Сергеј Лавров: Русија је спремна на сваки формат регулисања ситуације у Украјини

Нови терет напаћеном народу југоистика Украјине може да прође истом машрутом. Према речима министра иностраних послова, он чак не жели да размишља да ће бити нових покушаја да се отегне достава хуманитарног терета у Украјину, при томе Русија је спремна на потпуну транспарентност.

Сергеј Лавров назвао је апсурдним оптужбе да Русија крши суверенитет Украјине и покушаје да се први конвој представи мал те не као „тројански коњ“. Поводом другог конвоја Москва је већ упутила званичну ноту украјинском МИП. У документима је детаљни попис номенклатуре и количине терета планираног за слање, рекао је Сергеј Лавров.

Сличну ноту смо упутили у Међународни комитет Црвеног крста, позвавши представнике организације да наставе сарадњу по том питању. Надамо се да сви они неспоразуми који су постојали приликом формирања првог конвоја, биће узети у обзир, и да се више сличне вештачке препреке неће постављати. Ми смо отворени за најближу могућу сарадњу и транспарентност свега што радимо.

Чињеницу да је на југоистоку Украјине дошло до хуманитарне катастрофе признале су већ Уједињене нације, Међународни комитет Црвеног крста, чак стејт департмент САД. У Русију из региона Донбаса и Луганска захваћених грађанским ратом већ је побегло преко 800 хиљада људи. Скоро 200 хиљада затражило је азил. Према речима министра иностраних послова РФ, последњи документи које је објавио Међународни комитет Црвеног крста, реферат специјалне мониторинг мисије ОЕБС-а једнозначно подвлаче да покушаји да се прећути хуманитарна криза на југоистоку Украјине пресечени су, у крајњој мери од стране ових угледних међнародних организација.

Што се тиче регулисања кризе у целини, Русија рачуна да ће председник Украјине Петар Порошенко искористити мандат поверења бирача како би обуставио рат. Национална слога треба да буде главни задатак сваког лидера, подвлачи Лавров.

Председник Русије Владимир Путин и његов украјински колега Порошченко, могуће, одржаће додатни билатерални сусрет 26. августа у Минску, где ће се окупити лидери Русије, Белорусије и Казахстана, украјински председник и три европска комесара. Тема за разматрање има врло много, истиче Кремљ: то је и унутрашња украјинска криза, страшна хуманитарна катастрофа на истоку земље, неопходнст прекида ватре. Москва је спремна да учествује у регулисању ситауције у Украјини у сваком формату, изјавио је Сергеј Лавров: главно је да формат не замени садржај.

Спремни смо да радимо у сваком саставу, да помажемо Украјинцима да постигну договор између себе. Спремни смо да им помогнемо да усагласе оне параметре који им омогућавају да живе у једној држави уз поштовање права свих мањина: културних, језичких, религиозних особености сваког региона.

Русија је спремна да ради ради постизања резултата, како би почело кретање од војне конфронтације у Украјини ка националном дијалогу:

Ми данас чујемо да министарски формат није једини, да постоје и други формати које треба активирати. Помињу „нормандску четворку“ (РФ, Француска, Немачка, Украјина) и женевски формат. О предности женевског формата, а то је Русија, Украјина, САД и ЕУ, говори премијер Украјине Јацењук. Говорила је о томе и представница председника Украјине за регулисање кризе Ирина Грашченко. Они су изјавили да женевски формат, уз учешће не само представника ЕУ, већ и САД јесте оптималан. Ми, председник Путин је то више пута подвлачио, спремни смо да било који формат.

При томе шеф руске дипломатије се нада да ће западне земље ускоро спознати безизлазност подршке грађанског рата у Украјини.

Сергеј Лавров је такође приметио да се за сада нешто чудно дешава са истрагом околности пада малезијског Боинга-777 17. јула изнад Украјине. Русија је већ више пута тражила да се објави садржај црних кутија и остале инфорамције, напоменуо је он:

Ништа јасно у погледу разлога зашто не могу до сада да буду објављени подаци црних кутија нисмо чули. Ми нисмо чули јасне разлоге зашто украјинска страна не може да пружи снимке преговора дњепропетровских диспечера са свим авионима који су у том тренутку летели ешалоном Боинга-777. Ми покрећемо ова питања у Међународној организацији цивилне авијације. Тражићемо истину. Такође ћемо тражити истину у погледу такозваног „случаја снајпериста“ на мајдану у фебруару ове године и трагедије у Одеси 2. маја.

Приликом пада малеизијског авиона погинуло је 289 људи. запад и Кијев су сумњиво исхитрено оптужили за пад авиона устанике који су тобоже оборили авион, мада никакве доказе до данас нису пружили.

У Одеси 2. маја у Дому синдиката националисти су живе спалили око 50 својих политичких противника. Случај снајпериста је случај неидентификованих стрелаца који су пуцали по милицији и по демонстрантима на кијевском Мајдану у фебруару. Погинуло је око 100 људи.

Извор: http://serbian.ruvr.ru