и Ви, јер се у Русији мало тога дешава без вашег знања. Он је Вама лично рекао да се прекине са тим. Шта сте му, господине Председниче, одговорили на то? Да ли можете да потврдите да Вас је Вашингтон упозоравао да се не мешате у америчку предизборну кампању, да је порука стигла преко такозваног црвеног телефона - „вруће линије“, која постоји између двеју страна?

Још сам хтео да питам у вези Доналда Трампа. На његовом Твитеру се јуче појавио пост у вези јачања нуклеарног потенцијала. Да ли сте забринути да у вези са тим може почети нова трка у наоружавању?

Путин: Нова трка у наоружавању, а тачније предуслови за нову трку у наоружавању били су створени после изласка Сједињених Држава из Споразума о ПРО. То су очигледне ствари. Кад је једна од страна једнострано изашла из тог споразума и изјавила је да ће за себе правити антиракетни „кишобран“, у том случају друга страна треба или да прави исти такав „кишобран“, а нисмо сигурни да то треба радити имајући у виду сумњиву ефикасност таквог програма, или стварати нова ефикасна средства за пробијање система противракетне одбране и усавршавања ударних комплекса, на чему ми и радимо, и радимо успешно. Нисмо ми ово смислили. Ми смо принуђени да одговарамо на изазов.

Доста смо напредовали у том смеру. Да, ми радимо на томе, радимо ефикасно, али у оквирима постојећих споразума. Хоћу да подвучем: ми ништа не кршимо, између осталог ни СТАРТ-3. Сви споразуми у вези носача и бојевих глава се апсолутно поштују.

Сасвим недавно амерички посматрачи су седели у нашим нуклеарним фабрикама и гледали како се код нас праве ракете и нуклеарне бојеве главе. Да ли је то неко заборавио, не? И, уместо да се у таквом режиму сачувају наши односи, Сједињене Државе су иступиле из Споразума о ПРО. Нисмо то ми урадили.

Истина је: напредовали смо у усавршавању система нуклеарне тријаде, укључујући и системе за пробијање противракетне одбране. Тај систем је много ефикаснији од саме противракетне одбране која данас постоји, то је истина. Вероватно то и изазива код Сједињених Држава жељу да усавршавају своје нуклеарне арсенале. Ми то знамо. Они тако раде.

Рецимо, у току је замена тактичког нуклеарног наоружања размештеног у другим земљама, укључујући и Европу, чине то и код вас у Великој Британији, то се дешава, то раде. Надам се да слушаоци и гледаоци ваших програма, као и корисници интернета, знају за то. У Турској, у Великој Британији, у Холандији у току је замена америчког нуклеарног оружја. Зато, ако неко и подстиче трку у наоружавању, то нисмо ми.

Хоћу да истакнем, то је такође важно за нашу интерну употребу, унутарполитичку: ми никада нећемо да дозволимо да будемо увучени у трку у наоружавању и да почнемо да трошимо ресурсе које нису за наш џеп. Наши трошкови за одбрану у 2011. години износили су 2,7 процената БДП, ове године биће- 4,7, већ следеће ће се смањити на 3,3, а до 2019. године - на 2,8. Ми ћемо да чувамо тај ниво, јер смо већ урадили све неопходно како би се кренуло са трендовима модернизације, која би требало да доведе до тога да ћемо до 2021. године имати 70 посто најновијег и новог наоружања. Сада је тај ниво већ око 50%, а у појединим сегментима око 60, у нуклеарној сфери - већ 90%. Зато нама све одговара, ми у потпуности реализујемо наше планове.

Што се тиче мешања и онога о чему сам разговарао са председником Обамом: ако сте обратили пажњу, ја никада не говорим о ономе о чему сам у четири ока причао са мојим колегама.

Што се самог мешања тиче, већ сам једном од ваших колега из Сједињених Држава рекао: губитничка страна увек тражи кривца негде другде. Боље би им било да код себе потраже проблеме.

Ево, сво време заборављам да кажем оно главно. А шта је по мени главно? Претпоставимо да су неки хакери провалили пошту руководства Демократске партије САД-а. Дакле: да су то урадили неки хакери. Међутим, као што је правилно рекао новоизабрани председник САД, ко зна какви су то хакери? Можда су се налази у другој земљи, а не у Русији? Можда је неко изваливши се на каучу или на кревету све то урадио? Данас је лако приказати земљу порекла напада, а налазити се при том на сасвим другом месту.

Уосталом, зар је то битно? По мени је битна суштина информација које су хакери представили јавном мњењу. Да ли су они нешто тамо комбиновали, извртали? Нису. Шта је најбољи доказ да су хакери провалили праву информацију? То што је након што су хакери представили манипулације јавним мњењем унутар Демократске партије, једног кандидата против другог, против господина Сандерса, руководилац Националног комитета Демократске партије поднела оставку. То значи да је она признала, да су хакери представили истину.

Уместо да се извини бирачима и да каже: извините, не знам шта ми би, нећу више то да радим, поправићу се - уместо тога они су почели да галаме око тога ко је извео хакерске нападе. Зар је то битно?

А оно о чему сам причао са председником Обамом - поновићу још једном: никада о таквим стварима не причам јавно, то је моје правило. Мени је познато да је о томе о чему сам наводно са господином Обамом разговарао недавно изјаву дао његов помоћник. Питајте мог помоћника, он ће вам одговорити. Господин Песков је овде.

Путин позвао Михалкова и породицу бившег шефа државе да утишају полемику поводом „Јељцин-Центра”

ВЕЛИКА ПРЕДНОВОГОДИШЊА ПРЕС-КОНФЕРЕНЦИЈА ПРЕДСЕДНИКА РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ (крај) 

Славни филмски режисер Никита МИХАЛКОВ оценио да Јељцин заслужује музеј, али да тај музеј не сме бити „хвалоспевни”. Поред осталог и зато што многи у Русији о ономе што је чинио имају у доброј мери супротно мишљење од онога што сугеришу експонати „Јељцин-Центра”

Очито респектујући замерке Михалкова, Владимир Путин је нагласио да поводом тог Центра постоје историјски аспекти који изискују „нарочити приступ” и да има у виду питања која се тичу представљања (у „Јељцин-Центру”) нове историје Русије. Чак је указао да „нека питања” треба „тачније изложити”

Било би добро да у Донбасу украјинску војску не сматрају окупанторима. О томе примарно треба размишљати

Одговарајући на питање једног украјинског новинара, који је сугерисао руском лидеру да покаже самилост према украјинском редитељу Сенцову, који у Русији одговара та тероризам, рекао: „Нико не жели да држи новинаре, ако се они баве својим послом. Али реците, шта да радимо ако се редитељ, а то је доказано на суду, спремао за извршавање терористичких напада? Пустити га само због тога што је он редитељ? По чему се он разликује од официра војне обавештајне службе који је планирао да изведе исто то? Данас ћемо пустити редитеља, а сутра ћемо морати да пустимо војне обавештајце који су се припремали за терористички напад? По чему се они у овом случају разликују?

СВОЈУ велику предновогодишњу  конференцију за медије Владимир Путин је искористио и за то да позове филмског режисера Никиту Михалкова и породицу Бориса Јељцина да не распаљују спор поводом меморијалног центра бившег шефа државе у његовом родном Јекатеринбургу.

Открио је да је последњих дана разговарао и са Михалковом и са Јељциновом млађом кћерком Татјаном Дијаченко и бившим Јељицновим блиским сарадником Валентином Јумашевом. Тачније: да им је рекао да је вођење дискусије поводом „Јељцин Центра” нешто сасвим нормално, али да поводом питања која се тичу историје не треба ићи на разлазе, него тежити помирењима.

Очито респектујући замерке Михалкова, нагласио је да поводом тог Центра постоје историјски аспекти који изискују „нарочити приступ” и да има у виду питања која се тичу представљања (у „Јељцин-Центру”) нове историје Русије. Чак је указао да „нека питања” треба „тачније изложити”.

Михалков је – у дискусији о државној политици у области културе до 2030. године – упозорио да посетиоци „Јељцин-Центра” добијају „инјекције које разарају самосвест људи”. Нагласио је да је то „отров” јер Центар „себи дозвољава идеологизовано тумачење историје”.

Центар се огласио и одбацио критику, указавши да га Михалков никада није посетио и да се понаша као они који су, у време СССР, осуђивали Бориса Пастернака да „Доктора Живага” нису ни прочитали.

У све се умешала и Јељцинова удовица, Наина, која је оптужбе Михалкова назвала „лажљивим”.

Михалков је, већ кроз који дан, посетио „Јељцин-Центар” и објавио да остаје при свему што је говорио. Притом је био категоричан: Јељцин заслужује музеј, али тај музеј не сме бити „хвалоспевни”. Поред осталог и зато што многи у Русији о ономе што је чинио имају у доброј мери супротно мишљење од онога што сугеришу експонати „Јељцин-Центра”.

Независно од овога, Путин је на прес-конференцији – одговарајући на питања – говорио и о Украјини.

Новинарка државне агенције ТАСС, Вероника Ромањенкова, поставила му је ова питања: „Украјинска криза делује замрзнуто, ствара се осећај да сукобљене стране одавне престале да слушају једна другу. Где је излаз из ћорсокака? Постоји „нормандијски формат”. Колико је он ефикасан? Да ли сте имали жељу да нешто промените? Да ли Ваши сусрети са лидерима Немачке, Француске, Украјине нешто решавају?  Узгред, како Ви гледате на перспективу увођења безвизног режима између Украјине и Европске Уније?

Путин: Још један Ваш колега дизао је плакат „Украјина”. Изволите и ви - поставите питање у вези Украјине, а ја ћу покушати да све то објединим.

Питање: Нисам сигуран да ћете моћи да ово обједините. Владимире Владимировичу, последњих година Ваша земља је под Вашим руководством ухватила толико грађана Украјине да вас редитељи са светски познатим именима моле да ослободите украјинског редитеља (Сенцова). Као украјински дописник, хтео бих да вас замолим да покажете самилост и да пустите дописника „Укринформ” Романа Сушћенка јер процеси против грађана Украјине изгледају као политички мотивисани. Ако неко мучи људе, као што су мучили кримске диверзанте Захтеја и Панова, онда бих и ја признао да сам шпијунирао у корист Украјине, чак бисте и Ви признали. Ипак, хоћу да прецизирам питање: Ви често кажете да сте били принуђени да штитите руско становништво на Криму и у Донбасу. Прошле године сте говорили да никада нисте крили да сте у Донбас слали људе да решавају војна питања. Прецизирајте, где то пише у Минским споразумима и да ли Ви схватате да ће Руси, ако икада одете у пензију, за Украјинце остати окупанти?

Путин: Било би добро да у Донбасу украјинску војску не сматрају окупаторима у њиховој властитој држави. О томе треба размишљати. То је прво.

Друго, што се тиче ослoбађања: чинимо све да лица која држе обе стране буду ослобођена. И што потпунија буде та размена, то ће бити боље.

У своје време је председник Порошенко дао предлог да се размена заробљеника врши по принципу „сви за све”. Са тиме потпуно слажем. Али, касније се показало да иза формуле „сви за све” стоје „моменти” који не одговарају представницима Донбаса. Који су то моменти? Према ставу украјинских власти, сва лица која су притворена у Донбасу - притворена су незаконито. Међутим, постоји велики број лица, која се налазе у затворима у Украјини и власти Украјине сматрају да су правоснажно осуђена и не желе да их укључе у листу за размену. У томе је проблем.

Ако смо већ одлучили „сви за све” - онда треба донети одлуку о њиховом помиловању и све пустити, у противном - биће тешко да се договоримо.

Сада у вези редитеља и новинара. Редитељи и новинари треба да се баве: једни новинарством, а други – прављењем филмова и позоришних представа.

У вези ухапшених војника и представника војне обавештајне службе Украјине: нико их није тукао нити мучио. Лако је проверити њихова сведочења. И представници штампе ,пг д провере да ли су то представници војне обавештајне службе или нису. Они дају потпуне информације, не само презиме, име, име оца, већ и бројеве њихових јединица, имена и презимена команданата, јединица где служе, износе задатке које су добијали, адресе и места тајних састанака на територији Руске Федерације, укључујући и Крим. Све информације дају. То је читав комплекс података, један потврђује други.

Треба то прекинути. Ако буде постојала таква политичка воља, лакше ће се решити и друга питања.

Још нешто у вези редитеља и новинара. Наравно, нико не жели да држи новинаре, ако се они баве својим послом. Али реците, шта да радимо ако се редитељ, а то је доказано на суду, спремао за извршавање терористичких напада? Пустити га само због тога што је он редитељ? По чему се он разликује од официра војне обавештајне службе који је планирао да изведе исто то? Данас ћемо пустити редитеља, а сутра ћемо морати да пустимо војне обавештајце који су се припремали за терористички напад? По чему се они у овом случају разликују? Данас ћемо пустити једне а сутра ће доћи други?

Морамо да се договоримо да се то прекине, и тада можемо да размислимо и о амнестији. Немам ништа против.      

(Обраћа се Ромањенковој) „Нормандијски формат” заиста не показује велику ефикасност. Остаје нам само да жалимо због тога што он функционише овако тромо. Али, нема нам друге. Лично сматрам да рад у овом формату мора да се настави. Ако изгубимо овај механизам, овај инструмент, ситуација ће деградирати и то брзо, а то не желимо.

Што се тиче безвизног режима за грађане Украјине према земљама Европе, то у потпуности подржавам. Штавише, сматрам да је визни режим у Европи анахронизам из времена „хладног рата” и да га се треба ослободити што пре. И ако Украјина, украјински грађани добију право на путовања у Европу без виза, мени се чини, да ће то бити исправан корак у правилном правцу.

Међутим, колико је мени познато, реч је о могућности издавања виза без права на рад. Поставља се питање: да ли ће се повећати прилив радне снаге из Украјине у Европу? Наравно да хоће. У Русији, према прелиминарним подацима, ради око 3 милиона Украјинаца. Ако се у Европи отвори безвизни режим и тамо се боље зарађује, наравно да ће људи, чак и из Русије, покушати да се преместе тамо, утолико пре не треба ни говорити о онима који желе да се из Украјине преселе у Европу да раде. То ће бити озбиљно оптерећење за тржиште рада у Европи.

Шта овде, према мом мишљењу, може да буде негативно за саму Украјину?

Ако не буде дато право на рад, онда ће људи из Украјине, који долазе да раде у Европи, бити у старту стављени у подређени положај. То значи да ће морати да раде нелегално, односно да ће долазити на, рецимо, три месеца у оквирима безвизног режима, а да ће се затим враћати на кратко у Украјину, и одмах журити назад. То значи да ће нелегално радити. То значи да неће имати социјалну заштиту, данеће имати никакву другу заштиту. То ће бити сурова експлоатација. И то је лоше. Када се већ уводи безвизни режим, треба дозвољавати и рад.

Путин је оценио да су односи РФ и Кине достигли досад незабележен ниво:

„Привикли смо да наше односе називамо „стратешким партнерством”. Међутим, то је и нешто више од стратешког партнерства”

Преузето је са www.fakti.org