Русија до 2020. обнавља комплетно наоружање

Руски ваздухопловци ће ове године добити чак 300 летелица, од хеликоптера до борбених авиона, што је двоструко више него у 2013. године. До 2020. Русија намерава да потпуно обнови наоружање и технику своје армије.
Децембра прошле године председник Путин је отворено рекао на саветовању у Сочију да Русија на модернизацију армије троши огромне паре јер у садашње време једино земље са моћном армијом могу бити мирне да их нико неће „васпитавати“ и наметати своје ставове.

Русија је по војном буџету сада на трећем месту у свету а била је на петом. По најновијој анализи компаније ИХС, у 2013. години Американци су имали највећи војни буџет (582,4 милијарде долара), на другом месту је Кина са 139,2 милијарде, а на трећем Русија са 68,9 милијарди долара.

Службено ће војни буџет САД за ову годину пасти за 1,3 одсто, али експерти објашњавају да део војних трошкова САД иде из других извора, тако да се може рећи да војни буџет те земље износи између 700 и 800 милијарди долара. Али по висини војног буџета Русија је претекла Велику Британију, која за армију троши 58,9 милијарди долара и Јапан чији је војни буџет лане био 53 милијарде долара.

Споменута аналитичка компанија прогнозира да ће Русија у наредне три године повећати свој војни буџет за 44 одсто. Према одобреном пројекту руског државног буџета, до 2016. војни расходи би требао да порасту на 98 милијарди долара! Кад се зна да ће се управо у наредне три године заменити већи део руске војне технике, онда је јасно да ће држава уложити много новца у војноиндустријски комплекс.

Осим улагања у ново наоружање, руска армија је сада знатно подигла плате својим старешинама, а ускоро би требало да цео официрски састав има и решено стамбено питање. Аналитичари кажу да војни трошкови расту не само у Кини и Русији него и у Индији, Оману, Саудијској Арабији чији је војни буџет у последњих десет године утростручен.

Западни експерти кажу да САД има највећи војни буџет не само због високих трошкова своје армије него и због тога што Вашингтон носи главни терет и Северноатланског војног савеза. Због тога Вашингтон покушава да део трошкова пребаци на друге чланове НАТО.

Председник Европарламента Мартин Шулц признаје да без подршке САД, НАТО савез не би могао да функционише. Тако су 2001. земље ЕУ за одбрану потрошиле 251 милијарду евра, а буџети су сада смањени због економске кризе, па су војни расходи земаља ЕУ у 2012. били тек 190 милијарди евра.

У централи НАТО у Бриселу су забринути што земље ЕУ све мање улажу у војне буџете, рекао је недавно Андерс Фог Расмусен, генерални секретар тог војног савеза. Он објашњава да мањи војни буџет земаља НАТО може да утиче на смањење утицаја тог савеза на међународној арени.

Руски војни експерт Руслан Пухов, директор Центра стратегије и технологије, каже да раст руског војног буџета треба везивати са потенцијалним опасностима у свету. Примера ради, одлазак Американаца и њихових савезника из Авганистана може дестабилизовати ситуацију на границама Русије. Пухов истиче да са друге стране, у Европи смањују војне расходе јер Немци са правом постављају питање „ко ће нас да нападне“.


Извор: Новости