Русский 
- Imali smo dejstva u regionu Brčkog, a uz našu brigadu, koja je bila prilično razuđena, bio je odred ruskih vojnika koji su nam pomagali u oslobađanju okolnih mesta - seća se Marić. - Ustaše su, čim bi čuli samo da su sa nama Rusi, bežali glavom bez obzira. Borili smo se baš bratski i drugarski i ostale su, evo, trajne uspomene i sećanja. U jednoj od tih borbi teško sam ranjen i postao sam stopostotni ratni vojni invalid.
Marić je za zasluge za narod od prezidijuma Narodne skupštine FNRJ odmah posle rata odlikovan medaljom za hrabrost i medaljom zasluga za narod. Pre nekoliko godina, kako kaže, sasvim slučajno u Vrnjačkoj Banji susreo je svog ratnog komandanta Uroša Stanića, sa kojim je evocirao uspomene na ratne godine.
- Uroš mi je rekao da će nas se i Rusi setiti i da će nas odlikovati. A, da budem iskren, nisam bio siguran da će se tako nešto dogoditi - priča Miladin Marić za "Novosti". - Moj saborac mi je rekao da su oni još u to vreme sve beležili, kako se od nas ko borio, zalagao za odbranu od fašizma i kako je ko prošao. Naravno da sam bio obradovan pozivom iz ruske ambasade, da dobijem ovo visoko odličje, a posebno njihovom pažnjom nedeljama pre toga o meni, mom zdravstvenom stanju i o mogućnostima da dođem u Beograd. Puno mi je srce što sam sa unukom Vladimirom, koji živi i radi u Moskvi, otišao da primim to priznanje. Čitava moja porodica, uključujući suprugu Milku, radovala se i raduje se ovom odličju. Pošto je moj unuk Mirko, koji živi u Americi video da je pri dodeli priznanja bio prisutan i patrijarh Irinej, pitao me je: "Deda, da li si poljubio ruku i uzeo blagoslov patrijarha?"
- Naravno, to se podrazumeva - rekao sam svom unuku.
Marići su uz zapaženu ulogu Miladina u Drugom svetskom ratu, koga su odlikovali Rusi, gajili sve vreme svoju tradiciju i verske običaje, pa ih je, kako kaže naš sagovornik, ovo zbližavanje sa Ruskom Federacijom još više obradovalo i razgalilo duše.
