Велика конференција Владимира Путина

ПРЕДНОВОГОДИШЊИ РАЗГОВОР РУСКОГ ЛИДЕРА СА НОВИНАРИМА ПОТРАЈАО ТРИ САТА И 8 МИНУТА

Владимир Путин

  • Руска економија је у целини превладала врхунац кризе, не саму кризу, али њен врхунац - свакако. Од другог квартала ове године видљиви су резултати стабилизације пословних активности
  • Наши суверени фондови данас се, генерално, налазе на добром нивоу - 11,8 процената БДП. Резервни фонд износи 3 трилиона 931 милијарди рубаља - то је 5,3 процената БДП, а Фонд националног благостања - 4 трилиона 777 милијарди рубаља, то је 6,5 процената БДП
  • Постоји ли у свему што се догађа на Блиском Истоку нека трећа земља? Ми то не знамо. Али, ако је неко у турском руководству одлучио да лизне Американце у једно место - не знам, да ли су правилно поступио или не. Уосталом, не знам да ли је то потребно Американцима или није
  • Може се претпоставити да је на извесном нивоу постојао договор: ми ћемо овде да „насучемо“ руски авион, а ви затворите очи, рецимо, да ми уђемо на територију Ирака и окупирамо део Ирака. Можда је таква размена и постојала, нама то није познато. У сваком случају, они су сваког довели у тешку ситуацију. Чак ми се чини да је Исламска држава - већ другоразредна ствар
  • Почели да наносимо ударе по конвојима са нафтом. Сада се уситњавају, ноћу се креће по пет, по шест, по десет, по петнаест камиона-цистерни. Али други ток, главни, почео је да одлази у Ирак и да иде преко Ирака, преко ирачког Курдистана. Тамо смо на једном месту открили 11.000 цистерни, да ли схватате, то је страшно!
  • Шта су у Турској мислили, да ћемо ми да побегнемо Сирије после обарања Су-24? Русија није таква земља! Ми смо повећали своје присуство, бројност борбене авијације је повећана. Тамо није било руског система ПВО, сада је тамо „С-400“. Доводимо у прописно стање систем ПВО Сирије, поправили смо раније продате системе ПВО „Бук“, који су веома ефикасни. Ако је раније Турска тамо летела и стално улазила у ваздушни простор Сирије, нека проба сада да лети!
  • Постоји ли трећа земља не знам, сасвим је могућ такав сценарио. Можда нису ни са ким координирали, али садашње турске власти константно критикују, онако, издалека - због исламизације земље. Не говорим да ли је то добро или лоше, али претпостављам да је актуелно руководство Турске одлучило да покаже Американцима и Европљанима: да ми исламизујемо земљу, али ми смо савремени, цивилизовани исламисти. Некад је Реган рекао о Самоси: Самоса је наравно, нитков, али је он наш нитков; имајте у виду - ми смо исламисти, али ми смо наши, ми смо ваши исламисти

        ОВОГОДИШЊА завршна конференција за медије Владимира Путина потрајала је три сата и осам минута.

        Руски лидер је за то време успео да одговори на 32 питања.

        Факти, по традицији, преносе најважнија питања Путину и његове одговоре:

        Александар Гамов „Комсомољскаја правда“: На прошлогодишњој конференцији за штампу рекли сте да за излазак из кризе, уз неповољан развој догађаја, биће потребно око две године. То је крај 2016. - почетак 2017. године. Да ли се ваше расположење у вези са изласком из кризе променило? У земљи је тешко стање, ви то најбоље знате. Какве су ваше прогнозе?    

        Путин: Почећемо од тога, да ћу вам испричати један стари, бајати виц: 

        Сретоше се два пријатеља, један другог упита: „Како си?“. Онај одговара: „Пругасто: црно-бело“. - „Која је сада пруга?“ - „Сада је црна“. Прошло је пола године. „Па како си? Знам да је пругасто. Која је сада пруга?“ - „Сада је црна“. - „Па зар није прошли пут била црна?“ - „Није. Испоставило се да је то била бела“. И код нас је отприлике иста ситуација.  

        Када смо прошли пут, пре годину дана, причали о нашим плановима и како ћемо се кретати у правцу изласка из кризе, какве перспективе ми видимо пред собом, када знамо о, нажалост, великој зависности наше економије од спољних економских фактора а највише од цена на наше традиционалне извозне производе: нафту, гас, деривате, на хемијске производе, ђубрива - цене ове робе зависе углавном од цена на нафту и гас - ми смо полазили од тога, да ће просечна цена Брента, наше нафте бити 100 долара за барел.  

        То је било почетком 2014. године. Крајем ове године већ смо били принуђени да све прерачунамо, већ прошле године смо морали све да прерачунамо, јер је цена нафте пала дупло, не за неколико процената, већ дупло: била је сто долара за барел, а пала је на педесет.  

        Буџет за следећу годину смо рачунали полазећи од ове цифре, то је врло оптимистична процена - 50 долара за барел. Међутим, сада је цена већ пала до тридесет осама долара? Зато ћемо ми, вероватно, бити принуђени, да и овде нешто коригујемо. 

        Искористићу ваше питање како би вам показао - до ког смо закључка дошли. 

        Наравно, после таквог пада цена на наше основне енергенте, „померени“ су сви наши показатељи. БДП се смањио за 3,7 процента. Инфлација од почетка године до 7. децембра износи 12,3 процента.  

        Реални расположиви приходи становништва су смањени, инвестиције у основни капитал за десет месеци ове године су смањени на 5,7 процената. Упркос томе - већ смо о томе говорили, а статистика то потврђује - руска економија је у целини превладала врхунац кризе, не саму кризу, али њен врхунац - свакако. 

        Од другог квартала ове године видљиви су резултати стабилизације пословних активности. На основу чега ми долазимо до таквог закључка?  

        У септембру-октобру је раст БДП (већ причамо о расту) износио 0,3 односно 0,1 процента у односу на претходни месец. Почевши од маја престао је да се смањује обим индустријске производње. У септембру-октобру забележен је мали, али ипак раст индустријске производње: 0,2-0,1 процената. Узгред, на Далеком Истоку забележен је раст индустријске производње - 3,1 процента. 

        Позитивну динамику бележи и пољопривреда, тамо ће раст износити не мање од 3 процента. То показује да ми на прави начин и на време подржавамо нашу пољопривреду. Приноси житарица већ другу годину заредом премашују 100 милиона тона - 103,4. То је веома добар показатељ.

        Стабилизација се примећује и на тржишту рада: ниво незапослености варира око 5,6 процената. Јасно је, ако се сетимо 2008. године, да је то резултат позитивног рада Владе. 

        И даље је салдо трговинског биланса - позитиван. Укупан обим робне размене је опао, а позитиван салдо је сачуван, и то -на доста високом нивоу - 126,3 милијарди долара. Међународне резерве износе 364,4 милијарди, оне су се мало смањиле, али је то ипак солидни ниво. 

        Смањио се спољни дуг Руске Федерације на 13 процената у поређењу са 2014. годином. Знатно се смањио одлив капитала. Осим тога, у трећем кварталу ове године забележен је чист прилив. 

        Што се тиче смањења нивоа задужености - то је веома битан и позитиван показатељ. То је друга страна, која се тиче такозваних санкција. Наравно, било би добро, ако би смо имали излаз на спољна тржишта рефинансирања и да је сав тај новац остао унутар економије Русије, учествовао у њеном развоју, али, са друге стране, претерано узимање кредита - није добар знак.   

        Зато смо то и урадили - ми, без обзира на сва ограничавања, потпуно смо испунили све наше обавезе пред нашим партнерима, укључујући и међународне кредитне организације. Ми све исплаћујемо у року и у пуном обиму. Ниво опште задужености - то није државни дуг, већ укупна дуговања, рачунајући и дуговања наших финансијских институција, и предузећа у реалном сектору привреде - се смањио, и то је, у принципу, позитиван сигнал. 

        Како сам већ рекао, видљив је и чист прилив капитала, што је такође позитиван моменат, и убеђен сам, стручњаци то потврђују, да инвеститори, схватајући реалије наше привреде, почињу да показују интересовање за пословање овде. 

        Без обзира на сложену ситуацију, енергетика наставља свој развој. Производња нафте, угља, електричне енергије се повећала. Према резултатима за ову годину биће пуштено у рад 4,6 гига вати нових генераторских капацитета.  

        Већ смо пустили у рад око 20, то је нешто мање у односу на прошлу и претпрошлу годину. Прошле и претпрошле године постигнут је апсолутни рекорд, али је и 4,6 веома добри показатељ. И у наредним годинама такав темпо ће бити сачуван. То је такође веома битно, јер нам говори о растућим могућностима привреде у целини. Говори о могућностима енергетског напајања тог система. 

        Активно се развија инфраструктура. Читава поморско-лучка инфраструктура Русије је добила прираст капацитета од 19,5 милиона тона. Узгред, хтео бих да скренем вашу пажњу на следеће: у јануару-септембру обим претовара робе у руским лукама се повећао за три посто. О чему нам то говори, колеге? Приходи у буџет од наше извозне робе су се смањили, зашто? Због цена робе. А пошто ми бележимо повећање размене робе у лукама - значи да се физички обим није смањио, већ се повећао. То је позитивна чињеница. 

        Развија се систем ваздушног саобраћаја. За девет месеци кроз аеродроме је прошло преко 126 милиона путника. То је за 2,5 посто више, него прошле године. Знатно је порастао и обим унутрашњег ваздушног саобраћаја - за више од 16 посто. 

        Без обзира на сложену финансијско-економску ситуацију, ми настављамо са одговорном политиком у сфери државних финансија. За 11 месеци ове године приходи у федерални буџет су износили 12,2 трилиона, трошкови - 13,1 трилиона. Дефицит буџета, као што видимо, износи 957 милијарди. Очекивани ниво дефицита буџета према резултатима ове године - 2,8 - 2,9 процената БДП. То је задовољавајући показатељ за данашњу ситуацију у привреди, и више него. 

        Како би се осигурао избалансирани федерални буџет у овој смо години ангажовали Резервни фонд. При том, и то је веома битно, суверени фондови данас се, генерално, налазе на добром нивоу - 11,8 процената БДП. Резервни фонд износи 3 трилиона 931 милијарди рубаља - то је 5,3 процената БДП, а Фонд националног благостања - 4 трилиона 777 милијарди рубаља, то је 6,5 процената БДП. 

        Испунили смо наше социјалне обавезе у овој години, бележи се природни прираштај становништва. То је веома добар показатељ, који нам говори о расположењу људи, о томе, да они данас могу да планирају развој породице, мене то веома радује. Свега за време, од како је на снази програм новчане помоћи мајкама, средства су додељена за 6,5 милиона руских породица. 

        Наставићемо са овим програмом помоћи младим мајкама. Подсетићу, да ће у 2016. години сума ове помоћи остати на нивоу 2015. године - 453 хиљаде рубаља.   

        Према предвиђању Росстата (Федерална служба за државну статистику), животни век на крају у овој години износиће 71 годину.

        Ми смо испунили своје обавезе везане за индексирање пензија према стварној инфлацији из 2014. године. Пензије су повећане за 11,4 одсто. Од 1. априла ове године за 10,3 одсто повећане су социјалне пензије (исплаћују се радно неспособним лицима).

        Узимајући у обзир вредносне  показатеље нашег извоза са стањем приближно на данашњи дан - Влада рачуна да ће бити остварен раст привреде од 0,7 одсто у 2016. години, 1,9 одсто раста у 2017. и 2,4 одсто раста у 2018. години.

        Скрећем вам пажњу на то да је све то израчунато узимајући у обзир цену од 50 долара за барел. Али, нећемо журити с прерачунавањем и с кориговањем буџета.

        Јелена Глушакова, РИА Новости: Рекли сте да је врхунац кризе код нас прошао, међутим, ситуација у привреди је и даље забрињавајућа, и то кажу економисти. Између осталих, Ваш саборац Алексеј Кудрин позива на реформе, а он је познати оптимиста. Ове недеље је, на пример, веома забрињавајуће мисли изнео и Ваш омбудсман, заштитник права предузетника, Борис Титов. Између осталог, рекао је да је каматна стопа Централне банке изузетно висока. Наши предузетници из јасних разлога не могу да узимају кредите на Западу, а не могу да их узимају ни у Русији, јер су прескупи. Он каже да ћемо, ако ситуација потраје, постати Венецуела, где постоји један курс националне валуте на „црном тржишту“ и потпуно другачији званични курс валуте.

        Да ли сте сагласни с таквим страховањима? Подржавате ли монетарно-кредитну политику Банке Русије? Сматрате ли да је потребно смањити каматну стопу?

        Путин: (Шаљиво: Буран дуготрајан аплауз за Ваше питање...)

        Нормално, то брине све. И наравно, сви бисмо волели да је дисконтна стопа Централне банке нижа, а према њој се, као што је познато, оријентишу и комерцијалне банке приликом издавања кредита привредним субјектима. То није једини фактор који одређује стопу у комерцијалном сектору.

        Борис Титов све ради исправно, он се бори за интересе предузетничке заједнице, и веома је важно што имамо таквог човека и такве институције. Зашто сам ја то створио у своје време? Зато што хоћу да чујем различите тачке гледишта, да се у брзини свакодневнице не пропусте неки важни и суштински елементи нашег привредног живота.

        Ја подржавам политику Централне банке и Владе када је у питању по обезбеђивање макроекономске стабилности

        Колико год желели да смањимо стопу, то се не сме радити административним путем, треба полазити од стања наше привреде, од њене структуре. Наравно, често чујем: ено тамо, негде иза брда, тамо су другачије стопе, ниже су. Наравно, тамо су ниже стопе. Па, они то намерно раде. Али, тамо су другачији проблеми, и структура привреде је потпуно другачија. Код нас постоји опасност од инфлације, а тамо, вероватно, постоји проблем дефлације, кад произвођач производи, а не може да прода. Ето, у томе је проблем.

        Ми треба, да бисмо смањили стопу, не да мамузамо Централну, како је то чињено у совјетско време и у планској привреди, већ да помажемо Централној банци и Влади да сузбију инфлацију и смањују ризик девалвације и таквих очекивања. Када будемо могли да радимо и једно и друго, кад се будемо кретали тим путем, тада ће се на природан начин, тржишни, полако смањивати и дисконтна стопа Централне банке.

        Тамо где је могуће помоћи реалном сектору привреде, Централна банка ионако то ради. Али, она се не може терати на још веће кораке у том правцу, зато што се за један од кључних проблема, не једини, али један од кључних, проблем борбе против инфлације, па се може поставити питање: а шта Централна банка чини осим што одржава у функционалном стању цео финансијски, банкарски систем земље? А ми можемо да тврдимо да данас тако и јесте.

        Шта још чини Централна банка? Заједно с Владом ради, на пример, на такозваним програмима пројектног финансирања, када кроз Владу пролазе одређени пројекти, и то прилично много пројеката, вредни десетине милијарди долара, већ, мислим, 250, затим 500 милијарди за различите програме. И по тим програмима банка обезбеђује средства за наше комерцијалне финансијске установе за касније финансирање тих конкретних програма. Што се тиче нових инвестиционих пројеката, банка такође учествује у томе. Банка користи цео сет инструмената. Сматрам да је то за сада довољно.

        Вероника Романенкова, Агенција ТАСС: Кажите искрено, Владимире Владимировичу, да ли сте задовољни радом Владе? Колико су адекватни потези који се сада вуку, у овој кризној ситуацији о којој сте нам говорили? Можда ће доћи до измене састава?

        Путин: Знате, током прилично дугог времена мог рада вероватно је могло да се примети да се ја: веома пажљиво односим - а) - према људима; и да б) сматрам да честе кадровске промене, по правилу - наравно кадровске промене нису увек негативне - нису потребне, да сметају. И ако неко не може да се избори с нечим, за шта и ја сносим одговорност, сматрам да ту постоји и моја кривица. Зато се никакве измене, у сваком случају, суштинске, не планирају.

        А што се тиче тога да ли сам задовољан или незадовољан, генерално сматрам да је рад задовољавајући. Наравно, могуће је и треба радити боље.

        Јелена Колебакина: У својој Посланици парламенту сте говорили, тачније наглашавали, да не треба стављати знак једнакости између доброг и радног народа Турске и владајуће врхушке, да у Турској имамо много поузданих пријатеља. И као што знате, Татарстан је током ових година успоставио са Турском много чврстих, економских и културних веза. И шта сада да радимо? Да раскидамо све те везе, да раскидамо везу са целим туранским светом? Јер, управо је тако схваћен недавни телеграм Владимира Мединског с препоруком да треба прекинути све контакте с Међународном организацијом туранске културе. Шта чинити с инвеститорима из Турске који су уложили четвртину свих страних инвестиција у Татарстан?

        Од 1. јануара 2016. године председник Татарстана Рустам Миниханов треба да престане да престане да се назива председником - у складу са федералним законом. Али, то може да буде ударац по националним осећањима свих Татара света, а Ви сте, подсећам Вас, увек говорили да је по Уставу унутрашња ствар републике како ће да зове првог човека федералне јединице региона. Да ли ће федерални центар ипак инсистирати на промени назива функције првог човека Татарстана?

        Путин: Видео сам плакат „Турска“. Изволите. Поставите и Ви питање...

        Јелена Теслова, информатвина агенција Анадолу:

        У амбасаду Турске у Москви стижу жалбе студената који тврде да су их избацили с факултета, бизнисмени се жале да хоће да их депортују. Како се борити против тога? Став о судбини сиријског председника је познат. Русија каже да то треба да реши сиријски народ, а САД и њиви савезници инсистирају да он нема политичку будућност. Да ли сте о томе разговарали с Џоном Керијем када је долазио у Москву? И да ли ће се то питање покретати у Њујорку?

        Путин: Изволите, поставите и Ви своје питање.

        Фуад Сафаров: Турска информативна агенција „Џихан“.

        Оволико нагло кварење односа између Русије у Турске не користи ниједној страни. Штавише, то је обема странама донело само штету. Шта мислите, да ли у том сценарију постоји неки трећи учесник? Дозволите ми да поставим и друго питање. Недавно је формирана исламска асоцијација за борбу против ИД, али ми знамо да постоји коалиција NATO и руско-сиријска коалиција. То јест три коалиције против ИД. Зар је толико тешко победити то зло? Можда ту постоје други циљеви, други планови? Можда проблем уопште није у ИД?

        Путин: О Сирији ћу пробати да говорим на крају. А сада што се тиче конфликта који је настао. Сматрамо да потези турских власти (што се тиче нашег авиона који су оборили) - нису пријатељски, већ непријатељски акт: оборили су војни авион, погинули су наши људи.

        Шта нас је посебно разљутило? Да је то био несрећни случај, како смо касније чули, турске власти наводно нису ни знале да је то руски авион. Шта се онда ради у таквим случајевима? Па, људи су погинули. Одмах се подиже слушалица и разговара. Уместо тога, одмах су потрчали у Брисел и повикали: „Узбуна, дирају нас“. Ко вас вређа? Да ли смо ми неког дирали тамо? Не. Почели су да се скривају иза NATO. А да ли је то потребно NATO? Наводно се испоставља да није.

        Шта је овде битно? Желим да и ви то схватите, и да наши људи чују, и у Турској такође да чују. Шта нас је, осим тога што се догодила трагедија, погибија људи, шта нас је повредило? Јер, ми нисмо одбијали сарадњу.

        Кад сам последњи пут био у Анталији, разговарали смо с целим руководством Турске. И турске колеге су нам изнеле веома осетљива питања и замолили за помоћ. Упркос томе што су нам се односи сада покварили (нећу да кажем о чему се радило, то уопште није мој стил), али верујте, била су нам изнета питања веома осетљива за Турску, решења турске стране која се не уклапају у контекст међународног права.

        Замислите, ми смо рекли: „Да, разумемо и спремни смо да помогнемо. Разумете, ја за такозване Туркомане никад нисам чуо. Знам да тамо живе Туркмени, наши домаћи Туркмени, у Туркменистану, а овде ништа није јасно… Нико нам ништа није рекао. Али, ако смо показали да смо спремни да сарађујемо око питања која су веома осетљива за Турску, зар је толико тешко било подићи слушалицу или преко постојећих војних канала рећи: знате, тамо смо разговарали, а о том делу границе нисмо разговарали, али ту такође постоје наши интереси. Имајте у виду: молимо вас то и то, или - не изводите напад, или - не наносите удар. Нико нам ништа није рекао!

        И све то иако смо изразили спремност да сарађујемо с Турском поводом питања која су најосетљивија за њу. Зашто је било потребно то радити? Не разумем, зашто? А шта су добили? Шта су мислили, да ћемо ми да побегнемо одавде? Не, наравно, Русија није таква земља! Ми смо повећали своје присуство, бројност борбене авијације је повећана. Тамо није било руског система ПВО, сада је тамо „С-400“. Доводимо у прописно стање систем ПВО Сирије, поправили смо раније продате системе ПВО „Бук“, који су веома ефикасни. Ако је раније Турска тамо летела и стално улазила у ваздушни простор Сирије, нека пробају сад да лете! Зашто?

        Ви сте питали: „Постоји ли, можда, тамо нека трећа земља?“ Разумем Вашу алузију. Ми то не знамо. Али, ако је неко у турском руководству одлучио да лизне Американце у једно место - не знам, да ли су правилно поступио или не. Прво, не знам да ли је то потребно Американцима или није.

        Може се претпоставити да је на извесном нивоу постојао договор о томе, ми ћемо овде да „насучемо“ руски авион, а ви затворите очи, рецимо, да ми уђемо на територију Ирака и окупирамо део Ирака. Ја не знам, можда је таква размена и постојала, нама то није познато. У сваком случају, они су сваког довели у тешку ситуацију. И по мом мишљењу, ја тако на то гледам, анализирам све што се тамо дешавало и дешава се, чини ми се, заправо, да је ИД - већ другоразредна ствар. Рећи ћу вам какве су моје личне опсервације.

        Својевремено су ушли у Ирак, разорили земљу (да ли је то добро или лоше - није важно), настао је вакуум. Затим су се појавили елементи повезани са трговином нафтом. И те околности формиране су годинама. Организован је бизнис, шверц у огромним, индустријским размерама, а онда да би се заштитио тај шверц и нелегални извоз била је потребна војна сила. И веома је згодно искористити  исламски фактор, под исламским паролама придобијати „топовско месо“ које, у ствари, само реализује игру повезану са економским интересима. Почели су да их намамљују да долазе. Тако је, по мом мишљењу, на крају и настала ИД.

        Сада треба обезбедити путеве за допремање. Ми смо почели да наносимо ударе по конвојима. Ми видимо да се они сада уситњавају, ноћу се креће по пет, по шест, по десет, по петнаест возила. Али други ток, главни, почео је да одлази у Ирак и да иде преко Ирака, преко ирачког Курдистана. Али, тамо смо на једном месту - замолићу Министарство одбране да покаже - открили 11.000 цистерни, 11 хиљада на једном месту, да ли схватате, то је страшно.

        Постоји ли тамо трећа земља, ја не знам, сасвим је могућ такав сценарио да, можда, нису ни са ким координирали, али садашње турске власти константно критикују, онако, издалека - због исламизације земље. Ја сада не говорим је ли то добро или лоше, али претпостављам да је актуелно руководство Турске одлучило да покаже Американцима и Европљанима: да ми исламизујемо земљу, али ми смо савремени, цивилизовани исламисти. Некад је Реган рекао о Самоси: Самоса је наравно, нитков, али је он наш нитков; имајте у виду, ми смо исламисти, али ми смо наши, ми смо ваши исламисти.

        Можда и постоји такав подтекст, али од онога што се десило ништа добро није добијено. И циљеви, чак и ако су постојали неки циљеви, не само да нису постигнути, већ напротив, мислим на турске циљеве, напротив - само су погоршали ситуацију.

        Сада поводом наших турано-језичних народа. Разуме се, треба настављати контакте са народом нама етнички блиским - ја кажем нама, зато што су турано-језични народи Русије - део Русије и у том смислу су и турски народ, о којем сам говорио у Обраћању као о нама пријатељском народу, и други турано-језични народи, као што су и били наши партнери и пријатељи, тако и даље остају. Наравно, наставићемо и дужни смо да настављамо контакте са њима.

        Као што је показала пракса, са актуелним турским руководством нама је тешко да постигнемо договор, или готово немогуће. Чак тамо и онда где и када ми говоримо „да, слажемо се“, они нама са стране или у леђа наносе ударац, и то из апсолутно несхватљивих разлога. 

 

Преузето је са www.fakti.org

Контакти

Амбасада

Тел: +381 (0)11 361 1090; +381 (0)11 361 1323
Емаил: info@ambarusk.rs
Web: ambasadarusije.rs

Конзулат

Тел: +381 (0)11 361 3964, 361 7644, 361 3180
Емаил: consrus@ambarusk.rs
Web: ambasadarusije.rs

остали контакти