Прва година Спутњика

Спутњик је обележио прву годину рада на медијској сцени Србије свечаним пријемом у Народном позоришту у Београду. За годину дана успели смо високо да се позиционирамо зато што истина није само једна, постоји и друга страна медаље, рекла је главна и одговорна уредница Спутњика Србија Љубинка Милинчић.

Србија је једна од 29 земаља света у којој је прошле године почео да ради Спутњик. Портал и радио део су међународне корпорације „Русија севодња“ — Русија данас.

Спутњик је данас медиј којем се верује. По уређивачкој политици независан од Москве, у главном граду Русије има четири дописника, али и дописнике у 29 земаља.

Наше текстове за ових годину дана преузимали су сви најутицајнији и најтиражнији медији у Србији и региону. За нас је то најбоља потврда ексклузивности, уравнотежености, професионализма.

У Народном позоришту у Београду окупили су се представници дипломатског кора, високе званице из света политике и културе из земље и региона, сарадници и пријатељи Спутњика.

Прослави су присуствовали председник Републике Србије Томислав Николић, председник Републике Српске Милорад Додик, амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин, амбасадор Белорусије Владимир Чушев.

Окупљене је поздравила уредница Спутњика у Србији Љубинка Милинчић, која је  рекла да је Спутњик у Србију донео други поглед на свет.

„За годину дана успели смо високо да се позиционирамо зато што истина није само једна. Постоји и друга страна медаље.“

Заменик главног уредника корпорације „Русија севодња“ Сергеј Кочетков рекао је да је успех Спутњика у Србији неочекивано добар.

„Србија је једина земља у којој нисмо имали проблеме са регистрацијом, за разлику од других држава које се хвале слободом говора“.

Присутнима се обратио и наш чувени редитељ Емир Кустурица, који је прекинуо снимање филма да би присуствовао рођендану Спутњика.

„Када је мој син славио 38. рођендан, један пријатељ из јагодинске циган-мале послао је честитку на којој је писало ’Срећан рођендан теби и твојој породици‘. Тако и ја честитам рођендан Спутњику и његовој породици“, рекао је Кустурица.

У уметничком делу програма учествовали су глумица Биљана Ђуровић и солисткиња опере Народног позоришта Сања Керкез.

У протеклих годину дана трудили смо се да оправдамо наш мото: „Говоримо оно што други прећуткују“. Верујемо да смо у томе успели, да смо на регионалном тржишту разбили монопол на истину западних и прозападних медија и показали вам другу страну глобалне политике.

Хвала на поверењу. Пратите нас и даље.

 

 

Радио Спутњик

РТ и Спутњик изненадили уљуљкане западне медије

22:54 29.01.2016
Александра Станић

Русија је ухватила последњи воз да покаже свету оно што јесте, да успостави баланс у информисању у односу на оно што се условно зове западна медијска машинерија, каже за Спутњик редитељ и теоретичар у области масовних комуникација и професор на факултету за медије и комуникације Станко Црнобрња.

„Русија је успела да успостави баланс и подигне извештавање и медијско истраживање на један виши ниво, јер се западна матрица већ мало излизала, већ је постала типична и прилично провидна“, сматра Црнобрња.

Он указује да је било неопходно да се појави други медијски рукопис који на свој начин представља стварност како би гледаоци могли да упореде извештавање о догађајима. Црнобрња објашњава да Запад функционише по принципу конкуренције.

„Чим се примети да је неко конкурентан, да је његов производ квалитетан, а још више да има утицај и да гледаоци обраћају пажњу и да се осврћу на мишљења и извештавања, онда конкуренција то нотира и то њој смета“, каже Црнобрња.

У информативној емисији Радио Спутњика Црнобрња је рекао да су западни медији годинама били уљуљкани у, како је рекао, својој холивудској ефикасности. „Они чак нису можда ни схватили да је могуће да нека друга култура досегне тај ниво, па чак и да га престигне“, каже Црнобрња.

Он сматра да је уљуљкане западне медије зачудила и затекла појави професионалног система који ради по истим стандардима. „У контексту глобалног надметања у медијском утицају, последњи је био тренутак да Русија наступи на том глобалном плану са оваквим тимом у којем су телевизија РТ и Спутњик“, закључио је Црнобрња.



 

Маргарита Симоњан: Пољска нас, нажалост, није изненадила. Жао нам је што људи који затварају станицу која емитује програм другачијег садржаја настављају да верују да живе у демократији.

Маргарита Симоњан: Идеја о затварању РТ и Спутњика  забавна

© Sputnik/ Сергеј Пјатаков

 

20:06 28.01.2016

Предлог Дејвида Крамера, директора Института „Мекејн“ и бившег директора америчке организације „Фридом хаус“ да се затворе руски медији РТ и Спутњик изазива смех, саопштила је главна уредница телевизијског канала РТ и Међународне информативне агенције „Русија севодња“ Маргарита Симоњан.

„Господин Крамер не престаје да нас забавља. Нас треба затворити због тога што новац добијамо од државе, а америчким медијима који извештавају за иностранство, а добијају много више државних средстава, треба дати још. Невинашца“, прокоментарисала је Симоњанова Крамерову идеју.

Крамер је у интервјуу за литвански лист „Веидас“ рекао да постоје два начина за супротстављање „руској пи-ар машинерији“. 

Предложио је да се или прати имовина медија попут РТ-а и Спутњика који се финансирају из буџета, или да се они просто затворе — „не због онога што објављују него због извора прихода“. Ову меру он назива „агресивним приступом“.

Други начин, према мишљењу Крамера, јесте да се укине финансијска подршка медијима који су намењени како руској, тако и источноевропској публици.

Прес-служба Спутњика раније је, поводом изјаве Крамера, истакла да његов предлог противречи самој суштини европских принципа слободе говора и штампе.

„У суштини, реч је о цензури. Ситуација се додатно погоршава што тако чудне изјаве изговара у Литванији бивши председник ’Фридом хауса‘ — друштвене организације одговорне за ширење принципа слободе и демократије у свету“, саопштила је прес-служба Спутњика.


Преузето је са: http://rs.sputniknews.com

Категорије: Култура Политика

Контакти

Амбасада

Тел: +381 (0)11 361 1090; +381 (0)11 361 1323
Емаил: info@ambarusk.rs
Web: ambasadarusije.rs

Конзулат

Тел: +381 (0)11 361 3964, 361 7644, 361 3180
Емаил: consrus@ambarusk.rs
Web: ambasadarusije.rs

остали контакти