- Врховни савет Евроазијске економске уније донео је одлуку да започне преговоре са Републиком Србијом о унификацији трговинског режима - изјавила је Вероника Никишина, министарка за трговину ЕАЕУ.

Српски министар трговине Расим Љајић за "Новости" каже да је "засада најважнија ствар да је донета одлука да почну преговори са Србијом". Други корак јесте да пошаљу предлог тог споразума, следи затим формирање преговарачког тима, па тек онда потписивање споразума. А, када би тај посао могао да буде окончан тешко је у овом моменту рећи.

Заседание Высшего Евразийского экономического совета в узком составе.

- Наш циљ је да задржимо постојећи степен либерализације за проток робе, који већ имамо са Русијом, Белорусијом и Казахстаном и проширимо га на Киргистон и Јерменију - наглашава министар Љајић. - То би само по себи било успех. Наравно, у тим преговорима захтеваћемо да ту листу проширимо и на "фијат" аутомобиле, али и неке врсте сирева.

Представник ПКС у Москви Свето Васиљевић каже да ће успостављање трговинског режима омогућити бољи пласман робе на територију држава чланица.

- Том одлуком отварају се преговори да бесцарински режим за робу из Србије буде проширен и на Јерменију и Киргистон, које су се касније придружиле ЕАЕУ - казао је Васиљевић. - Тим се отвара могућност да се списак робе ослобођене царине прошири са 97 одсто на можда 99 одсто, и ПКС ће учинити све да то буде учињено. За Србију би било веома значајно ако би на списак артикала ослобођених царине били стављени зрели сир и ракија.

Ми на ово тржиште највише извозимо житарице, воће и поврће, сухомеснате производе, сиреве, слаткише, лекове...

Економиста Данило Шуковић сматра да је у принципу свако ширење тржишта повољно за сваку економију, јер јој отвара нове могућности за економски раст.

- Тако ће и Србија у овом случају добите нове импулсе за економски опоравак - додаје Шуковић. - Укључењем Србије у ЕАЕУ повећаће се тражња за нашим производима што ће аутоматски омогућити раст домаће производње, али ће такође појачати конкуренцију на домаћем тржишту, што ће домаће фирме натерати на већу ефикасност, па ће и то бити додатни импулс економском развоју. Већа извозна тражња и јачање конкуренције на домаћем тржишту треба да буду значајни позитивни ефекти укључења Србије у ЕАЕУ, наравно, под условом да држава створи добар пословни амбијент.

 ДВЕ ГОДИНЕ УНИЈЕ

УГОВОР о оснивању Евроазијске економске уније потписали су 29. маја 2014. године председници Русије, Белорусије и Казахстана, а њиме се предвиђа слободно кретање робе, услуга, капитала и радне снаге између земаља потписница. Чланице ЕАЕУ су већ потписале уговор о слободној трговини са Вијетнамом, а како је рекао Јуриј Ушаков, саветник руског председника, воде се слични преговори са Израелом, док стручњаци истовремено раде на питању успостављања зона слободне трговине са Индијом, Египтом и Ираном. Посебна тема је и сарадња са Кином, нарочито повезивање ЕАЕУ са пројектом "Економски појас пута свиле".

Вечерње новости