Русский 
Прва година Спутњика
Спутњик је обележио прву годину рада на медијској сцени Србије свечаним пријемом у Народном позоришту у Београду. За годину дана успели смо високо да се позиционирамо зато што истина није само једна, постоји и друга страна медаље, рекла је главна и одговорна уредница Спутњика Србија Љубинка Милинчић.
Србија је једна од 29 земаља света у којој је прошле године почео да ради Спутњик. Портал и радио део су међународне корпорације „Русија севодња“ — Русија данас.
Спутњик је данас медиј којем се верује. По уређивачкој политици независан од Москве, у главном граду Русије има четири дописника, али и дописнике у 29 земаља.
Наше текстове за ових годину дана преузимали су сви најутицајнији и најтиражнији медији у Србији и региону. За нас је то најбоља потврда ексклузивности, уравнотежености, професионализма.
У Народном позоришту у Београду окупили су се представници дипломатског кора, високе званице из света политике и културе из земље и региона, сарадници и пријатељи Спутњика.
Прослави су присуствовали председник Републике Србије Томислав Николић, председник Републике Српске Милорад Додик, амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин, амбасадор Белорусије Владимир Чушев.
Окупљене је поздравила уредница Спутњика у Србији Љубинка Милинчић, која је рекла да је Спутњик у Србију донео други поглед на свет.
„За годину дана успели смо високо да се позиционирамо зато што истина није само једна. Постоји и друга страна медаље.“
Заменик главног уредника корпорације „Русија севодња“ Сергеј Кочетков рекао је да је успех Спутњика у Србији неочекивано добар.
„Србија је једина земља у којој нисмо имали проблеме са регистрацијом, за разлику од других држава које се хвале слободом говора“.
Присутнима се обратио и наш чувени редитељ Емир Кустурица, који је прекинуо снимање филма да би присуствовао рођендану Спутњика.
„Када је мој син славио 38. рођендан, један пријатељ из јагодинске циган-мале послао је честитку на којој је писало ’Срећан рођендан теби и твојој породици‘. Тако и ја честитам рођендан Спутњику и његовој породици“, рекао је Кустурица.
У протеклих годину дана трудили смо се да оправдамо наш мото: „Говоримо оно што други прећуткују“. Верујемо да смо у томе успели, да смо на регионалном тржишту разбили монопол на истину западних и прозападних медија и показали вам другу страну глобалне политике.
Хвала на поверењу. Пратите нас и даље.
РТ и Спутњик изненадили уљуљкане западне медије
Русија је ухватила последњи воз да покаже свету оно што јесте, да успостави баланс у информисању у односу на оно што се условно зове западна медијска машинерија, каже за Спутњик редитељ и теоретичар у области масовних комуникација и професор на факултету за медије и комуникације Станко Црнобрња.
„Русија је успела да успостави баланс и подигне извештавање и медијско истраживање на један виши ниво, јер се западна матрица већ мало излизала, већ је постала типична и прилично провидна“, сматра Црнобрња.
Он указује да је било неопходно да се појави други медијски рукопис који на свој начин представља стварност како би гледаоци могли да упореде извештавање о догађајима. Црнобрња објашњава да Запад функционише по принципу конкуренције.
„Чим се примети да је неко конкурентан, да је његов производ квалитетан, а још више да има утицај и да гледаоци обраћају пажњу и да се осврћу на мишљења и извештавања, онда конкуренција то нотира и то њој смета“, каже Црнобрња.
Он сматра да је уљуљкане западне медије зачудила и затекла појави професионалног система који ради по истим стандардима. „У контексту глобалног надметања у медијском утицају, последњи је био тренутак да Русија наступи на том глобалном плану са оваквим тимом у којем су телевизија РТ и Спутњик“, закључио је Црнобрња.
Маргарита Симоњан: Идеја о затварању РТ и Спутњика — забавна
Предлог Дејвида Крамера, директора Института „Мекејн“ и бившег директора америчке организације „Фридом хаус“ да се затворе руски медији РТ и Спутњик изазива смех, саопштила је главна уредница телевизијског канала РТ и Међународне информативне агенције „Русија севодња“ Маргарита Симоњан.
„Господин Крамер не престаје да нас забавља. Нас треба затворити због тога што новац добијамо од државе, а америчким медијима који извештавају за иностранство, а добијају много више државних средстава, треба дати још. Невинашца“, прокоментарисала је Симоњанова Крамерову идеју.
Крамер је у интервјуу за литвански лист „Веидас“ рекао да постоје два начина за супротстављање „руској пи-ар машинерији“.
Други начин, према мишљењу Крамера, јесте да се укине финансијска подршка медијима који су намењени како руској, тако и источноевропској публици.
Прес-служба Спутњика раније је, поводом изјаве Крамера, истакла да његов предлог противречи самој суштини европских принципа слободе говора и штампе.
„У суштини, реч је о цензури. Ситуација се додатно погоршава што тако чудне изјаве изговара у Литванији бивши председник ’Фридом хауса‘ — друштвене организације одговорне за ширење принципа слободе и демократије у свету“, саопштила је прес-служба Спутњика.
Преузето је са: http://rs.sputniknews.com
