Руска стратегија на Арктику

Руска авијација ће извести извиђање на Арктику. Његови подаци ће се користити за навигацију војни и цивилних бродова. То је програм Министарства одбране за освајање Арктика и јачање руског присуства у региону. Планови у тој области су разрађени за неколико наредних година. Према стратегији коју је утврдио председник, Русија ће проширивати ресурсну зону на Арктику, увећавати борбени потенцијал трупа које се тамо базирају и развијати сарадњу са другим арктичким државама.

Дуго је Арктик сматран за територију која није повољна за живот. Истраживачи су му давали имена попут „мртве земље“. Али што су више морепловци упознавали Арктик и његова природна богатства, то су веће интересовање испољавале за ову територију околне државе. Почетком прошлог века поделили су га на пет зона утицаја, за које сада одговарају Русија, САД, Норвешка, Канада и Данска.

Али свака земља може да прошири зону под својом контролом ако докаже своје право на ову територију. Проширење свог шелфа у Северо-леденом океану ће тражити и Русија. Ради тога су наши истраживачи 2007. године извели невиђену експедицију у току које је човек први пут достигао подводно дно Северног пола. Њен циљ био је да се докаже да су гребен Ломоносова и косина Мендељејева наставак руске копнене периферије. Ако то буде званично потврђено, Русија ће добити на располагање територију површине преко милион квадратних километара. Арктик је важан за Русију у првом реду као стратешка ресурсна база и велика саобраћајна артерија, каже главни уредник листа Национална одбрана Игор Коротченко.

Са друге стране, Арктик је ризница природних ресура, где су могући нови пројекти за вађење нафте и гаса, између осталог путем бушења са платформи у мору. Тачније, са економске тачке гледишта то је важан извор подршке прилива финансијских средстава у буџет. Поред тога, Русија ће добити могућност да осигура целогодишњу навигацију по Северном морском путу.

Ништа мање важан није Арктик за Русију ни са војне тачке гледишта. Сада тамо јачају своју војну активност државе које су у НАТО блоку. Русија са своје стране обнавља поларне аеродроме за даљи развој ситуације, гради нове пограничне пунктове, поставља системе ПВО, радиолокационе станице контроле ваздушног простора. По налогу Владимира Путина, тамо треба да буде направљен јединствени систем базирања бродова и подморница нове генерације. Овог пролећа већ су одржани први у историји Русије маневри десанта – у марту батаљон од 350 људи се искрцао на Новосибирским острвима. Планира се да на арктичкој обали Русије буде формирана специјална ваздухопловна групација.

Све то је битан допринос осигурању одбрамбене способности државе, сматра политиколог, професор Високе школе економије Олег Матвејчев.

Војне базе на Северу врло су удобне за нашу земљу, зато што време долета до Америке као основног геополитичког конкурента осетно се смањује. Уз то, не треба питати за дозволу појединих земаља. Арктички шелф се налази у зони наше одговорности и ми можемо да је користимо како хоћемо. Наравно, то да такве војне базе могу да се појаве, веома брине Американце.

Планира се да Министарство одбране у Арктику изгради 6 војних градића. За војнике ће бити постављене две мобилне цркве – на рту Шмита и острву Врангела.

Извор: http://serbian.ruvr.ru/2014_08_05/Ruska-strategija-u-arktiku-8447/