Русский 
РУСКА НАЦИОНАЛНА БИБЛИОТЕКА ПРЕДАЛА САНУ ЗБИРКУ СРПСКИХ СРЕДЊОВЕКОВНИХ РУКОПИСА
Дигитализована збирка средњовековних српских рукописа и књига поклоњена је из Руске националне библиотеке у Српску академију наука и уметности (САНУ).
Свечана предаја електронских медија са јединственим материјалама одржана је данас у Београду на церемонији којој су присуствовали директор библиотеке Александар Вислиј и представник САНУ Владимир Костић.
Ради се о 387 фајлова на којима је 342 документа од којих већина се односи на период између 13. и 16. века, док постоје и уникални материјали из 12. века.
34% материјала односи се на 16 век и касније, 28% — 14. век, 23% — 15. век, 14% — 13. век, 1% — 12. век.
Тиме ће се бавити српски стручњаци, са надом да ће одговорити на нека кључна питања не само идентитета, већ и садржаја.
Како је рекао новинарима Александар Павловић већина ових докумената на старосрпском језику нашла се у Санкт Петербургу у 18. и 19. веку када је руска елита из иностранства довозила књиге као поклон библиотеци у Руској Империји.
«Људи који су могли читати на старосрпском језику у Русији је било мало. Данас такође. Због тога се процес одређивања вредности одвија и данас.
Како смо одабирали рукописе и дигитализовали? Једноставно, дигитализовали смо рукописне књиге јер оне могу да стану у једном екземплеру»- рекао је Вислиј.
Према његовим речима, дигитализација је трајала 14 месеци.
Владимир Костић се топло захвалио руској страни што САНУ није добила «само поклон него и огромно богатство» у виду материјала који би се ускоро требали наћи на сајту САНУ-а.
«Иако ћу звучати патетично у покушају да објасним како се у овом свечаном тренутку осећам, наједноставније би било да кажем — као човек који у тишини скромног дома много, много година (а у овом случају ради се о вековима) дочекује однекле давног изгубљеног рођака», рекао је Владимир Костић.
Обе стране су се сложиле да данашњи догађај није завршетак, већ само један корак, основа за будућу сарадњу између Санкт Петербурга и Београда. Например, Вислиј је напоменуо да српски средњовековни и стари рукописи и књиге постоје и у колекцији Руске државне библиотеке у Москви, те да и они могу на исти начин да буду издвојени из њеног фонда и дигитализовани.
Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић је у свом говору истакао да ће та колекција, поред изузетног значаја који има за научноистраживачки рад, у великој мери популаризовати српску културу и историју на локалном, регионалном и глобалном нивоу.
„Шума делује као органска целина, као један организам, упркос својим партикуларним одликама. У великој шуми словенске културе која вековима обогаћује драгоценим кисеоником и светску културу и цивилизацију, овога пута је највеће дрво, руско дрво, пренело драгоцене материје српској култури“, истакао је Вукосављевић.
Организатори су се захвалили и фонду Елене и Генадија Тимченко за обезбеђење финансијских средстава као и амбасадору Србије у Москви Славенку Терзићу за активно учешће у овом пројекту.
Догађају су присуствовали и амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин, амбасадор Србије у Русији Славенко Терзић, као и представници Руског центра за културу и науку «Руски дом», бројни академици и јавне личности.
Преузето је са https://srb.news-front.info
Драгоцени поклон Руске националне библиотеке стигао у Србију
© Tanjug / Раде Прелић
Директор Руске националне библиотеке из Санкт Петербурга Александар Вислиј предао је председнику Српске академије наука и уметности Владимиру Костићу драгоцену дигитализовану колекцију средњовековних и старих српских рукописа из фонда своје библиотеке.
Током протеклих 14 месеци стручњаци санктпетербуршке библиотеке пренели су у електронску верзију 342 текста, распоређена у 375 фајлова. Пројекат је изведен захваљујући финансијској подршци Добротворне фондације Јелене и Генадија Тимченка, уз свесрдну помоћ и залагање амбасадора Србије у Русији Славенка Терзића.
Представљајући ту колекцију на свечаности у САНУ Александар Вислиј објаснио је како су се драгоцени српски рукописи нашли на полицама санктпетербуршке библиотеке. Руски трговци, индустријалци и свештеници путовали су Балканом током 19. века као ходочасници, куповали књиге, или их добијали на поклон, а потом се враћали у Русију и даривали их императору и царској породици. Ти записи су затим предавани Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу.
„Искрено, не знамо колико још има рукописа из српске колекције у фонду Руске националне библиотеке. То је озбиљан истраживачки рад који можемо да водимо искључиво заједничким снагама. Ако такви рукописи буду пронађени, спремни смо да их на исти начин дигитализујемо и предамо САНУ“, рекао је Вислиј.
Он је напоменуо да српски средњовековни и стари рукописи и књиге постоје и у колекцији Руске државне библиотеке у Москви, те да и они могу на исти начин да буду издвојени из њеног фонда и дигитализовани. Вислиј је истакао да је управо то један од наредних корака, планираних у оквиру овог пројекта.
Директор санктпетербуршке библиотеке посебно је нагласио важност наредне етапе пројекта, а то је израда штампаних копија српског писаног блага из руске колекције. Колико год да су дигиталне копије значајне и важне, оне не могу да надоместе осећај који човек има када књигу држи у рукама, сматра Вислиј.
„Због тога, поред електронских копија треба да постоје и добро урађене, квалитетне штампане копије књига да бисмо имали могућност да их, не страхујући за оригинале, читамо, листамо, прегледамо. Имамо много планова и верујем да ћемо пројекат надаље развијати“, навео је Вислиј.
Председник САНУ Владимир Костић посебно је захвалио Александру Вислију на одржаном обећању, напомињући да је много пројеката који се заврше само на лепим жељама и речима.
„Наиме, пре само 14 месеци један човек је посетио Српску академију наука и уметности, поделио је с нама своје знање тихо, у пола гласа, и обећао да ће нам донети поклон који смо могли само да прижељкујемо. Наравно, приликом таквих сусрета има много куртоазије, дају се многа обећања која и гости и домаћини убрзо забораве. Ми смо као домаћини то заборавили, али није гост“, рекао је Костић.
Дигитализована колекција српских старих и средњовековних рукописа биће драгоцена, како је навео Костић, не само српским научницима и истраживачима, него и јавности, као важан допринос националном идентитету.
Сличну оцену изнео је и министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић, који је истакао да ће та колекција, поред изузетног значаја који има за научноистраживачки рад, у великој мери популаризовати српску културу и историју на локалном, регионалном и глобалном нивоу.
Вукосављевић је сарадњу српских и руских научно-културних институција надахнуто описао поредећи је с феноменом шума састављених од истоврсног дрвећа. Откривено је да стабла у тим шумама преко корења преносе једна другима минерале и друге хранљиве материје.
„Шума делује као органска целина, као један организам, упркос својим партикуларним одликама. У великој шуми словенске културе која вековима обогаћује драгоценим кисеоником и светску културу и цивилизацију, овога пута је највеће дрво, руско дрво, пренело драгоцене материје српској култури“, истакао је Вукосављевић.
Данашњој свечаности у САНУ присуствовали су и амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин, амбасадор Србије у Русији Славенко Терзић, бројни академици и друге јавне личности.
Споразум о сарадњи Руске националне библиотеке из Санкт Петербурга и Српске академије наука и уметности склопљен је у априлу прошле године. Поред дигитализације српских средњовековних рукописа из фонда санктпетербуршке библиотеке, планирана је и израда факсимила најдрагоценијих записа.
У Рукописном фонду Руске националне библиотеке, међу више од 300.000 наслова, налази се и скоро 370 српских записа, међу којима су Вуканово јеванђеље, Радослављево четворојеванђеље, лист Мирослављевог јеванђеља, Житије цара Уроша и Житије кнеза Лазара.
Преузето је са https://rs.sputniknews.com
