Русский 
Томислав Николић: Везе Русије и Србије превазилазе све изазове
Веза Русије и Србије је јака и превазилази све савремене изазове, поручио је председник Србије Томислав Николић на свечаности у Дому руске дијаспоре "Александар Солжењицин" у Москви. Николић се синоћ на пријему сусрео са Владимиром Путином.
Председник Србије Томислав Николић срео се синоћ по други пут у последње две недеље са Владимиром Путином на пријему, који је руски председник организовао за шефове државних делегација које присуствују војној паради поводом 70 година победе над фашизмом.
"Пријатељство и разумевање који постоје између Србије и Руске Федерације потврђени су још једном у разговору два председника, као и жеља да се сарадњом и заједничким напорима изборимо за бољи живот свих наших грађана, као што су се наши преци заједно изборили за слободу у којој данас наши народи живе", наводи се у саопштењу Службе за сарадњу са медијима председника Србије.
Говорећи о вези Срба и Руса, Николић је истакао да то није могло бити другачије, узимајући у обзир наше заједничке словенске корене, веру, порекло наших језика и културу "заједно са искованим братством од рана и жртви које смо поделили", пренела је руска агенција Тас.
"Ослобођење Београда је веома знаменит догађај", оценио је председник Србије и нагласио да ће становници Београда увек имати захвалност за Русе у својим срцима и сећања на оне који су дали своје животе за слободу и нежно негују као "породичну реликвију пошто је слобода била и јесте највредније наслеђе".
Југославија, чији је део била Србија до распада државе током деведесетих година прошлог века, била је једна од земаља са највећим бројем жртава у Другом светском рату.
Крајем марта 1941, патриотске снаге срушиле су пронацистичку владу на челу са кнезом Павлом Карађорђевићем, што је испровоцирало инвазију нацистичке Немачке.
Југословенске војне снаге биле су сломљене, али је отпочео отпор укључујући распоређивање немачких војника и наоружања на балканском ратишту, што је одложило покретање операције "Барбароса" за два месеца у односу на планирани, најповољнији за покретање немачких тенкова за освајање европског дела Совјетског Савеза.
У окупираној Југославији, герилски покрет се распламсава и присталице Адолфа Хитлера нису успеле да се изборе са тим проблемом до краја Другог светског рата, али земља је платила високу цену за народни отпор и према различитим проценама, милион до 1,7 милиона Срба је погинуло, наводи Тас.
