Шојгу: "Обојене" револуције значајан фактор дестабилизације

Министар одбране Русије Сергеј Шојгу оценио је данас, на отварању међународне конференције о глобалној безбедности, да је Украјина практично склизнула у грађански рат.

Након што је силом уклоњен са власти председник (Виктор Јанукович) уз активно учешће спољних снага, земља је практично склизнула у грађански рат, рекао је руски минситар и упозорио да је у Европи вештачки створено жариште напетости.

Шојгу је на конференцији, на којој учествује и министар одбране Србије Братислав Гашић, скренуо пажњу на проблем утицаја "обојених револуција" на глобалну безбедност и истакао да су оне значајан фактор дестабилиације у многим регионима света.

Међу негативним примерима он је поменуо и рат против Србије.

"Феномен обојених резолуција постаје значајни фактор дестабилизације ситуације у многим регионима света. Под изговором ширења демократије народу се намећу туђе вредности. Социјално-економски и политички проблеми појединих држава користе се за смену национално оријентисаних влада режимима који се контролишу из иностранства", рекао је Шојгу и додао да се то обезбеђује покровитељима несметани приступ ресурсима тих држава.

Према речима руског министра, обојене резолуције све више добијају облик оружане борбе, уз коришћење свих расположивих средстава укључујући информативни рат и снаге специјалне намене.

За појачање ефекта може се користити војна сила у пуном обиму. Рат против Србије, удари у Либији, мешање у сукоб у Сирији су потврда томе, упозорио је Шојгу.

У сваком конкрентном сценарију, напоменуо је он, поводи за страно мешање су били различити, али схема реализације је универзална: информативно деловање - војни притисак - смена политичког руководства и промена спољнополитичког и економског вектора државе.

Како је додао, ако не полази за руком да се смени власт у земљи - стварају се услови за оружани сукоб с циљем да се даље уздрма влада која није по вољи.

Рат против Југославије као негативни пример поменули су у својим говорима и министар спољних послова Русије Сергеј Лавров, који је говорио после Шојгуа, као и начелник Генералштаба оружаних снага Русије и заменик министра одбране Валериј Герасимов.

Лавров: Криза у Украјини јер је Запад одбио сарадњу

Криза у Украјини умногоме је последица одбијања земаља Запада да реално сарађују и њихове оријентисаности на обуздавања Русије, оценио је данас шеф руске дипломатије Сергеј Лавров и истакао да , ако се жели помоћи Украјини, треба одустати од постицања ксенофобних и неонацистичких расположења.

Бета/АП/Кеyстоне (Сандро Цампардо)Бета/АП/Кеyстоне (Сандро Цампардо)

"Наши западни партнери, уместо да искористе историјску шансу за изградњу велике Европе без линија поделе, определили су се за уобичајену логику ширења геополитичког простора који је под њиховом контролом на исток. У суштини, то је значило наставак мекше упаковане оријентације на обуздавање Русије", рекао је Лавров на Московској конференцији о међународној безбедности, на којој учествује и министар одбране Србије Братислав Гашић.

Он је упозорио да су, уместо хармонизације процеса у Европи и Азији, предузети покушаји да се земље на постсовјетском простору поставе пред избор између Истока и Запада, "или с нама или против нас".

"За крхку унутарполитичку ситуацију у Украјини такав притисак је био довољан да се изазове криза државности у тој земљи. Ако желимо да искрено помогнемо морају се одбацити фамозне игре са нултим резултатом, подстицање ксенофобних и неонацистичких расположења и опасни комплекс надмоћи који је Хелмут Шмит недавно назвао манијом величине која карактерише политику ЕУ према Украјини", рекао је Лавров.

Према његовим речима, ако се жели да се сличне кризе избегну неопходно је извући поуке из кризе у Украјини и ићи ка изградњи једнаке и недељиве безбедности на евроазијском простору.

Лавров је упозорио да споља подстицане "обојене револуције" само умножавају жаришта у свету.

"На жалост, схеме засноване на заговарању властите искључивости, коришћењу двоструких стандарда, тежњи да се извлачи једнострана геополитичка корист широко се примењују не само у Европи, него и у другим регионима, рекао је министар.

Како је истакао, операције смене режима у сувереним државама наносе очигледну штету међународној стабилности.

"Покушаји да се другим народима наметну властити рецепти унутрашњих преображаја који не воде рачуна о њиховој традицији и националној особености, бављење извозом демократије, деструктивно утиче на међународне односе и умножава жаришта у свету", констатовао је Лавров.

Он је такође приметио да је у ситуацији када су на свим правцима решења криза преко потребни заједнички напори тешко разумети логику оних који доносе одлуке о ограничењу сарадње с Русијом у реаговању на заједничке изазове и претње.

"Наравно, може се поћи путем смањења сарадње, али тешко да ће то допринети борби против тероризма, ширења оружја за масовно уништење, превазилажењу последица природних и техногених катастрофа, стварању препрека на путу екстремизма", упозорио је Лавров цитирајући речи шефа ММФ Кристин Лагард да "нови хладни рат између Русије и Запада не би донео ништа добро финансијској стабилности, глобализацији и слободној трговини".

Путин: Украјина у грађанском рату пуних размера

Руски председник Владимир Путин рекао је данас да је криза у Украјини прерасла у грађански рат пуних размера, оптуживши Вашингтон да је подржао свргавање бившег украјинског председника Виктора Јануковича.

Бета/АП/РИА (Алеxеи Николскy)Бета/АП/РИА (Алеxеи Николскy)

"Украјинска криза се погоршала због тога што је Јанукович одложио потписивање споразума о асоцијацији са Европском унијом. Потом је уследио пуч који су подржали наши амерички пријатељи, а као резултат наступио је хаос и грађански рат пуних размера", изјавио је Путин на економском форуму у Санкт Петербургу, а преноси АФП.

Он је, такође, устао у одбрану припајања украјинског полуострва Крима Русији у марту, рекавши да је то уследило након демократског гласања за независност и спречило трагедију као што је "пакао" у лучком граду Одеси раније овог месеца у којем је погинуло на десетине промосковских активиста.

"Кад је реч о Криму, наш став је јасан... Они су гласали за (отцепљење) - то је неоспорна чињеница", рекао је Путин.

"Да се то није догодило присуствовали бисмо трагедији, као што смо видели у другим градовима. Као у Одеси где је 50 људи спаљено живо. Мислим да смо учинили праву ствар", закључио је руски председник.

У Одеси су у масовним сукобима 2. маја страдале десетине противника зимских протеста на кијевском Тргу (Мајдану) независности - "антимајдановаца" у пожару у згради Дома синдиката, који су подметнули радикали Десног центра и њихове присталице.

Савет безбедности Уједињених нација није подржао предлог Русије за спровођење истраге о догађајима у Одеси где је погинуло 48 особа, а преко 200 их је повређено, јавила је недавно руска новинска агенција Итар Тасс.