Огромна је одговорност новинара у супротстављању тероризму, али су они у томе суочени пре са списком проблема, него јасних решења, речено је на округлом столу на 12. конференцији „Тероризам и електронски медији“.

Генерални секретар ОДКБ-а Николај Бордјужа рекао је да цела држава треба да се бори против тероризма, укључујући и медије, али и скренуо пажњу на мит да су медији независни.

„Медији су данас средство политичке борбе и политичког притиска“, рекао је Бордјужа и додао да новинар такође кроз одређену интонацију и фигуре говора даје своје тумачење догађаја. Он је такође скренуо пажњу да треба поставити питање зашто се мало пише о томе ко финансира тероризам, јер, на пример, сваки метак кошта четири, а аутомат хиљаду и по долара. „Одакле новац ДАЕШ-у? Јасно је, од нафте, али ко ју је куповао? Наравно, западне земље. Које земље финансирају неке терористичке организације је тема о којој се не говори много. На сваки терористички акт се троши огроман новац, а те шеме треба откривати и у томе је велика одговорност медија“, упозорио је он. Главна уредница Спутњика Србија Љубинка Милинчић рекла је да терористи користе сваку могућност за пропаганду и често „терају“ медије да им дају приступ становништву, али не пиштољем, него тиме што су режисери „спектакла, који се од позоришта разликује тиме што постоје права крв и прави мртви људи“. Како је упозорила, терористи користе интернет као средство за акцију, јер је терористички акт „призор који ће свако погледати, а такве новине ће свако купити“. Лоша вест је најбоља, што горе то боље.

Николај Бордјужа „Терористи имају своје сајтове, телевизију. Интернет је место за ширење идеја и идеологије“, рекла је главна уредница Спутњика. Као један од видова тероризма навела је сајбер-нападе и манипулације, подсетивши и да је Спутњик Србија недавно био жртва таквог једног „напада“. Она је демонстрирала како је сајт босанског „Ослобођења“ уочи црногорских избора објавило фалсификовани текст Спутњика са насловом да је председник Томислав Николић договорио унију Србије и Црне. „У монтажи, која је прилично примитивна, коришћена је слика из текста са насловом ’Николић: Србе и Русе не питајте за цену слободе‘, а затим су из разних текстова вађене потребне речи и слова да би се намонтирао фалсификат“, објаснила је она. Сви смо ми помало терористи Новинар Сергеј Агафонов, главни уредник часописа „Огоњок“, оценио је да су новинари у првим редовима одбране од тероризма. „Ако полазимо од тога да је задатак новинара да информише, онда треба извештавати о томе како терористи ратују, али то значи правити им пропаганду. Према мом мишљењу, то је неразрешива ситуација. Оно што раде специјалне службе то је на крају, јер џин је већ пуштен из боце. Први ешалон су новинари, да ли од тога ’направити бомбону‘ или не“, навео је Агафонов. Треба се супротставити и двоструким аршинима у тумачењу ко је терориста, а ко није, упозорио је руски новинар и истакао да свако убијање треба осудити. Нема списка јасних решења, али постоји јасан списак проблема, рекао је Агафонов и нагласио да је задатак новинара да се враћа на узроке тероризма. Сергеј Гризунов, професор МГИМО, говорио је о информативној борби терориста, где је, како је упозорио, интернет једно од попришта. Ту медији могу да преузму улогу регулатора информативног процеса, посаветовао је он.

Фото © SPUTNIK/ РАДОЈЕ ПАНТОВИЋ

Преузето је са: https://rs.sputniknews.com

„Тероризам и електронски медији“: Грађанима се сервирају лажи, а новинари...

© Sputnik/ Радоје Пантовић

Тања Трикић

Тероризам је данас проблем број један, а терористичке групе су фактички постале фактор међународних односа, упозорио је данас генерални секретар Организације за колективну безбедност и сарадњу Николај Бордјужа на отварању 12. међународне конференције „Тероризам и електронски медији“. Он је казао и да је тема конференције утолико важнија што је дошло до поларизације средстава јавног информисања, где се „становништву сервирају отворене лажи“, док се и у новинарској заједници дешавају „страшне ствари“. У име премијера Србије Александра Вучића учесницима скупа обратио се Владимир Божовић, саветник премијера, који је уз изразе добродошлице, поручио да Влада Србије и све службе безбедности са великом и дужном пажњом прате све у вези са тероризмом.

 „Наше службе су у потпуној приправности и дубоко смо свесни свих проблема, изазова и опасности, које та савремена пошаст носи са собом. Истичемо и да смо опредељени да у сваком тренутку имамо одговор на изазове тероризма“, рекао је Божовић, додајући да је Србија свесна и да је у борби против тероризма неопходна сарадња са земљама региона, али и са свима осталима. Према његовим речима, Србија је један од оснивача Интерпола, потписала је стратешки споразум и са Европолом, а има одличну сарадњу и са службама безбедности Русије, САД… Божовић се осврнуо и на улогу медија у супротстављању тероризму, као и у дефинисању карактера терориста и терористичког акта.

„Србија зна шта је тероризам и зна да се са тиме суочила на Косову и Метохији у многобројним терористичким нападима ОВК-а на нашу војску, полицију и цивиле, али зна и како се води рат преко електронских медија да се нешто прикаже другачије“, рекао је Божовић. У том контексту присетио се разговора који је својевремено имао током посете ФБИ, када су му незванично рекли да је ОВК за њих терористичка организација, али да је питање да ли је то и за Стејт департмент. Посланик Скупштине Србије Драгомир Карић подсетио је на НАТО бомбардовање СРЈ, додавши да Србија јесте опредељена за ЕУ, али да никада неће ући у Алијансу. На дводневној конференцији о теми тероризма и електронских медија дискутоваће 90 учесника из 15 земаља, укључујући главну уредницу Спутњика Љубинку Милинчић.

Преузето је са: https://rs.sputniknews.com

Терористичка клопка за медије

© Sputnik/ Радоје Пантовић

Љубинка Милинчић

Терористи су често „режисери“ који праве представе и разликују се од оних у позоришту само по томе што је ту права крв и прави убијени људи. Такви призори обавезно доспевају у медије. Средства јавног информисања која баратају информацијама, трансформишу их и дозирају, данас су главни инструмент политичког утицаја у савременом друштву. Могућност медија да буду ефикасно средство у формирању друштвене климе максимално користе људи који покушавају да реше проблем постизања својих политичких, економских, националних, верских, социјалних и других циљева тиме што ће утицати на групе и слојеве грађана. То, наравно, схватају и терористи који користе сваку могућност, и директно или индиректно нуде медијима пропаганду која се продаје под маском новости. Они често својим понашањем „терају“ медије да им омогуће приступ становништву, без чега тероризам не би могао да постигне своје циљеве. „Терати“ заправо значи учинити све да постанеш интересантан средствима јавног информисања. Они су „режисери“ који праве спектакле, али за разлику од позоришта, овде је права крв и прави убијени људи. Такви призори обавезно доспевају у медије.

Терористи користе интернет за психолошке акције против држава-противника. Приказују страшне снимке погубљења талаца и заробљеника (често варварским одрубљивањем главе) и војника убијених на бојном пољу или њихових аутомобила дигнутих у ваздух уз помоћ мина или бомбаша-самоубица. Ти извештаји и фотографије имају задатак да деморалишу и уплаше противника, или да пробуде осећај кривице, сумње и унутрашње противречности, доводећи притом у опасност владе разних земаља и њихове грађане. „Свеједно нам је кога убијамо“, поручују они „Сви сте немоћни“. Њихова снага је у страху који шире. Зашто медији то преносе, пристајући на улогу посредника или чак саучесника? Зато што су такве вести привлачне за друштво, повећавају број читалаца или гледалаца, а самим тим и профит компанија. Нажалост, логика је таква да је лоша вест најбоља и да што је горе — то боље. Сазнати више, објавити пре других, правила су која су често директна подршка терористима. Њима је веома потребна реклама и они чине све да би је и добили. Медији то преносе, јер што је догађај страшнији, то је више гледалаца или слушалаца. Сећам се терористичког акта на Дубровки. Терористи су узели за таоце све гледаоце представе „Норд Ост“. Специјалне службе су опколиле позориште, сви медији су пратили догађаје са лица места, емитовали из часа у час. И ја видим човека који се пење на кров позоришта, а репортер каже: специјалне службе покушавају да уђу у позориште са крова, тамо постоји такав и такав пролаз… Акција је осујећена. Статистика показује да је напад на САД 11. септембра 2001. гледало милијарду људи. Још више — погубљење Садама Хусеина. Ако је циљ био да се народ уплаши, он је постигнут. Уз помоћ медија народ је схватио колико је незаштићен и немоћан.

У разним демократским земаљама терористи имају своје сајтове, новине, чак и телевизију. Парадоксално је, али у демократским земљама где су медији слободни, такво понашање је готово немогуће спречити — народ има право да зна! Али и без таквих екстремних случајева, интернет је средство за ширење екстремних идеја. Постао је форум за групе и појединце на ком они шире своје позиве на мржњу и насиље, комуницирају међусобно и са својим спонзорима и присталицама и притом воде психолошки рат. Преко интернета се могу ширити идеологије, комуникације, сакупљати средства, шта год хоћете. Све што је тамо речено или написано муњевито се шири по читавом свету. Можда је то разлог наглог повећања броја терористичких аката у последњих десетак година. Уз то, појединци и групе предузимају покушаје да нападају компјутерске мреже својих непријатеља — та пракса добила је назив сајбер-напади или сајбер-оружје. На тај начин могу се или уништити сви фајлови у неком компјутеру и мрежи, или се тамо убацити своји подаци и добити могућност да се манипулише јавним мњењем.

Шта ради Спутњик? Као што би требало да раде сви светски медији, води „здраву“ борбу против тероризма. Ми говоримо о томе ко продаје оружје терористима, о ситуацији са избеглицама у разним земљама, о безбедности у Европи. Спутњик извештава о оним случајевима и догађајима које мејнстрим медији никада неће испричати. Рецимо, објашњава ко је ко у Сирији и шта је то што западни медији називају „умереном опозицијом“. Међународна заједница је данас свесна да је неопходно разрадити јединствен систем борбе против међународног тероризма. Улога средстава јавног информисања, посебно електронских медија који највише утичу на свест, огромна је. Пре свега морамо да решимо питање како да поштујемо принципе слободе говора а да не рекламирамо истовремено екстремисте и терористе. После тога ће све бити лако.

Преузето је са: https://rs.sputniknews.com/