Русский 
Српска делегација на SPIEF-2018
Поповић на "руском Давосу": Велике могућности за извоз ИТ услуга
ИЗВОР:ТАНЈУГ
Министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић говорио је на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу и истакао да Србија има велике могућности за извоз ИТ услуга, као и да одличне политичке односе Србије и Русије треба искористити за додатни развој економских.
Ненад Поповић је на форуму који називају "руски Давос" учествовао на панелу "Нови механизми инвестиционе политике: локомотива раста" где је са министрима у новој руској влади говорио о развоју економије будућности, са посебним освртом на мала и средња предузећа која се баве ИТ бизнисом, програмирањем и иновацијама.
Поповић је нагласио да ће највећи раст у будућности бити остварен управо у ИТ индустрији, те подсетио да је Србија прошле године извезла више ИТ услуга него воћа и поврћа.
"Сигуран сам да ће у следећих пет до седам година највећи извоз Србије у Русију бити извоз наших ИТ услуга", рекао је Поповић за Танјуг.
Министар додаје да у периоду санкција Русији, Србија постаје мост између Русије и Европе, те да због те чињенице, као и због изванредног инжењерског кадра има потенцијал "да апсорбује индустријске компоненте и снагу руске индустрије како би савремене, дигитализоване производе пласирала у Европу".
Руски министри сагласили су се да Русија мора још више да експортује и улаже у индустрије које могу да имају могућност да своје производе пласирају на европско и светско тржиште, а министар каже да је потпуно сигуран да Србија може да буде важан чинилац такве економске стратегије Русије.
"Историјски гледано, сарадња Србије и Русије за извоз у треће стране је увек постојала и биће тако и у будућности. На томе ћу инсистирати, јер као што је рекао и предсдник Вучић, Србија има најбоље политичке односе са Русијом, није увела санкције, има одличне инжењере, а и односи између два председника су одлични и то је оно што треба да искористимо за додатно развијање економских односа", рекао је Поповић.
Иновације немају границе
Подвукао је значај СПЕИФ-а и навео да су све велике светске компаније из индустрија где Русија има потенцијал раста присутне на форуму, као и да ће поруке лидера који учествују на форуму имати одјека на целу светску економску ситуацију.
"Поверење између држава и бизнисмена основа је за будућу изградњу економије 21. века. Дигтализација, иновације немају граница, ни економија их нема и само изградњом поверења и дијалога можемо сви да очекујемо бољу будућност", закључио је Поповић.
Са њим су на састанку били и руски министар привреде Денис Мантуров, заменик министра финансија Андреј Иванов, заменик председника Савета Федерације и секретар генералног савета Јединствене Русије Андреј Турчак, заменик председник комитета државне Думе за економску политику, индустрију, иновациони развој и предузетништво Кирил Кравченко, председник Управног одбора Бомбардијер транспортејшна Мајкл Форер, члан вишег савета Јединствене Русије Александар Шохин и губернатор московске области Андреј Воробјев.
Извор: http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/3148621/popovic-na-ruskom-davosu-velike-mogucnosti-za-izvoz-it-usluga.html
Антић: Руси заинтересовани за „Петрохемију“
© Sputnik / Оливера Икодиновић
Министри енергетике Русије и Србије Александар Новак и Александар Антић разговарали су на маргинама Међународног економског форума у Санкт Петербургу о даљем развоју и унапређењу сарадње, а кључне теме разговора биле су јачање гасно-транспортног система Србије, проширење „Банатског Двора“ и инвестирање у „Петрохемију“.
Српски министар је оценио да су разговори са руским колегом били „веома добри и пријатељски“.
„Током састанка је оцењено да је сарадња наших енергетских компанија на изузетно добром нивоу. Пре свега, тржиште гаса у Србији расте, земља се развија и постоји један снажан индустријски замајац у овом тренутку. Имамо раст БДП-а у првом кварталу 4,5 посто, који је пре свега последица појачане привредне активности, а то је довело и до чињенице да су испоруке руског гаса повећане шест одсто у односу на исти период претходне године. То намеће потребу да размишљамо о додатним количинама гаса за Србију, као и о наредним годинама, јер очекујемо да ће се овакав тренд нашег економског раста и развоја наставити“, рекао је Антић за Спутњик.
Српски министар је навео да је било речи и о јачању гасног транспортног система Србије, пре свега на правцу од Бугарске ка граници с Мађарском и о повећању капацитета „Банатски Двор“.
„Информисали смо се о пројектима који су у току, од којих је за нас најзначајније проширење подземног складишта ’Банатски Двор‘ — са садашњих 450 милиона метара кубних на 750 милиона или чак милијарду кубика, као и о различитим гасно-транспорнтим пројектима који се дешавају у читавом региону и који могу тангирати и Србију. Оценили смо и рад наше заједничке компаније Нафтне индустрије Србије и њихове инвестиције, као и питања какви се трендови могу очекивати, узимајући у обзир тренутно стање на нафтном тржишту услед повећане цене сирове нафте“, навео је српски министар.
Антић је претходно о свему томе још детаљније разговарао и са шефом „Гаспрома“ Алексејем Милером и „Гаспромњефта“ Александром Дјуковим.
„Са задовољством могу да констатујем да су сви састанци протекли изузетно успешно и корисно и да смо дали један нови подстицај за брже завршавање пројеката који су у току, али и за ове пројекте који су пред нама. Пре свега, то је ’Банатски Двор‘, који је капитално важан за нашу енергетску сигурност. Разматрали смо стање српске гасно-транспортне мреже, пре свега могућности надоградње гасно-транспортног система из правца Бугарске према Србији. То питање анализирамо и разматрамо, а о томе разговарамо и са нашим бугарским и мађарским партнерима.“
Антић ће се у петак, 25. маја, на маргинама Петербуршког економског форума састати и са мађарским министром спољних послова Петером Сијартом.
„Једна добра карактеристика оваквих догађаја, а форум у Санкт Петербургу је, без сумње, један од значајнијих, јесте то што се у кратком временском периоду, дан-два, може срести са изузетно великим бројем људи који су значајни за различите пројекте и нашу укупну сарадњу, тако да ћемо господин Сијарто и ја искористити прилику да се овде сретнемо и разговарамо о нашим билатералним односима и развоју тог гасно-транспортног система“, додао је Антић.
Антић је навео и да је Србија веома заинтересована да буде транзитна земља и да „велике наде полаже у ’Турски ток‘“.
Српски министар је рекао и да су „Гаспромњефт“ и Нафтна индустрија Србије заинтересовани за „Петрохемију“ и да ће о томе бити интензивирани разговори већ идуће недеље.
„Сегемент разговора са господином Дјуковом водио се око Петрохемије и петрохемијског комплекса у Србији и договорили смо се да интензивирамо разговоре са НИС-ом, узимајући у обзир да влада Србије за Петрохемију тражи стратешког партнера који би обезбедио неопходне инвестиције и пре свега линију за производњу полипрополена, која треба да обезбеди да Петрохемија дугорочно стабилно функционише без обзира на могуће турбуленције на тржишту нафте и деривата", навео је Антић.
Министар је истакао да та компанија добро ради, али да је потребан стратешки партнер.
„НИС је могући природни партнер у једном таквом процесу, узимајући у обзир да се Рафинерија нафте Панчево и Петрохемија налазе једна поред друге. О свему томе ћемо врло интезивно разговарати већ идуће недеље.
Извор: https://rs.sputniknews.com/ekonomija/201805241115728713-antic-novak/
Српски извоз у Русију — могућности много веће од досадашњих
© Sputnik / Оливера Икодиновић
Српска делегација на челу са државним секретаром Министарства пољопривреде Богданом Игићем састала се на маргинама Међународног економског форума у Санкт Петербургу са замеником руског министра пољопривреде Евгенијом Громиковим, како би разговарали о актуелној сарадњи у тој сфери и њеним перспективама, а пре свега о српском извозу у Русију.
„Економски форум који се одржава у Санкт Петербургу је сјајна прилика да се састанемо са представницима Министарства пољопривреде и представницима Федералне службе за ветеринарски и санитарни надзор Русије и ово је наставак једне сјајне сарадње коју већ годинама имамо између наша два министарства“, рекао је за Спутњик члан српске делегације и директор Управе за заштиту биља Небојша Милосављевић.
Он је истакао да Србија и Русија имају „пуно заједничких тема и, на сву срећу, врло мало отворених питања“.
„Та отворена питања се некако у ходу решавају“, додао је Милосављевић.
Директор Управе за заштиту биља је навео да су теме разговора биле економска сарадња и могућности развијања сарадње између Русије и Србије.
„Могућности су стварно велике и на плану улагања и трговине, као и на плану размене искуства и знања наших институција“, рекао је Милосављевић.
Како је прецизирао, током састанка највише пажње је посвећено темама које се тичу извоза српских производа у Руску Федерацију.
„То је оно што је актуелно за нас. Ми сада имамо озбиљан извоз када говоримо о извозу воћа и поврћа у РФ, а жеља нам је да тај извоз проширимо. Он је на нивоу од 300 до 400 хиљада тона годишње, што је значајан износ у односу на пре неких шест-седам година…“, рекао је Милосављевић.
Према његовим речима, Србија је постала велики произвођач воћа и озбиљно рачуна на огромно руско тржиште, које постаје све „озбиљније и захтевније“.
„Жеља нам је да и у другим земљама које су у саставу савеза који чине Русија, Белорусија и Казахстан учинимо искорак и наставимо са извозом, пре свега производа животињског порекла. Ту очекујемо помоћ Русије и жеља нам је да и у том економском савезу направимо озбиљан продор“, истакао је Милосављевић.
Он је додао да се такође разговарало и о могућностима извоза руских производа у Србију. Како је нагласио, јачање поверења је основ сваке сарадње, а у односима Русије и Србије постоји огромно поштовање.
„Ако изузмемо енергетику, Русија је заинтересована за извоз неких прехрамбених производа. Руси су велики произвођачи шећера и уља и наравно да имају простора за извоз и када је реч о неким другим пољопривредним производима, као што је сушено воће, итд. Заинтересовани су и за извоз одређених врста месних прерађевина, односно производа животињског порекла. Дакле, све су то теме о којима разговарамо и, наравно, тржишта једне и друге земље су отворена.“
Одговарајући на питање где „шкрипи“ у сарадњи две земље, Милосављевић је рекао да проблем преставља транспорт.
„Транспорт је увек проблем. Стално покушавамо да нађемо најкраће путеве. Ми смо окружени земљама ЕУ и наш проблем јесте да дођемо са нашом робом на руско тржиште. С друге стране, и они опет имају проблем да дођу на наше тржиште без проблема. Дакле, транспортни путеви су наши највећи проблеми, а када њих превазиђемо онда ћемо и удвостручити извоз“, закључио је Милосављевић.
Извор: https://rs.sputniknews.com/ekonomija/201805241115729702-srpski-izvoz-u-rusiju/
Србија може да извози у Русију без царина „све што произведе“
© Sputnik / Јована Вукотић
Министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић састао се на међународном економском форуму СПИЕФ са новим министром пољопривреде Русије Дмитријем Патрушевим и навео да су потенцијали за сарадњу у области пољопривреде огромни, нарочито са српске стране која може без царина да извози у Русију „практично све што произведе“.
Поповић каже да је са руским колегом говорио и о примени ИТ технологија у пољопривреди, као и о примени иновација у овој области и истакао да је Србија у том погледу на високом нивоу захваљујући научним центрима и инжењерима.
„Договорили смо се да та знања покажемо овде у Русији у следећем периоду. Министар Патрушев је прихватио мој позив да на јесен посети Србију и да се боље упозна са свим потенцијалима које Србија има у пољопривредној производњи“, рекао је Поповић.
СПИЕФ 2018 завршава се данас, а током три дана програмом Форума је обухваћено више од 90 догађаја, као што су радионице, панел дискусије, пословни дијалози, тематски радни доручци, телевизијске дебате итд.
Главна тема овогодишњег СПИЕФ-а била је „Изградња економије поверења“.
Политика
Извор: https://rs.sputniknews.com/ekonomija/201805261115745266-popovic-srbija-izvoz-rusija/
ЕКСКЛУЗИВНО: Биковић и Руси отварају велики филмски студио у Београду
© Sputnik / Оливера Икодиновић
У Београду би идуће године требало да почне изградња студија за обраду графике, који ће бити део великог кластера, заједно са студијом у Москви и Калињинграду. Реч је о руско-српском пројекту, а први корак у том правцу је већ направљен на маргинама Међународног економског форума у Санкт Петербургу потписивањем меморандума о намери.
Документ су потписали министар рударства и енергетике Александар Антић у име Владе Републике Србије, директор Руског извозног центра Андреј Слепњев, генерални продуцент руске компаније „Киноденс“ Виктор Денисјук и глумац и сувласник продуцентске куће „Архангел студио“ Милош Биковић.
„Овај меморандум је први корак ка остварењу уговора о инвестицији изградње графичког студија, који ће повећати конкурентност града Београда када је реч о снимању филмова. Бићемо конкурентни свима у Европи, а при томе ћемо помоћи нашој кинематографији да на најмодернијим технологијама, које су на нивоу Холивуда, ради домаће филмове. Уз то ћемо такође помоћи и развоју креативне индустрије“, рекао је за Спутњик Драгомир Петронијевић, члан Градског већа Града Београда и председник Савета за запошљавање, који је присуствовао потписивању меморандума у Санкт Петербургу.
Према Петронијевићевим речима, отварање новог студија у Београду обезбедиће 100 до 150 нових радних места за младе дизајнере.
„У овом моменту наши млади дизајнери имају мало простора на територији града Београда да се запосле и зато одлазе из земље. Ово је прави начин да их задржимо. Биће отворено од 100 до 150 радних места, у зависности од потреба тржишта. То нису обична радна места, то су радна места где су нето зараде преко 150.000 динара, и управо се на тај начин Град Београд и Савет за запошљавање труде да мотивишу младе људе да остану у земљи. Правимо им услове да остану и развијају своју креативност у свом граду“, рекао је члан Градског већа Града Београда.
Како истиче Петронијевић, политика Владе Републике Србије, па и Града Београда, јесте развој креативне индустрије и развој ИТ сектора, а „ово је само још један од корака у том правцу“.
„Ово је први корак — писмо о намерама је потписано, а следећи корак је уговор о овом пројекту, на којем радимо већ четири месеца и мислим да смо близу остварења наших идеја, а идеја је да направимо услове, да развијемо креативну индустрију. Научно-технолошки парк ради и запошљава преко 500 младих људи, а овим графичким студиом ћемо запослити још 150 младих, који ће остати у свом граду у којем су се школовали и где ће моћи да остваре своје снове.“
Петронијевић није могао да прецизира када ће пројекат бити завршен, али је изразио наду да ће први запослени ући у графички студио већ идуће године.
„Сад је све до нас. Добра воља је показана од стране Руског извозног центра, као и Владе Републике Србије. Град Београд је припремио локације са којима су се наши руски партнери сагласили и сада треба да прецизирамо уговор. Моје мишљење је да ће до краја ове године тај уговор бити потписан, а на пролеће следеће године, када почне грађевинска сезона, требало би да се крене са градњом. Ако све буде ишло по плану, надам се да ће први запослени ући у графички студио већ 2019. године. Паралелно са тим, у Научно-технолошком парку организоваћемо обуку за младе људе и тестирање за оне који желе да се запосле. То су обуке за познате послодавце — руски ’Киноденс‘ и српски ’Архангел студио‘“, закључио је Петронијевић.
Глумац и продуцент Милош Биковић наводи да ће нови студио за обраду графике у Београду бити део великог система, кластера.
„Студио за обраду графике у Москви већ постоји. Један такав студио се гради у Калињиградској области и један ће се градити у Београду. Студио у Москви је радио графику за такве филмове као што је, рецимо, филм ’Изван граница реалности‘ са Антонијом Бандерасом, у којем сам тумачио главну улогу“, рекао је Биковић.
Српски глумац је у Санкт Петербургу, првог дана економског форума, у име своје продуцентске куће „Архангел студио“ потписао и договор о сарадњи са компанијом „Киноденс“.
„Потписан је споразум о сарадњи у области кинематографије, који предвиђа да се заједничким силама изађе на међународно тржиште са пројектима, филмовима, а можда чак и серијама. Договор такође предвиђа да се добар део тих филмова снима у Србији, а такође подразумева и обједињавање наше креативе“, навео је Биковић.
Извор: https://rs.sputniknews.com/kultura/201805251115739016-rusija-bikovic-filmski-studio/
Ускоро о кључним пројектима за енергетску безбедност Србије
Финализација одлуке о проширењу складишта гаса Банатски Двор, као и проширење транспортних капацитета из правца јужног коридора, наслоњених на гасовод „Турски ток“, али евентуално и на гас из Азербејџана, биле су главне теме разговора представника „Србијагаса“ и „Гаспрома“ на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу.
После разговора са високим представницима „Гаспрома“, који је стратешки партнер Србије, као и „Гаспром експорта“ и других ћерки-фирми руске гасне компаније, директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић је за Спутњик изјавио да врло брзо, већ у јуну очекује помаке када су у питању теме о којимa је разговарано у Санкт Петербургу.
„Оно што је најважније јесте да смо разматрали финализацију одлуке о проширењу складишта гаса Банатски Двор на не мање од 750 милиона метара кубних, а вероватно до једне милијарде. То је и у комерцијалном и у стратешком, односно у смислу безбедности снабдевања Републике Србије гасом, један од примерних циљева ’Србијагаса‘“, изјавио је директор те компаније.
Капацитет Банатског Двора сада је 450 милиона кубних метара гаса и Меморандум о разумевању о проширењу тог подземног складишта гаса између „Србијагаса“ и „Гаспрома“ је потписан управо током одржавања прошлогодишњег економског форума у Санкт Петербургу. Сада је, како је рекао Бајатовић, размотрена финализација те одлуке.
Поред тога, са саговорницима из „Гаспрома“ било је речи и о проширењу транспортних капацитета Србије из правца јужног гасног коридора.
Бајатовић је напоменуо да је спроведени тест са необавезујућим закупима капацитета показао да би Србија морала значајно да прошири своје транспортне капацитете из правца Бугарске. Реч је о јужном коридору који би преко Србије и Мађарске гас водио до Баумгардена, вероватно наслоњен, пре свега, на „Турски ток“, али евентуално и на друге правце, рекао је он, указујући на гас из Азербејџана.
Без обзира на то ли би то био гасовод ТАП или ТАНАП, како би и са којим количинама гаса могло да се располаже из тог правца, то је нама корисно, нарочито због могућег прекида испорука гаса из правца Украјине, истакао је саговорник Спутњика.
Бајатовић је додао да су партнере из „Гаспрома“ информисали о интерконекцији са Бугарском, јер је то такође један од примарних циљева Владе Србије.
„Разговарали смо и о потенцијалном наставку испорука гаса као сировине за наш петрохемијски комплекс, јер нам то помаже да та предузећа, ’Петрохемију‘, МСК, ипак одржимо у животу, као и ’Азотару‘, која није баш у најбољем стању и видећемо каква је њена перспектива“, рекао је шеф „Србијагаса“.
Бајатовић је указао и на разговоре са представницима руских финансијских институција, пре свега са руководством „Збербанке“, ВТБ-а, „Гаспром банке“. Како је прецизирао, било је речи о финансијским дериватима које бисмо могли да користимо приликом финансирања енергетских пројеката у Србији.
„Све су то били добри и конкретни састанци на врло високом нивоу о којима ћемо информисати надлежне у Србији и очекујемо да ћемо врло брзо, већ у јуну имати неке помаке на ове теме“, рекао је Бајатовић за Спутњик.
Јуче отворен 22. Међународни економски форум у Санкт Петербургу, који је окупио више од 15 хиљада учесника и гостију из више од 100 земаља света, међу којима је и Србија. Форум траје до 26. маја.
Извор: https://rs.sputniknews.com/vesti/201805251115734623-srbijagas-gasprom-skladite/
Несвакидашња част Србији у граду где ће бити „орлови“
© Sputnik / Оливера Икодиновић
У Светлогорску, граду у коме ће бити смештена репрезентација Србије током одржавања Светског првенства у фудбалу, биће отворен Трг руско-српског пријатељства, рекао је за Спутњик губернатор Калињинграда Антон Алиханов.
Планирано је да трг буде отворен 10. јуна, четири дана уочи почетка Мундијала, који се овог лета одржава у Русији.
На „српском тргу“ биће постављена „плоча пријатељства“, а могуће и велика фудбалска лопта. Постоји и идеја да се приликом отварања трга засаде два дрвета — бреза, која симболизује Русију, и храст, који по мишљењу домаћина симболизује Србију.
„Ми са нестрпљењем чекамо српске навијаче и српски тим. Све смо припремили, а ја сам прошле недеље обишао фудбалски терен „Балтија“ на коме ће током првенства тренирати српска репрезентација и могу да кажем да је он спреман. Остали су још само неки детаљи да би све довели у ред. Тако да спремно чекамо госте из Србије и припремамо специјални Трг руско-српског пријатељства, у близини те базе. Надамо се да ће вам се све то свидети“, рекао је Алиханов.
Губернатор подсећа да је Србија изабрала Светлогорск за своју базу током одржавања шампионата и да је српска делегација, која је већ неколико пута долазила у извидницу, задовољна свим оним што је видела.
„Отварање трга планирамо за 10. јун, тј. отприлике у време када српска репрезентација стигне у Калињинградску област и смести се“, додао је губернатор.
Према његовим речима, очекује се да ће Калињинград током одржавања Светског првенства у фудбалу посетити око 250 хиљада навијача и туриста, мада, како додаје, постоје процене да ће та бројка бити знатно већа.
„Према другим проценама, Калињинград ће посетити око 400 хиљада људи. Влада огромно интересовање, а ми се надамо да ћемо се изборити са тим великим приливом гостију, да ћемо бити добри домаћини и да ће све добро проћи“, рекао је Алиханов.
Он додаје да се тренутно ради на изградњи фан зона — монтира се сцена и сва потребна опрема.
„Осмислили смо много различитих туристичких маршрута за стране навијаче, ресторани припремају специјалне „фудбалске јеловнике“ итд. Због тога се надамо да ће се свима допасти, а Србима вероватно хоће“.
Градови-домаћини фудбалске репрезентације Србије биће Москва, Калињинград и Самара.
Прву утакмицу „орлови“ ће играти 17. јуна против Костарике у Самари, шестом по величини граду Русије.
Други меч ће играти на стадиону „Калињинград“, 22. јуна, против Швајцарске, а последњи меч, који се највише и ишчекује, Србија ће играти у руској престоници — Москви, 27. јуна против Бразила.
Губернатор Калињинграда није хтео да открије за кога ће навијати током утакмице са Швајцарцима, па је одговарајући на то питање дао дипломатски одговор:
„Знате, само што сам потписао уговор о отварању инжењерског центра са једном швајцарском компанијом. Због тога се бојим да кажем да ћу навијати за репрезентацију Србије, јер би они могли да се наљуте на мене. Навијаћу за лепу игру и леп фудбал“.
Калињинград је смештен у руској енклави између Пољске и Литваније, на Балтичком мору.
Штанд Калињинградске области на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу данас је посетила и српска делегација, коју чине саветник председника Вучића Драгутин Матановић, министар рударства и енергетике Александар Антић, члан Градског већа Града Београда и председник Савета за запошљавање Драгомир Петронијевић, као и глумац и продуцент Милош Биковић.
Извор: https://rs.sputniknews.com/rusija/201805251115735372-orlovi-trg-kalinjingrad/
Поповић са Орешкином о економској сарадњи и инвестицијама
Министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић, који борави на Економском форуму у Санкт Петербургу, разговарао је данас са министром економског развоја у новој влади Руске Федерације Максимом Орешкином, и том приликом истакао да је Србија изванредно место за привлачење руских инвестиција и заједнички наступ на тржишту ЕУ.
Током разговора оцењено је и да постоји велики потенцијал за унапређење економске сарађе између Србије и Русије, пре свега у области дигиталне економије.
Поповић је навео да је Србија једина земља у Европи која нема царине на извоз у Русију, али истовремено нема царине ни за извоз у ЕУ.
„Зато је Србија изванредно место за привлачење руских инвестиција и заједнички наступ српских и руских компанија на тржишту ЕУ“, навео је Поповић.
Он је истакао да Србија никада неће увести санкције Русији, оценивши да је Русија важно тржиште за српске привреднике, што показује константни раст српског извоза у Русију у претходним годинама.
Поповић је учествовао на радном доручку који је на Економском форуму организовала „Збербанка“ и овом приликом разговарао са Орешкином.
Током радног доручка Поповић је разговарао и са министром финансија Русије Антоном Силуановом, потпредседницом руске владе Татјаном Голиковом и саветником председника Путина за економска питања Јевсејем Гурвичом.
Извор: https://rs.sputniknews.com/politika/201805251115733091-popovic-oreskin/
Промоција Београда на Петербуршком форуму
Трећи, последњи дан Међународног економског форума у Санкт Петербургу био је посвећен младим и креативним људима из целог света и њиховом повезивању. Била је то прилика и да Београд покаже своју отвореност, спремност да ради и гради, сарађује са светом и размењује идеје, као и да промовише свој потенцијал.
На састанку „Футуре тима“ са младим лидерима из различитих крајева света испред града Београда говорио је члан Градског већа и председник Савета за запошљавање Драгомир Петронијевић, који је указао на све предности које српска престоница има за нове инвестиције, буђење предузетничког духа код младих и значај развоја ИТ заједнице.
„Разговарали смо о томе како можемо да наше младе и креативне људе умрежимо и да им помогнемо да остваре сарадњу и да заједнички раде послове. То што су млади, креативни, успешни не значи да морају да оду из својих земаља. Интернет им омогућава да могу да раде из своје земље за тржиште целог света и управо можда и најважнија тачка данашњег састанка била је та како да повежемо наше научно-технолошке паркове, младе старт-апове, наше иноваторе. Мој лични задатак је био да им помогнем како да пронађу нова тржишта, да могу да раде из свог града, из своје земље“, рекао је Петронијевић за Спутњик.
Како је додао, разговарало се и о глобалним проблемима и глобализацији, а указано је на то да многo младих напушта своје земље, док истовремено неке земље имају проблем јер им много људи долази.
„Закључак састанка је да морамо да радимо заједно. Ова иницијатива ’Футуре тима‘, Русије и руског председника Владимира Владимировича Путина, који је и сам подржао ’Футуре тим‘, јесте нешто што је сјајно, веома добро, јер када разговарамо заједно, када се упознајемо, када размењујемо идеје и мишљења — то доводи до трансфера знања и бољег упознавања свих нација на планети, поготово младих и то може да спречи неке проблеме који би се можда десили у будућности. То што ћемо се боље разумети, више разговарати и повезивати — све је то у циљу да планета земља буде још боље место за живот за будуће генерације“, истакао је Петронијевић.
Петронијевић је, говорећи на форуму, између осталог, навео да је у Београду у јуну 2015. године основан Научно-технолошки парк, уз подршку Владе Републике Србије и Београдског универзитета. Како је рекао, у последњих годину дана 64 компаније су дошле у тај парк, које користећи иновативне приступе, зарађују близу 14 милиона долара.
Извор: https://rs.sputniknews.com/rusija/201805271115753203-Peterburski-forum-Beograd-/
Биковић снима филм о подвигу руске војске — муњевитом пребацивању на аеродром Слатина
© Sputnik / Александар Милачић
Милош Биковић је управо завршио рад на новом филму „Кома“ у Русији и најављује свој нови пројекат о Николи Тесли, на коме ради његова продуцентска кућа „Архангел студио“. У разговору за Спутњик познати глумац открива зашто је спреман да одустане од главне улоге у том остварењу и шта га још чека у наредном периоду.
Биковић тренутно завршава рад на филму „Балканска међа“, који говори о операцији руске војске при заузимању аеродрома „Слатина“ у Приштини. Премијера тог филма планирана је за почетак идуће године.
„Филм ’Јужни ветар‘ је у постпродукцији, његова премијера ће бити 14. или 15. новембра ове године. Очекујем много од тог филма, зато што такав филм у таквом жанру нисмо имали дуго“, додао је Биковић.
Глумац, кога српска публика има прилике да гледа у руском остварењу „Лед“ и филму „Изван граница реалности“, где игра са Антонијом Бандерасом, тренутно заједно са руском продуцентском кућом „Киноденс“ ради на пројекту „Тесла“.
„Тај пројекат је договорен и подржан од стране Владе Републике Србије. Било је недавно представљање тог пројекта у Кану, где нас је, својим присуством, подржао министар спољних послова Ивица Дачић. ’Тесла‘ је један од пројеката који спада у меморандум који смо потписали 24. маја у Санкт Петербургу и са њим планирамо да изађемо на међународни ниво. Пројекти попут ’Тесле‘ препознатљиви су у целом свету. За Србију је то важно зато што ће добити један феноменалан пи-ар на нивоу на коме сама то никад не би могла да изведе и подсетиће цео свет на свој допринос. Морамо да се концентришемо на допринос на међународном, а не на локалном нивоу, зато што је то трка која је унапред изгубљена“, рекао је Биковић.
Биковић наводи да улоге за тај филм још нису подељене, али да очекује да ће у њему играти барем две или три холивудске звезде.
„Једно време смо се руководили идејом да ја играм Николу Теслу, али ако се из продуцентских разлога наиђе на боље решење — да би филм био што боље примљен у целом свету — ја ћу бити врло рад да будем само продуцент или да играм неку другу улогу. Није најважније да ја играм Теслу, већ је најважније да пројекат буде што успешнији“, нагласио је Биковић.
На питање кога види у улози Николе Тесле, Биковић каже да ће то сигурно бити нека „холивудска звезда“.
„Када будемо имали сценарио, онда ћемо моћи да конкретно о томе причамо. Свако најављивање унапред могло би да се погрешно протумачи. Не бих хтео да се разбацујем именима, али је сигурно да ће то бити звезда из Холивуда“, нагласио је Биковић.
Биковић тренутно борави у Санкт Петербургу, где је на маргинама Међународног економског форума потписао два важна споразума у име „Архангел студија“.
Са руском продуцентском компанијом „Киноденс“ потписан је споразум о сарадњи у области кинематографије, који предвиђа заједнички излазак на међународно тржиште са филмовима, а могуће и серијама. Договор такође предвиђа да се део тих филмова снима у Србији.
Други документ се тиче изградње најсавременијег студија за обраду графике у Београду, који ће, заједно са студијом у Москви и Калињинграду, бити део великог кластера. Ако све буде ишло по плану, студио би требало да почне са радом већ идуће године.
Извор: https://rs.sputniknews.com/kultura/201805271115746236-bikovic-film-ruska-vojska-slatina/
