Тезе предавања амбасадора Русије у Србији А. В. Конузина на Економском факултету у Крагујевцу (Крагујевац, 12. октобар 2011. године)

[HS]

Поштоване колеге,

Односи између Русије и Србије су вишеструки. Москва и Београд имају блиске политичке, културне и друге контакте. Народе Србије и Русије обједињује духовна блискост, наше земље повезује вековно пријатељство. Све су ово веома важни фактори који чине основу руско-српских односа у целини. Сарадња у трговинско-економској сфери има своју важну улогу. Наши заједнички напори у том правцу, који имају обострано користан карактер, не само да помажу развој привреда обеју земаља, него и постављају темеље за будућност. Чврсте и развијене пословне везе залог су дугорочне свестране сарадње.

Како би политика Русије била боље схваћена, желео бих, пре свега, да кажем неколико речи о најважнијим циљевима и задацима које решавамо.

Огромну улогу у савременом глобализованом свету имају процеси интеграције. Русија је њихов активни учесник.

Логика блиске обострано корисне сарадње, разумевање јединства стратешких националних интереса резултирали су стварањем Царинске уније Русије, Белорусије и Казахстана. 1. јула 2011. године на унутрашњим границама ове три земље ункинута је контрла над кретањем робе.

Сада идемо корак даље од Царинске уније. 1. јануара 2012. год. стартује веома важан за нас пројекат – Јединствено економски простор Русије, Белорусије и Казахстана, који представља интеграционо језгро Заједнице незвисних држава. То је историјска етапа. Ствара се колосално тржиште са више од 165 милиона потрошача, уједначеним законодавством, као и слободним кретањем капитала, услуга и радне снаге. У току је усклађивање јединствене визне и миграционе политике што ће довести до укидања пограничне контроле на унутрашњим границама. У суштини, реч је о претварању интеграције у разумљив, грађанима и бизнису привлачан, стабилан и дугорочан процес кој инеће зависити од флуктуације актуелних политичких и других прилика.

Стварање Јединственог економског простора пружа бизнису – укључујући, наравно, и српском – широке додатне могућности. На нашем новом динамичном тржишту важиће јединствени стандарди и захтеви у вези са робом и услугама, и то у највећем броју случајева изједначени са европским. Компаније које раде у Русији, Белорусији и Казахстану имаће све погодности као домаћи произвођачи, укључујући приступ јавним набавкама и уговорима.

У својој интеграционој делатности ми, наравно, узимамо у обзир искуства ЕУ и других регионалних организација – како њихове јаке, тако и њихове слабе стране. Због тога формирање Царинске уније и Јединственог економског простора тече динамичније него када је својевремено од Европске заједнице за угаљ и челик прво формирано Заједничко тржиште, а касније целовита Европска Унија.

Ми се овде не заустављамо и постављамо себи амбициозан задатак: постићи следеће године виши ниво интеграције – Евроазијску унију. Није реч да се на овај или онај начин реконструише Совјетски Савез. Блиска интеграција на новим вредносним, политичким, економским основама представља императив времена.

После преговора који су трајали неколико година Русија звршава процес припреме за улазак у Светску трговинску организацију. Овај процес се одужио не нашом кривицом. Морали смо да водимо тешке дијалоге са низом земаља, бранећи интересе руских произвођача и извозника чија је заштита, наравно, било и остао наш главни приоритет. Полазимо од тога да ће улазак у СТО бити важан корак на путу ка дубљем и свестранијем ангажовању Русије у глобалним интеграционим процесима.

Позивамо српске партнере, пре свега предузимачке кругове, на анализу нових тенденција, проучавање могућности ширења пословања у Русији у условима интеграционих процеса који се формирају са њеним учешћем.

Русија има огромне резерве енергетских ресурса, велику индустријску базу и инфраструктуру, висок интелектуални потенцијал. Она објективно има све важнију улогу у осигуравању глобалне енергетске безбедности. Један од приоритета наше спољне политике јесте даље ширење и продубљивање обострано повољне сарадње са другим земљама, међу којима је и Србија, подршка реализацији великих инвестиционих пројеката у сфери енергетике.

Русија реализује велике инвестиционе пројекте у Србији, који су прорачунати на низ деценија које долазе; она активно поможе модернизацији њене привреде.

Најважнији значај за нас има реализација пројекта „Јужни ток“. Његова српска деоница, сигурни смо, биће моћни импулс развоја привреде Србије. Гасовод, који је вашој земљи потребан, не само да ће обезбедити значајне буџетске приходе кроз транзитне таксе, већ ће постати веома важан извор енергије. Треба, такође, очекивати да ће угљоводонична сировина, која ће се транспортовати „Јужним током“, оживети и низ великих хемијских постројења. Ово би значајно повећало преко потребни извозни потенцијал.

Што се тиче сумњи које неки кругови износе у вези са перспективама реализације пројекта „Јужни ток“ могу рећи да су за његову реализацију заинтересоване водеће европске државе. 16. септембра 2011. год. највеће компаније из Италије, Француске и Немачке потписале су Споразум акционара неопходан за практичну реализацију пројекта изградње гасовода. Споразум је обавезујући.

Захваљујући руским инвестицијама реализује се модернизација „Нафтне индустрије Србије“ („НИС“), реконструишу се објекти за прераду нафте. По завршетку реконструкција „НИС“ ће постати компанија која ће имати значајну улогу у региону.

Већ за две године после потписивања споразума са руским инвеститором „Гаспром њефт“-ом компанија „НИС“ исплатила је држави 83,8 милијарди динара, што је износило 13% укупних буџетских прихода Србије. Нафтногасни гигант се од великог дужника (задуженост је износила 90 милиона евра) трансформисао у високопрофитабилну компанију и 2010. год. је остварио приходе у износу од 160 милиона евра. Прошле године „НИС“ је демонстрирао најбоље финансијске показатеље откако ова компанија постоји. Судећи по резултатима за првих шест месеци, добре перспективе се очекују и ове године.

Током периода који је протекао од момента преузимања од стране „Гаспром њефт“-а, обим производње нафте и гаса компаније „НИС“ порасла је за 30%. У складу са преузетим обавезама и са распоредом активности, у току је реконструкција и модернизација технолошког комплекса „НИС“-а, укључујући и решавање еколошких задатака. Планирано је да општи обим инвестиционих обавеза, који се тичу модернизације производње, до краја 2012. год. дође до 500 милиона евра. Конкретно, у завршној фази је пројекат монтаже хидрокрекинга у Панчеву. 2012. год. планирано је да се потпуно заврши модернизација производних капацитета што ће довести до тога да гориво буде у складу са евростандардима.

Велики значај за привреду и социјалну сферу има подземно складиште гаса „Банатски двор“, које је већ у функцији од почетка ове године. Србији више не прети опасност да остане без горива и да се смрзава зими, као што се десило у зиму 2008-2009. год.

Заједно са српском страном спроводимо велики посао у области електроенергетике. Она је још важнија с обзиром на пројектовани мањак електричне енергије како у вашој земљи, тако и у југоисточној Европи у целини. Узгред, рачунамо на то да ће гас, који ће бити транспортован кроз гасовод „Јужни ток“ омогућити да се у Србији пусте у погон нови капацитети за генерисање електричне енергије, као и да се у Новом Саду изгради нова електрана која би била у складу са најсавременијим еколошким захтевима.

Руска компанија „Силовие машини“ заједно са српским партнерима ради на реконструкцији и модернизацији хидроелектране „Ђердап 1“. Разматрамо могућности учешћа руских фирми у аналогном пројекту на хидроелектрани „Зворник“. Према мишљењу стручњака, постоје добри изгледи за прикључење нашег потенцијала у изградњи каскадних мини-хидроелектрана на Дрини.

За један од важних праваца сарадње сматрамо и помагање у обнови железничке инфраструктуре Србије.Како је већ познато, Београд активно тражи инвеститоре јер је прелазак железница Србије на модерне шинске системе буквално потребан како привреди ваше земље, тако и вашим регионалним партнерима, пре свега за транзит товара из централне Европе за Грчку и Турску и обратно.

Русија, која поседује огромна пространства, представља једну од највећих железничких држава света. Стекли смо веома богато искуство у изградњи и експлоатацији железнице. Спремни смо да га поделимо са вама.

Низ пројеката железничке инфраструктуре, како рачунамо, биће реализовани уз руско учешће. Реч је о изградњи Београдског железничког чвора, траси пруге Ваљево – Лозница и другог колосека на линији Београд – Панчево. Претпостављамо да ће за реализацију ових циљева бити утрошен већи део руског робног кредита у износу од 800 милиона америчких долара, датог од стране Русије на располагање у складу са договорима које су 20. октобра 2009. год. постигли председници Русије и Србије, Д. А. Медведев и Б. Тадић.

Није искључено да ће се наши стручњаци укључити и у реконструкцију пруге Београд – Бар, која се, очито, недовољно експлоатише – са капацитетом од 7 милиона тона терета годишње њоме се превози само око 1 милион тона.

Ова питања су детаљно разматрана ових дана у Београду на преговорима делегације „Руских железница“ са српским партнерима. Постигнути су договори о убрзању припреме пројектно-финансијске документације од стране српских партнера, што је представљало главну препреку потписивању кредитног споразума.

Постоје добре перспективе за даљи раст билатералне трговине. Истражујемо додатне могућности за повећање обима несировинског руског извоза у Србију – дизел возоба, аутобуса, енергетске и железничке опреме. Српске колеге такође активно траже нове позиције на руском тржишту.

Русија и Србија су велике пољопривредне земље у чијим привредама аграрни сектор има значајно место. На пример, у структури српског извоза за Русију повећан је удео пољопривредних производа, посебно је порасла динамика испоруке воћа и поврћа. Током последњих година они су основни вид пољопривредног извоза Србије у Русију. 2008. год. обим извоза пољопривредних производа у Русију износио је 70,6 милиона америчких долара, кризне 2009. год. он је опао на 47,5 милиона долара. Али већ 2010.год. дошло је до повећања од 119,8 милиона долара, тј раст је износио 203,7%. Очекује се да ће 2011. год. ови показатељи и даље имати овакву динамику.

И убудуће планирамо да ширимо контакте са српским бизнисменима који буду заинтересовани за пласман свежег воћа и поврћа на руско тржиште. Усмераваћемо их на руске регионе.

Ефикасан инструмент развоја билатералне сарадње и даље је Међувладин руско-српски комитет за трговину, економску и научно-техничку сарадњу, чија ће десета седница бити одржана 17-18. октобра у Београду. На њој ће се размотрити текућа питања и дати препоруке за правце и перспективе сарадње у различитим привредним сферама, пре свега у енергетици, индустрији, саобраћају и пољопривреди.

Не бих желео да створим код вас утисак да све иде глатко и без проблема. Проблеми постоје, и понекад су велики. Неретко се испољава осетан унутрашњи отпор руском економском присуству у Србији. Битан проблем, о коме говоре не само руски пословни кругови, већ и ваши партнери из земаља чланица ЕУ, јесте неопходност побољшања инвестиционе климе.

Како би дошло до повећања робне размене треба изналазити могућности за ширење веза у сфери средњих и малих предузећа, пре свега на регионалном нивоу. Представници српских пословних кругова данас развијају контакте са Курском и Калушком облашћу, Татарстаном, Краснодарским крајем и Нижњим Новгородом. Желео бих да нагласим да то да су управо путем директних веза са субјектима Руске Федерације ваши суседи, посебно Словенија, постигли веома значајне позитивне резултате, отворили десетине заједничких предузећа у Русији, што се у резултату веома повољно одразило на обим и избалансираност узајамне трговине.

На крају, већ сада треба размишљати о томе како избећи могући нежељени утицај евентуалног уласка Србије у ЕУ на наше билатералне економске односе. Шта ће, на пример, бити са данашњим режимом слободне трговине међу нашим земљама?

У целини, сумирајући, треба рећи да Русија тежи да развије и прошири блиску и вишестрану сарадњу са Србијом, коју сматрамо кључном државом у региону. Уверени смо да партнерство наших земаља у потпуности одговара интересима и руског и српског народа.

[HX]