У Амбасади Русије одржан је свечани пријем поводом Дана бранилаца Отаџбине

19. фебруара у Амбасади Русије у Србији одржан је свечани пријем поводом празника Дана Браниоца Отаџбине.

Свечаном пријему су присуствовали Председник Народне скупштине Србије Маја Гојковић, Министар одбране Србије Братислав Гашић, Начелник Генералштаба Војске Србије Љубиша Диковић, Министар рада, запошљавања, борачких и социјалних питања Србије Александар Вулин, као и бројни представници српских војних ресора, јавности и државни званичници.

Током догађаја одржана је церемонија доделивања одликовања српским ветеранима Другог светског рата, који су се раме уз раме са совјетским војницима борили против фашизма. Ветеранима су уручени почасне јубиларне медаље „70 година Победе у Великом Отаџбинском Рату 1941-1945.“.

Празник је отворио својим обраћањем Амбасадор Русије у Србији Александр Чепурин, који је изјавио следеће:

„Руска војска као и руска држава постоји 1153. године. Празник Војске Русије, а пре тога Совјетске или Црвене армије слави се од 23. фебруара 1918. године. Данас је то Дан браниоца Отаџбине.

Овај празник је симбол поштовања према војницима, као и непоколебљивости Руске војске. Храброст руских као и српских војника више пута се испитивала током наше тешке и славне историје.

Са великим поштовањем се односимо према браниоцима Отаџбине. Љубав српског народа према војсци осетили смо 16. октобра прошле године током изузетне војне параде у част ослобођења Београда од стране југословенских и совјетских војника. Надам се, да ћемо имати иста осећања и током прославе седамдесетогодишњице Победе над фашизмом Деветог маја.

Сарадња руске и српске војске последње време је значајно појачана.
У интересу глобалног, европског и регионалног мира. Данас је то посебно важно.

Да укажемо поштовање нашим данашњим браниоцима Отаџбине, нашим војницима и генералима, уважавајући њих, бранећи њихово достојанство и оданост својој Отаџбини“.

Одликовања су додељена Милану Атељевићу, Милисаву Ђурићу, Живојину Добричићу, Драгици Илинчић, Станислави Коларевић, Драгољубу Лазићу, Милисаву Лукићу, Даници Милосављевић, Милошу Миликићу, Јову Мишковићу, Бранку Николићу, Велимиру Остојићу, Јовану Радовановићу, Милану Рунићу, Жарку Тепшићу и Јордану Филиповићу.

Професор Милан Рунић (88) био је тенкиста Црвене армије са којом је ушао у Београд октобра 1944. године, а касније се борио на Сремском фронту.

"Највећа битка била је код Авале, ту су нам запалили два тенка. Продужили смо у Београд преко Вождовца. Најтеже борбе биле су од Славије до железничке станице. Ту је погинуло око 1.000 Руса", рекао је Рунић, који је после рата због, како је рекао, припадности Црвеној армији, провео годину и по на Голом отоку као политички затвореник.

Вест у другим медијима: