Србија и Сирија. Чланак Амбасадора Русије.

Радећи у Србији, састајући се са многим људима, добијајући последњих недеља много писама, факсова, електронских порука, видим како се овде доживљава ситуација око Сирије.

   Она се обично доживљава из угла доскорашњег српског историјског искуства, када је као формални разлог за почетак бомбардовања Југославије од стране НАТО снага наведен веома споран инцидент. Отада се слични сценарио понављао више пута. Сећамо се и Ирака и Либије. У ситуацији са Сиријом били су предузети покушаји да се пође већ утабаним путем. Али то није успело. И то је добра вест.

  Морамо да будемо захвални оним људима савести и части, који су помогли не само да се заустави конфронтација у свету, већ су свима нама– и Русима, и Србима, и Американцима – пружили наду у успостављање глобалног конструктивног дијалога, наду у бољу будућност.

  У Русији су високо оценили изјаву, коју је тим поводом у Генералној Скупштини УН-а дао Његова Светост Патријарх Српски Иринеј. Заиста су зреле и мудре постале речи Новака Ђоковића, који је током најтежих дана рекао једноставно и јасно да не би никоме пожелео да преживи оно, што су он и његови сународници преживели 1999. године, и да је он категорично против свих ваздушних и ракетних напада.

   Ових дана, узгред буде речено, волонтери су прекрили улице Рима плакатима са портретима Владимира Путина и натписом „Уз Путина сам“.

 Хтео бих да скренем пажњу на још један моменат. Све ово време Русија је бранила сасвим принципијелне ствари: мировно регулисање, темељне норме међународног права, водећу улогу Савета Безбедности УН-а.

  Преговори Сергеја Лаврова и Џона Керија у Женеви преломили су ситуацију. Створили су могућност за политичко решење, које мора да стави тачку на страдања сиријског народа. Дали су наду у то да је будућност света – у дијалогу, у спремности да се договара, у узајамном разумевању.

 Позитивна је изјава МИП-а Србије, која поздравља руско-амерички договор, који отвара могућност за мирно решавање сиријске кризе у складу са међународним правом и Повељом УН-а.

 У праву је био совјетски министар иностраних послова Андреј Громико, када је рекао да је „боље 25 година преговора, него један дан рата“.

 Мислим да браћа Срби, који су осетили на својој кожи економске и психолошке последице бомбардовања, санкција, необјективности, подмукло одсецање косовског дела своје територије, осећају такође и посебну жудњу за праведношћу. И не можемо а да не будемо захвални оним Србима, који су у тешко време кризе сачували чврстину духа, достојанство и тежњу да следе истину.

Александар В. Чепурин

Амбасадор Русије у Србији.