Русский 
Србија на Међународном сајму књига у Москви
Београд, топ-дестинација за руске туристе
Оливера Икодиновић
Током прошле године Београд је посетило милион туриста, са два милиона остварених ноћења. Тридесет хиљада гостију било је из Русије, са 82 хиљаде ноћења.
Ови статистички подаци говоре да су гости из Русије на листи десет најчешћих путника у Београду, рекла је Ирена Алексић, представница Туристичке организације Београд, представљајући културну и туристичку понуду српске престонице на Сајму књига у Москви.
Када је у питању смештај, она је навела да број хотела у Београду рапидно расте. Главни град Србије има 95 хотела, 100 хостела и око 800 објеката приватног смештаја.
У граду ради више од три хиљаде ресторана, кафића, барова, клубова и кафана, а годишње се одржава и више од 300 догађаја, који привлаче туристе из целог света.
„Београд је модерна метропола која се брзо развија и мења, али негује и чува своју богату историју, вредности и разноврстан културан живот. Јако занимљив спој традиције и модерног“, нагласила је Алексићева.
Говорећи о највећим историјским, културним и туристичким знаменитостима Београда, она је навела да је најпосећенија локација Београдска тврђава са парком Калемегдан.
„Тврђава је једно од најстаријих утврђења у Европи, стара је преко две хиљаде година, и највећи је музеј историје Београда на отвореном“, додала је Алексићева.
Београд је на овом сајму представљен са понудом за сити брејк путовања, активни одмор, ноћни провод, различите туристичке и културне програме, манифестације и догађаје, као и са гастрономском понудом.
„Поред свих туристичких атракција, Београду посебан печат даје руско наслеђе, трагови руске архитектуре, културе и уметности“, истакла је Алексићева.
Она је подсетила да су руске архитекте својим стваралаштвом преобразиле Београд и навела да данас у српској престоници постоје чак 54 улице са називима истакнутих руских личности.
„Након Октобарске револуције, Русију је напустило два милиона људи. Од тог броја, 40 хиљада је дошло у Србију, а у Београду се настанила једна трећина. Међу њима је било 70 архитеката и 1.200 инжењера. Српски краљ Александар им је свима дао једнака права, а они су се одужили оставивши дубок траг у свим сферама друштвеног и културног живота — у медицини, науци, музици, кинематографији, архитектури, сликарству…“, навела је Алексићева.
Она је такође подсетила да су најзначајније зграде и министарства Краљевине Југославије пројектовале руске архитекте: Николај Краснов, Василиј Баумгартен, Виктор Лукомски, Василиј Андросов, Стјепан Колесников и други.
„На крају бих истакла да најбољи део туристичке понуде нашег града представљају грађани Београда и њихова гостопримљивост“, истакла је Алексић.
Московски међународни сајам књига одржава се 31. пут, а ове године главна тема је дечја књижевност.
На сајму је представљено 300 издавача из 25 земаља света и више од 100 хиљада књига различитих жанрова.
На сајму, који траје од 5. до 9. септембра, биће одржано и више од 300 догађаја.
Извор: https://rs.sputniknews.com/vesti/201809061117092714-beograd-tob-rusi-/
Политичке односе Србије и Русије јачају и — књиге (фото)
© Sputnik / Нина Зотина
Србија се на Сајму књига у Москви представила великим бројем наслова српских издавача, а с обзиром на то да је једна од тема сајма обележавање стогодишњице од завршетка Првог светског рата, припремљен је избор дела која су својеврстан омаж српским писцима страдалим током Великог рата — Дису, Милутину Бојићу, Петру Кочићу и Милутину Ускоковићу.
Руској публици представљена су и дела Милоша Црњанског, Иве Андрића, Борислава Пекића, Васка Попе, Данила Киша и других српских писаца, као и Милорада Павића, писца који у руској култури има статус класика не само словенске већ и светске књижевности, а на чију ће бисту у Москви током трајања сајма српска делегација положити цвеће.
На презентацији „Београдски сајам књига — културни мост између Србије и Русије“ Ивона Јевтић, градска секретарка за културу, подсетила је да се и ове године, од 21. до 28. октобра у Београду, одржава Међународни сајам књига, највећа књижевна манифестација у југоисточној Европи.
Јевтићева је открила да ће почасни гост Сајма књига у Београду ове године бити Мароко, подсећајући да је Руска Федерација то била 2015, у години која је у Русији била проглашена за годину књижевности.
„Русија на Београдском сајму књига има национални штанд, који је из године у годину веома посећен“, додала је она, наводећи да је на националном штанду Русије 2015. године било изложено више од 1.500 књига руских издавача и велики број уџбеника, будући да је, како је рекла, руски језик и даље врло популаран у Србији.
Градска секретарка за културу је истакла да је културна сарадња између Русије и Србије на веома високом нивоу и да је у последњих неколико година у две земље одржан велики број манифестација и догађаја, као што су „Дани Београда у Москви“ и „Дани Москве у Београду“, изложба фотографија „Блага руске књижевности“ из музеја „Каломенско“, изложба „Православна Русија“, недеља руског филма у Србији „Бајка детињства“…
Мирјана Лукић, саветница генералног директора Београдског сајма, изјавила је:
„Сајам књига је место које помаже бољој пословној комуникацији међу државама, а посебно Србије и Руске Федерације“.
Како је навела, Београдски сајам је био домаћин и совјетским космонаутима Павелу Поповићу и Герману Титову у време када су се десили први летови у космос и када су они обилазили свет и промовисали успехе које су постигли.
Такође, посетилац Београдског сајма, како је додала, био је и совјетски лидер Никита Хрушчов.
„Ми се поносимо доприносом сајамских манифестација у успостављању добрих политичких односа са Руском Федерацијом, а некад са Совјетским савезом“, истакла је она.
Извор: https://rs.sputniknews.com/kultura/201809061117095405-sajam-knjiga-/
