Русский 
Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин имао је ових дана бројне састанке с водећим политичким личностима Србије. У Москви је био на састанку председника Владимира Путина и председника Томислава Николића, у Београду је убрзо затим имао састанак с премијером Александром Вучићем. Да ли руско-српске односе диктирају економске теме?
Господине амбасадоре, како Русија гледа на свет данас?
Данас је свима, осим можда Вашингтону, јасно да се свет променио. „Pax Americana” није успео. Доминација Запада је попустила, спасавање старог светског поретка, који се распада, постало је немогуће. За седам до десет година Кина ће бити најмоћнија држава у свету у свим погледима. Недавни догађаји везани за Сирију и Украјину показали су да је Русија изашла из њих јача него што је била. Очигледно је да је она постала један од кључних светских центара, политичких, дипломатских, војних и, корак по корак, економских. Без ње, а камоли против ње, немогуће је решити задатке који стоје пред човечанством.
Какви су руско-српски односи данас?
Русија је увек стајала и стоји на страни Београда кад је реч о питањима која су од виталне важности за Србију. Не говорим само о Сребреници или Унеску. Имамо веома много заједничких пријатеља у свету, па кад говоримо о пријатељима Русије, то су, по правилу, и пријатељи Србије. Москва најактивније подржава Србију кад је реч о очувању територијалног интегритета земље. Имамо врло сличне ставове у односу на БиХ и Републику Српску. То су кључне ствари за Београд. И овде Русија и Србија имају потпуно узајамно разумевање, да кажем – подударање ставова. Све то је тешко игнорисати. Истовремено, треба истаћи да се Србија није придружила антируским санкцијама Запада. У Русији то је високо оцењено. Али, ни Србија није претрпела додатне губитке који су неизоставно повезани са санкционим ратом. Сачувала је углед и самоуважавање.
Како гледате на европске интеграције Србије?
Да кажем отворено, и руски и српски поглед на свет остају у многоме европскоцентрични. Тако је било вековима. Али данас се светски центри моћи и развоја брзо премештају на Исток. Што се тиче „европског избора” Србије, усудићу се да истакнем племенитост Русије. Користићу овај високи појам, јер нећете чути замерке званичне Москве у вези с овим питањем чак ни сада, кад Брисел делује у супротности с реалним интересима многих европских земаља, те се прикључио санкционом рату против Русије у својству млађег партнера. Наиме, кад је Белорусија почела да се приближава Москви, кад смо се договорили о стварању савезне државе, реакције Брисела нису биле тако племените. Белорусији је Брисел увео санкције, а Лукашенка су прогласили за диктатора. Но, у условима кад Србија активно тежи ка ЕУ, Русија тако нешто не ради и неће да ради. То није наша логика, штавише, Русија се труди да помогне Србима где год може.
У чему је разлика између приступа Русије и ЕУ кад је реч о изградњи односа са Србијом?
Парадокс је у томе да је у овој ситуацији, у којој се данас налази Брисел, он много више заинтересован за Србију, него Србија за ЕУ. Чудно је да истовремено, као одговор на редовне поруке Београда о тежњи за убрзавање европских интеграција, као одговор на озбиљне уступке, бирократе у Бриселу упорно настоје да наметну ствари које су у супротности с интересима Србије, између осталог, и оне које се тичу Русије. Бирократе из Брисела „смакнуле су” „Јужни ток”, траже да „смакну” РСХЦ, праве препреке за нормалну српско-руску пословну сарадњу. Сад покушавају да нанесу штету српско-руским компанијама које дају знатан допринос буџету Србије. Ја сам пола живота провео у земљама Европске уније. Живот у некима од њих је стварно комфоран и у земљама у којима сам живео људи воле Русе. Али, ЕУ данас? То ми много личи на Совјетски Савез у последњим годинама његовог постојања, или на Русију 1917. године, када, као што је говорио Лењин, горњи сталеж није могао, а доњи није хтео да живи по старом. Богата, скоро рајска ЕУ све више се повезује с бодљикавом жицом и свађама између држава. Будућност ЕУ се види као у магли, и то треба узимати у обзир ради објективности. Богатство је још ту, али „драјва” већ нема.
Хоће ли премијер Дмитриј Медведев посетити Београд, као што је било најављено раније?
Постоји договор о посети Дмитрија Медведева у току 2016. године и та посета ће бити остварена. Сигуран сам да ће бити и садржајна и, рекао бих, кључна посета за руско-српску будућност. Но, постоји читав низ пројеката који треба да буду до краја усаглашени пре посете. Они ће имати и симболички и суштински карактер. Битно је да су премијери током претходних састанака, посебно током састанака у Москви у октобру прошле године, успоставили изузетно добре личне односе. То ће помоћи и у пословима и у политици.
Шта очекујете од те посете?
Безусловно, посета таквог нивоа треба да буде добро припремљена. То је прилика да се поново сагледа цео спектар билатералних односа. Не треба да буде прећуткивања или отворених питања. Посета треба да донесе знатне политичке и економске резултате. У том циљу сада се разрађује низ кључних питања сарадње. Ако та питања буду усаглашена током посете, то ће подићи наше односе на нови ниво, посебно у области привреде.
Која су то питања?
Кад је реч о пољопривреди, у Београду је од 9. до 11. марта боравила јака делегација Владе Москве. Заправо, у Москву, на њено тржиште, и одлази основни део српских пољопривредних производа. Српска роба треба да на дуже време заузме значајан удео у руским трговинским ланцима. Треба настојати да се створи „зелени коридор” за испоруке овдашњих прехрамбених производа, сада за Москву, а онда и за остале градове и регије Русије. То ће пружити шансу српској пољопривреди да преживи у овим невероватно компликованим условима у којима се налази. У марту или априлу, без обзира на изборе у Србији, планира се низ пословних састанака. Истичемо и помаке кад је реч о бесцаринском увозу на територију Евроазијске економске уније (пет земаља – Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија, Киргизија) возила „фијат” српске производње. Руска Федерација поднела је Евроазијској економској комисији предлог о почетку преговора са Србијом о унификацији трговинског режима, укључујући бесцаринску испоруку возила у оквиру одређених квота. Нацрт одговарајуће одлуке Високог евроазијског економског савета усвојен је 17. марта ове године, током заседања Савета Евроазијске економске комисије. Очекујемо да ће већ у догледној будућности српски експерти заједно са стручњацима из Евроазијске економске комисије моћи да почну са усаглашавањем конкретних услова новог јединственог Споразума о слободној трговини између Евроазијске економске уније и Србије. Крајем марта очекује се долазак у Србију представника највећих руских компанија аутомобила, укључујући „Автоваз” и „Камаз”, који ће разрађивати конкретну логистику испорука саставних делова аутомобила из Србије уместо онога што је испоручивала Турска. Рачунамо на потписивање првих споразума.
Да ли Русија има замерке према нивоу сарадње Србије с НАТО-ом? Сматрате ли да смо дошли до саме ивице уласка у НАТО или не?
Полазимо од тога да је НАТО реликт Хладног рата. Како сте недавно ви изјавили у Нишу, улазити у НАТО сада исто је као и ући у четнике 1946. године. То је сликовито речено, али је то тако. Принципијелан став Москве јесте да је Русија против проширења НАТО-а, укључујући проширење на Југоисточну Европу. Русија то није скривала и не крије и смешно је у овом питању видети клише који неки понављају: „То није усмерено против Русије”. Јесте усмерено против Русије, и ми то јасно и кажемо. Уопште, мислим да сви схватају шта је НАТО и против кога је НАТО. Сви се сећају и искуства „интеракције” Србије с НАТО-ом, 24. март је једна од етапа овакве „интеракције”. Недавно у Либији опет смо видели како америчке бомбе убијају Србе. Колатерална штета? Не извињавају се, само изражавају саучешће. А где су кривци? Где су резултати истраге?
Сигуран сам да улазак Србије у НАТО не би повећао њену безбедност, већ да би било баш супротно. Да, неки суседи Србије јесу чланови НАТО-а, али ти суседи нису традиционална српска „браћа по оружју”. Не могу а да се не сложим с онима који сматрају да увлачење Србије у НАТО јесте следећи покушај понижавања Срба, који су преживели бомбардовање снага Алијансе. Истовремено, не мислим да је већину Срба обузео такозвани Стокхолмски синдром. Мислим да није.
Како, по вашем мишљењу, одржавати безбедносну равнотежу?
Поштујемо неутралност Србије, али видимо и тежњу да се то поремети. Истичемо изјаве које долазе одавде, о томе да неутралност треба да има чврст правни основ. Заиста, без оваквог чврстог основа увек ће бити оних који желе да вас уцењују и ставе под своју контролу. Данашњу сарадњу, кад је о безбедности реч, треба усредсредити на спречавање терористичке и екстремистичке активности, илегалне миграције, вођење борбе против промета дроге, санирање последица елементарних непогода техногенског и природног карактера. Слажем се с онима који говоре да је у сфери одбране важна равнотежа, паралелни развој сарадње и са ОДКБ-ом, и то не само на нивоу парламената. Наиме, сарадња с ОДКБ-ом учврстила би избалансираност спољне политике Србије, благотворно би се одразила на ситуацији у земљи, узимајући у обзир добар однос српског друштва према Русији. У Србији је генерални секретар НАТО-а недавно дочекан хлебом и сољу. А како је с ОДКБ-ом?
Односи између Русије и Европе?
Русију на све могуће начине покушавају да одвоје од Европе. И Американци, и њихови „партнери” у ЕУ. Али руска цивилизација, поседујући сопствену духовну матрицу, културни код, хиљаду година била је део јединственог европског континента, једна од грана европске цивилизације. Ми се, као и Срби, налазимо на раскрсници Истока и Запада, Европе и Азије. И део смо хришћанске, „беле” цивилизације.
Најбољи начин за обезбеђење интереса свих европских народа јесте формирање заједничког привредног и хуманитарног простора од Атлантика до Пацифика. Русија ће наставити да промовише ову темељну идеју.
Сирија, шта даље? Многи су били зачуђени због недавне одлуке Владимира Путина о повлачењу дела руских Војно-космичких снага из Сирије.
Не видим ту ништа зачуђујуће. У глобалном шаху Русија де факто игра белим фигурама. Зато и било који корак Русије јесте изненадан.
Руске војно-космичке снаге испуниле су свој задатак у Сирији. Исламска држава није успела у освајању читаве државе. Ствари се крећу у повратном правцу. Велике концентрације терориста, складишта муниције, центри за обуку, све је то уништено. Финансијска кичма терористичке државе је преломљена. Основни канали испоруке наоружања су сузбијани. Сирија се није распала, законите власти су опстале, створени су услови за политички процес кроз широки међусиријски дијалог у Женеви под окриљем УН-а. Главно је, како истиче Русија, да сами Сиријци одреде своју будућност и изаберу власт која ће њима одговарати. И све нормалне земље треба да им помогну у томе. У сиријској причи зачуђујуће је колико интензивно сарађују Русија и САД у регулисању тог конфликта. Скоро свакодневни телефонски разговори на релацији Лавров–Кери, чести састанци, редовни телефонски контакти Путина и Обаме... Изванредно је конструктиван тон последњих заједничких изјава Русије и САД о Сирији.
Када стижу руски хеликоптери које је Србија купила у Русији?
Хеликоптери су готови, стижу ускоро. Стижу и руски падобранци на заједничке вежбе са српским војницима, долази и генерал Шаманов.
