Русский 
Састанак копредседника Међувладиног комитета
Раст економске активности између Србије и Русије
Дачић, који је и копредседавајући том комитету, истакао је да је на састанку договорено да његово наредно, 16. заседање, буде одржано у децембру у Новом Саду.
Саговорници су констатовали да је дошло до раста економске активности и раста размене у првих седам месеци ове године, уз очекивање да ће до краја године бити премашен прошлогодишњи обим спољнотрговинске размене.
Први потпредседник Владе је навео да је током сусрета са Рогозином било и речи о многим питањима које треба размотрити на редовном заседању Комитета, као што је покретање процедуре за закључење Споразума о слободној трговини са целим Евроазијским савезом.
Такође, како је навео, на састанку је разматрана и сарадња у области енергетике, будући да је нама веома важно снабдевање гасом.
Дачић је пренео да је са Рогозином, који је копредседавајући руском делу поменутог комитета, разговарао и о сарадњи у области пољопривреде, индустријској производњи, покретању разговора о питањима иновација, дигитализације и о информационим технологијама.
Дачић: Српско-руски комитет у децембру у Новом Саду
© Sputnik/ Сергей Мамонтов
Дачић је након састанка са руским високим званичницима рекао да је данас договорено да следеће 16. заседање српско-руског Међувладиног комитета за трговинску, економску и научно-техничку сарадњу буде одржано у децембру у Новом Саду, а да је таква одлука донета на предлог потпредседника руске Владе Дмитрија Рогозина.
Дачић је рекао и да је са Рогозином разговарао о покретању процедуре за закључење Споразума о слободној трговини са целим Евроазијским савезом.
„А то значи да би систем слободне трговине истим обимом требало да важи за све земље које су чланице Евроазијског савеза“, додао је он.
Осим тога, српски и руски званичници су у Москви разговарали и о сарадњи у области енергетике.
„За нас је примарно питање енергетске безбедности, односно снабдевање гасом, нарочито у ситуацији када се за неколико година може десити да буде пресечна досадашња рута којом гас долази у Србију. У том смислу, разговарали смо о свим могућим варијантама за гасовод који би омогућио редовоно снабдевање гасом“, рекао је Дачић.
Према његовим речима, на састанку је било речи и о индустријској производњи, питањима иновације, дигитализације, информационих технологија.
„Синоћ сам слушао руског председника Владе Дмитрија Медведева који је говорио како је ове године последњи пут поднет буџет на папиру, а да ће следеће године све бити дигитализовано“, рекао је Дачић, истичући значај сарадње у тим сферама.
Једна од тема је била и коришћење космичке технологије за сондирање земљишта, што би, како је рекао српски министар, помогло пољопривреди и неким другим привредним гранама.
Дачић је истакао да стално долази до унапређења руско-српских односа, а да је предстојећа 180. годишњица установљавања руско-српских дипломатских односа додатан повод за продубљивање сарадње.
Преузето је са https://rs.sputniknews.com
Дачић: Србија под великим притиском због хуманитарног центра, још нема одлуке
© Фото:
Србиjа је изложена великим притисцима од стране Запада по два питања – статусу Руско-српског хуманитарног центра у Нишу и питању отварања заједничких индустријских зона с Русијом на територији Србије, рекао је министар спољних послова Ивица Дачић, након састанка са Сергејом Лавровом и Дмитријем Рогозином у Москви.
„Oчигледно jе да постоjи велика антируска хистериjа у западним земљама и да се све тумачи кроз то да Русиjа има велики утицаj на наш регион. Oни мисле да jе таj утицаj штетан. Рекао сам им тада када су о томе говорили, да ми имамо другачиjи утисак, да су били штетни неки утицаjи других, са друге хемисфере него са источне, барем кад jе реч о Србиjи и српском народу", рекао jе Дачић.
Српски министар је навео да Хуманитарни центар у Нишу чине петоро Срба и четворо Руса, неколико возача и преводилаца и, како је рекао, једна „сабака“, односно пас.
„Ако је то шпијунски центар од кога треба да се плаши цела западна хемисфера онда мислим да смо много ниско пали. Реч је о томе западна хемисфера мисли да је то антиамерички и антизападни акт уколико се нешто тако потпише са Русијом. Овде је реч искључиво о хуманитарном центру, са искључиво хуманитарном активношћу, који се до сад доказао помагањем у гашењу пожара и у поплавама“, истакао је Дачић.
„Реч је о томе да се врше велики притисци са Запада на нашу земљу по та два питања… Велики притисци се врше на нашу земљу и зато се тој теми мора приступити озбиљно, јер Америка отворено каже да ће то бити тумачено као антиамерички акт. У жељи да све те теме не изазивају проблеме у нашој спољнополитичкој позицији Влада Србије ће добро изанализирати целу ту ситуацију и донети одлуке у наредном периоду… Убеђен сам да то питање мора да се реши на један или други начин. Онако како смо ми то замислили када је Центар формиран, сасвим је логично да он не може да ради без овог другог дела. Све у свему, или треба радити на томе или затворити тај центар", рекао је Дачић.
Преузето је са https://rs.sputniknews.com
