Русский 
Свечано отворен Руски штанд на Сајму књига
Пред препуним штандом Русије, земље почасног госта 60. Међународног београдског сајма књига у Хали II, отворена највећа културна манифестација у региону под слоганом „Шта би било да није било“ – Јевгенија Оњегина, Ане Карењине, Три сестре… и свих других јунака знамените руске литературе у нашим животима и сновима.
У име Руске Федерације, земље почасног госта, окупљенима се обратила др Наталија Нарочницкаја, директор Фонда за историјску перспективу из Москве и приређивач серије књига о историјским везама Русије и Србије. Нарочницкаја је у свом надахнутом говору нагласила да је „за Русе, ове године посебно радостан догађај, јер је Русија почасни гост Београда!“. Подсетивши да у словенској култури књига заузима посебно место, додала је да су „књиге реке које Васељену преплављују мудрошћу“, цитирајући и летописца Нестора из 11. века који је у „Повести минулих лета“ написао да је „у њима непрегледна дубина, оне су нам утеха у тузи“.
Нарочницкаја је затим подсетила на речи српског Патријарха Павла који је говорио: „Нама Бог није дао ни мач, ни пушку да присиљавамо људе да нам приђу, да постану хришћани. Дао нам је реч…“ и додала да се „у наше време често може чути да књиге постају прошлост, да дигитално доба диктира своја правила, живот, међутим, сведочи о нечем другом. Снага речи постаје све већа, као што постаје већа и одговорност за изречену, а тим пре и штампану реч“.
Гошћа из Русије је са задовољством констатовала да су „и њена домовина и Србија и даље земље које читају“, и додала да је „наш задатак пре свега да помажемо процес међусобног упознавања. Више руских књига треба да се преводи на српски, више српских аутора треба да нађе пут до срца руских читалаца. Ми треба да чувамо и увећавамо непроцењиво благо наше словенске православне културе, нашу Богом дану ћирилицу!“.
„За Русе и Србе подједнако су драга имена Толстоја, Достојевског, Пушкина, Шолохова као и Петра Петровића Његоша, Бранислава Нушића, Добрице Ћосића и Иве Андрића. Нека се овај низ славних имена никада не прекине, нека се попуњава новим именима“, поручила је Нарочницкаја, и додала да ће можда баш на овом сајму посетиоци наћи за себе нове ауторе, нова дела која ће им открити Русију.
Пре беседе коју је назвао „писменим радом“ признао је да први пут има трему иако је говорио пред далеко већим аудиторијумом, будући да је књига за њега много већа светиња, нагласивши да му је велика част што је добио позив да отвори Сајам књига са којим је вршњак.
Кустурица је у беседи „Бити писмен“ јасно разграничио важност писмености и образовања од гомилања празних података с интернета, правећи разлику између писменог човека, у класичном смислу, од модерне „селфи“ личности која је опседнута собом, једнако као и користољубљем, новцем и владајућим идеологијама, „чији је циљ да изведу доказ о томе да смо сви хуље, протуве и сецикесе, и да нас непрестано треба кажњавати“.
Он је указао на то да „селфи човек“ гомиле неће нестати све док се не деси велика катарза и духовно прочишћење: „Бити писмен у прошлом веку значило је бити уважен! Где год се појављивао писмени човек, био је запажен. У школи, биоскопу, на улици, у позоришту, на трамвајској станици, у циганмахали. Није реч само о граматичкој писмености, нити о привиду који стварају савремени аутодидакти и извођачи информатичке револуције. Када би неко за некога рекао: „Он је писмен“, или, „Она је писмена“ као да је гласно изразио уважавање према особи над којом је лебдео облак, покривајући главу као велику тајну, али и ништа мањи збир врлина. Писмени није био савршен, али му је то била намера. Тешио се и он енглеском пословицом „Nobody is perfect“, а његов врхунац је отелотворен у аргентинском писцу Хорхеу Луису Борхесу. Писмени је затрпан отпадом информатичке револуције, није довољно зао, корумпиран и није се сложио с идејом да нема Бога! Највише на шта је, у том случају, пристао била је Јунгова идеја да су још једино глупљи од оних који тврде да има Бога они који кажу да га нема“, додао је Емир Кустурица.
Кустурица је нагласио и да све више људи пише, а да их све мање чита књиге, иако га је Сајам књига „увек привлачио као место где би се човек лако преварио да се због великог броја људи отвара сајам аутомобила а не књига, и где некад између књига тече река људи избеглица из реалног живота ка мноштву књига, исто као што верник бежи Богу!“
Говорећи о руској литератури Достојевског, Чехова, Толстоја, Булгакова, прослављени редитељ је указао на стварност књижевности која је понекад реалнија и од самог живота, а поготово од наше савремености, чија је илузорност поткрепљена новим медијима:
„Како је пуста младост која није открила Антона Павловича Чехова ! Шта би било да нам душу нису преплавиле Толстојеве реченице у којима је светлост падала и на најситнији детаљ! Знали смо боју дугмета на мундиру Вронског, а лик Ане Карењине био је јаснији од упечатљиве глумице на филмском платну. Да није било Булгакова како бисмо осетили апсурд и парадокс? Да није све изгубљено, а никада није све изгубљено, потврђују нам појаве које као усамљене заставе у пустињи машу и потврђују нам да има писмених, само су нам склоњени с очију! Они су стиснути између хиљаду информатичких чуда, јутјубова, ријалити шоуа, али и одређени политичком коректношћу као најновијом верзијом глобалне аутоцензуре“, поетично је закључио Кустурица.
Обраћајући се реци људи која ће и ове године посетити Сајам књига, Емир Кустурица је поново узвисио идеал писменог човека, који ће и на овом сајму књига поново бити прослављен и „да га види неко дете у чијем животу ће, у будућности, када одрасте као ми, бити све друкчије“.
У оквиру свечаног отварања наступила је примадона Јадранка Јовановић која је отпевала песму „Што се боре мисли моје“ Корнелија Станковића, за коју је речи написао кнез Михаило, као и руску романсу.
Најмасовнија културна манифестација у Србији и највећи сајам књига у региону, биће отворена свакога дана до 1. новембра од 10 до 21 сат.
Одмах по свечаном отварању 60. међународног београдског сајма књига отворен је и штанд почасног госта овогодишњег Сајма књига — Русије.
Отварајући препуни штанд Русије, сав у црвеним и белим бојама, на коме посетиоци могу да се упознају са историјом, књижевношћу, кухињом Русије, председник Руског књишког савета Сергеј Степашин изразио је задовољство што је Русија почасни гост Сајма књига јер је ово година књиге у Русији.
Алудирајући на говор Емира Кустурице са отварања Сајма књига, Степашин је рекао да су Руси „радили оно о чему је Кустурица говорио, трудили смо се да буде што више писмених, да људи читају и да се мање окрећу интернету“.
Амбасадор Русије Александар Чепурин оценио је да је књига потребна људима и подсетио на речи Максима Горког да све што је добро у његовом животу дугује књизи.
Чепурин је рекао да ће се Русија на Сајму представити кроз 65 програма, да ће гостовати бројни писци и да ће бити речи о руској, српској и светској књижевности.
Чепурин је изразио задовољство што се Сајам одржава уочи посете Александра Вучића Русији и изразио наду да ће српска делегација у Москви разговарати и о јачању културне сарадње и подсетио да ће премијери Вучић и Дмитриј Медведев отворити изложбу Иновација 2015.
