Шта занима Русију? Питања Владимиру Путину

НОВА „ДИРЕКТНА ЛИНИЈА“ РУСКОГ ЛИДЕРА СА НАРОДОМ

- ПОСТАВЉЕНО МУ ПРЕКО ТРИ МИЛИОНА ПИТАЊА

Владимир Путин

Владимир Путин проценио да западне санкције против Русије неће бити скоро укинуте. Самим тим - нагласио је - остају на снази и руске контрасанкције
Говори се да нам је националних резерви остало за само још једну годину. Није тако. Резерве Централне банке, или такозване међународне резерве државе, враћене су на ниво са почетка 2014. године, чак и мало више: резерве су износиле 385,5 милијарди долара, а сада износе 387 милијарди долара
Чак и да прекинемо уопште да радимо, што се каже - ако окачимо алат о клин - можемо да живимо четири месеца, а да ништа не радимо, земља може да замре на четири месеца и наставиће да постоји
Нисмо отишли из Сирије и све оставили. Значајан део наше авио-групације смо повукли, али смо оставили сиријску војску у таквом стању да она, уз подршку осталог дела наше групације, може да изводи озбиљне офанзивне операције, па је после одласка наших трупа, заузела Палмиру и низ других стратешки битних насељених места
Колико је далеко ослобађање Алепа, а затим и Раке, где се налази „срце“ Исламске државе? Проблем је у томе што је око Алепа створена сложена ситуација. То је стратешки важна регија Сирије. То други град у Сирији по величини, можда чак и индустријска престоница државе. А тамо је присутна и такозвана наоружана опозиција, а поред ње Џебхат ан-Нусра, међународно призната терористичка организација. Тешко их је раздвојити. Оне се понашају различито и у овом тренутку покушавају да побољшају свој положај

РУСКИ лидер Владимир Путин данас је опет био на „Директној линији“ са својим народом.

Жељу да му постави питање или да му се просто обрати - показало је преко три милиона грађана Руске Федерације. Он је „уживо“ одговорио на неколико десетина питања.

Одговарајући на једно од више питања која су се тицала руско-америчких односа, позвао је Сједињене Државе да не делују према Русији са позиција силе и са империјалним амбицијама.

Истовремено је поручио и Вашингтону и његовим савезницима из NATO - који раде на изоловању и блокирању Русије и њених интереса и могућности - да им неће поћи за руком да своје замисли реализују:

„Ми нисмо и нећемо ни бити у непријатељском обручу. То је апсолутно искључено. Ми имамо добе односе са огромном већином земаља у свету“.

Путин је проценио да западне санкције против Русије неће бити скоро укинуте. Самим тим - нагласио је - остају на снази и руске контрасанкције.

Факти ће објавити најважнија питања постављена Путину и његове одговоре.

„Директну линију са Владимиром Путином“ директно су преносили: телевизијски канали „Први“, „Росија-1“, „Росија-24“ и радиостанице „Мајак“, „Вести ФМ“ и „Радио Росија“.

Водитељи разговора су били Јевгениј Рожков и Валерија Корабљова.

Рожков: Русија је преживела још једну тешку годину у својој историји: санкције Запада, пад цена нафте. Све ово није могло а да не утиче на руску економију. Статистика показује да је по први пут за многе године у земљи забележен пад производње, долази до смањења плата, а затварају се радна места. Али, без обзира на то, а можда чак и упркос томе, руска економија је опстала, није „покидана на фронцле“, како је говорио и прорицао Ваш колега Барак Обама.

Људмила Сафронова из Москве пита за цене: „Прошле године сам куповала намирнице за целу породицу, недељно сам трошила 5 хиљада рубаља. Годину дана касније, односно сада, трошим 10 хиљада, значи дупло више, а Влада тврди да инфлација износи 12,5 процената годишње. Коме да верујемо, Влади или рачуну из продавнице?“

Путин: Верујте и рачунима из продавнице и Влади. Влада говори о просечној инфлацији за годину дана, али она није 12,5, већ 12,9 процената. Што се тиче удела у инфлацији различитих саставних делова, раст цена на намирнице игра битну улогу. Прошле године, нарочито на почетку, цене су знатно порасле, негде и до 14 процената, али у трећем тромесечју ове године цене на основне групе прехрамбених производа су чак и пале. Почетком ове године пораст је негде износио 2,2 процената, према томе Влада вас не обмањује, а 12,9 процената - није мало.

На прехрамбене производе морамо да обратимо посебну пажњу. У извесној мери раст цена намирница - то је, искрено да вам кажем, „вештачки“ резултат. Зашто? Зато што смо као одговор на санкције Запада увели ограничење на увоз прехрамбених производа из иностранства. Ми смо то свесно урадили, имајући у виду, да ће то створити услове за развој наше пољопривреде, ослободити тржиште. Тако је и било.

У атмосфери општег пада БДП-а за 3,7 процената и индустријске производње за 3,4 - пољопривреда је порасла за три процента. Ово је битна компонента наше економије и живота људи, зато што на селу, подсетићу, живи 40 милиона грађана Руске Федерације.

Али генерално, што се каже на дуге стазе, ми полазимо од тога, да ће то дати несумњиво позитивни ефекат: повећаће нашу прехрамбену безбедност, створиће нормалне услове, побољшаће услове живота на селу, пошто ће перспективе бити јасније. Зато, надам се, чак сам готово сигуран, да је ово привремена појава и да ће постепено, по мери засићења тржишта руским, домаћим прехрамбеним производима, и цене ће да падају. У сваком случају они ће се стабилизовати, ми ово већ сада можемо да видимо. Наравно, генерално, ја одлично разумем, свестан сам да, за људе, за потрошаче, ово представа оптерећење.

Корабљова: Ево питања: „Сви у Русији сада штеде. На чему Ви лично штедите? Тамара Георгијевна, Москва“.

Путин: На времену, то је највредније, што имамо.

Рожков: Приходко Наталија из Москве пита: у економском блоку Владе са завидном постојаношћу говорили су о томе да смо дотакли дно кризе, да смо се одгурнули од дна, већ седам пута смо то чули - где се, по Вашој оцени, данас налази руска економија? И, сећајући се велике конференције за штампу (која је била овде 2014. године, пре годину и по дана) - у којој се сада зони налазимо: црна или бела?

Путин: У сивој. Зато што ситуација још није исправљена, али трендови су ипак позитивни. Погледајте, код нас је пад БДП-а био 3,7 процента. Ове године Влада полази од тога да и даље имамо мали пад, међутим сада је то само 0,3 процента, а следеће године се очекује раст од 1,4 процента. У том смислу, стварно, довољно је тешко напипати дно, али влада нам је показала где је то дно.

Намерно сам са собом понео табелу, да не побркам бројке. Већ сам говорио о БДП-у, о индустријској производњи; на жалост, постоје и други недостаци, битни за наше људе, што никада не треба да заборавимо и да радимо на томе, како да савладамо ове тенденције, конкретно: доступни реални приходи становништва су се смањили за 4 процента, а реалне зараде - још више.

Међутим, оно што охрабрује: постоје апсолутно позитивне ствари, на пример раст у пољопривреди - три процента; изградња стамбених објеката прошле године достигла је свој максимум - преко 85 милиона метара квадратних, то је рекорд.

Код нас је и даље присутна, додуше на ниском нивоу, - незапосленост - свега 5,6 процента; постоји мали раст, али веома мали у поређењу са периодом пре кризе. Додатак за мајке смо кориговали - сада он износи 453 хиљада рубаља (око 6000 евра - прим. прев).

Веома је битно да је трговински суфицит, упркос паду цена на нафту, а цене су пале практично дупло, на нивоу 146 милијарди долара - односно ми зарађујемо више него што трошимо - то је добар показатељ. Очувани су резервни фондови. Међународне резерве Русије враћене су на стање са почетка 2014. године - 387 милијарди долара, дефицит се такође налази на минималном нивоу, чак на нижем од планираног - 2,4 процента.

Корабљова: Ево још питања: „Кажу да је националних резерви остало за још једну годину. Да ли ћемо имати довољно да савладамо кризу?“

Путин: Управо сам рекао да су резерве враћене, резерве Централне банке, или такозване међународне резерве државе, на ниво са почетка 2014. године, чак и мало више: резерве су износиле 385,5 милијарди долара, а сада износе 387 милијарди долара.

Резервни фондови Владе (подсетићу да имамо два таква фонда: Резервни фонд и Фонд националног благостања) - они су смањени, али незнатно.

Шта све ово значи? Значи - ако их будемо трошили истим интензитетом, као што смо трошили, рецимо, прошле године - да ће тих резервних фондова, ако их не допуњавамо и ништа са њима не радимо, бити довољно за, минимум, четири године. Међутим, ми планирамо, да следеће године имамо раст економије, и зато, вероватно, нећемо морати толико да трошимо те фондове - чак ни толико, колико смо трошили. Тако да не треба бринути.

Ових 10,5 посто значи следеће: ако прекинемо уопште да радимо, што се каже - ако окачимо алат о клин - можемо да живимо четири месеца а да ништа не радимо, земља може да замре на четири месеца и наставиће да постоји.

Рожков: Надам се да нећемо да замиремо. Тема дна кризе не престаје да брине људе: „Да ли вас збуњује што се економска дискусија овде своди на три теме: дно кризе, када га дотакнемо; када ће поскупети нафта и, да ли да штампамо још новца за нашу државну благајну? У свету се дешавају технолошка померања, појављују се нова тржишта, стварају се нови трговински савези као што је Транспацифичко партнерство - оно, што данас сматрају за алтернативу BTO. Да ли се код вас ствара утисак да смо се затворили у себе, унутар државе, и можемо да се нађемо ван брода, ван токова светских економских процеса?“ - пита Оксана Стичинскаја, Липецкаја област.

Путин: Могу да кажем Оксани, а и свим нашим грађанима, који пажљиво прате оно што се дешава у нашој економији и како се она развија, да се о томе дискутује само површно, али у штампи, при чему не у стручној јавности се дискутује на ове три теме, које сте сада означили: да ли да се штампа новац, да палимо машину за штампање, цене нафте и сл.

У стварности, праве дискусије се фокусирају на сасвим друге теме. Главно је - како да се обезбеди прилив инвестиција, како да се повећа ефикасност и како да се обезбеди потражња, односно да се повећају приходи становништва. Влада тренутно размишља о тим темама. Ми смо недавно разматрали и како да се помогне најосетљивијим категоријама грађана - пошто је код нас број људи који живе испод црте сиромаштва мало порастао, а то је забрињавајући тренд. Ми то видимо и обавезно ћемо реаговати на то.

Шта ће овде да уради Влада? Није главно штампати новац, главно је променити структуру економије. То је веома сложено питање, али ипак постоји кретање у овом правцу, то показује повећање индустријске производње.

Узгред, по први пут у фебруару смо запазили ову тенденцију у позитивном правцу. Извоз високо технолошких производа се такође повећао у поређењу са извозом природних ресурса.

Рожков: Хајдемо, ипак, да попричамо о сиријској кампањи, о Сирији, нарочито што су успеси Русије на овом пољу, признати у свету.

Операција наших ваздушно-космичких снага озбиљно је ослабила потенцијал Исламске државе, међутим већи део наших ваздушно-космичких снага отишао је из Сирије, део је остао, али већи део је отишао. Хтео бих да вас питам, да ли ће хидри Исламске државе израсти нова глава?

Путин: Таква могућност увек постоји, ако се не посвети дужна пажња борби против тероризма. Ми видимо да од те претње, од те заразе, пате многе земље у свету: и Блиски Исток, и Азија, и Сједињене Државе, и европске земље. О Русији нећу да говорим, нама је познато шта то значи, ми смо поднели велике губитке у борби против тероризма, и ова претња и даље је присутна.

Нисмо отишли и све оставили. На шта би хтео да скренем Вашу пажњу? На то да смо значајан део наше групације извели, али после повлачења основног дела наше групације - оставили смо сиријску војску у таквом стању да она, уз подршку осталог дела наше групације, може да изводи озбиљне офанзивне операције, па је после одласка наших трупа, заузела Палмиру и низ других стратешки битних насељених места.

Број насељених места, која су се придружили примирју, за ово време се повећао. Ми се надамо да ће неупотреба силе са обе стране - уз подршку света, укључујући и нашу подршку - довести до смиривања. Сирији је потребан политички процес: да сви седну за преговарачки сто, да се донесе нови устав, да се на бази тог устава одрже привремени избори и да се тако изађе из кризе.

Рожков: Колико смо, према вашем мишљењу, далеко од ослобађања Алепа, а затим и Раке, где се налази „срце“ Исламске државе?

Путин: Проблем је у томе што је око Алепа створена сложена ситуација. То је стратешки важна регија Сирије. Зашто? Зато што је то други град у Сирији по величини и, можда, чак и индустријска престоница државе. Тамо је присутна и такозвана наоружана опозиција, а поред ње Џебхат ан-Нусра, то је међународно призната терористичка организација. Тешко их је раздвојити. Оне се понашају различито и у овом тренутку покушавају да побољшају свој положај.

Сиријској армији није потребно побољшање тог положаја зато што је она пре проглашења примирја учинила оно што је хтела, ми смо им помогли, није им потребно никакво побољшање. Али, опозиција покушава да врати оно што је изгубила. Узгред речено, тамо, углавном, не ратује сиријска армија него курдске формације и неке друге наоружане групације – и међусобно и против Курда. Ми то пажљиво пратимо и, наравно, учинећемо све да се ситуација не погорша.

Факти