Пажња: налазите се на старом сајту

Поштовани корисници, обавештавамо Вас,
да се нова верзија сајта налази на адреси - serbia.mid.ru

Премијера филма „Звезда и смрт грофа Вронског. Српски гамбит“

Гроф Вронски пред Београђанима (фото)

 

Милош Биковић и амбасадор Русије Александар Чепурин на премијери филма

© Sputnik / Дејан Симић

 

Филм „Српски гамбит: Звезда и смрт грофа Вронског“, у којем главну улогу игра српски глумац Милош Биковић, премијерно је приказан у Музеју Југословенске кинотеке, у оквиру 47. Феста.

Овај научно-популарни приказ биографије пуковника Николаја Рајевског, који је Лаву Толстоју послужио као прототип за једног од главних јунака романа „Ана Карењина“, режирао је Михаил Јолкин.

Основу филмског сценарија чини прича о животу пуковника Рајевског, који је у саставу руског добровољачког корпуса отпутовао на Балкан како би учествовао у ослободилачком рату Срба против Турака. Николај Рајевски је погинуо у Србији, у боју с Турцима, 20. августа 1876. године.

 

Премијера филма „Српски гамбит: Звезда и смрт грофа Вронског“
© SPUTNIK / ДЕЈАН СИМИЋ
Премијера филма „Српски гамбит: Звезда и смрт грофа Вронског“

Аутори филма пореде биографије пуковника Рајевског и Толстојевог јунака Алексеја Вронског.

Филм такође истражује верзије како је управо гроф Рајевски постао Толстојев гроф Вронски. Поредећи доступне, али мало познате податке, судбине, карактере и изглед јунака романа и реалног учесника тих догађаја, аутори филма доказују оправданост те верзије и први пут причају реалну историју смрти једног од најпознатијих ликова светске књижевности.

 

Милош Биковић стиже на премијеру
© SPUTNIK / ДЕЈАН СИМИЋ
Милош Биковић стиже на премијеру

Филмско истраживање приказује и руску историју и културу 19. века, разлоге руско-турског рата, а говори и о словенофилству, добровољачком покрету, ослободилачком покрету на Балкану и расположењу у руском друштву без чије анализе је немогуће схватити узроке руско-турског рата.

Екипа која је радила на „Српском гамбиту“ филм је посветила успомени на историчара Андреја Шемјакина, који је својим истраживањима о Рајевском дао значајан допринос филму.

Извор: https://rs.sputniknews.com/kultura/201902281119005795-film-premijera-srpski-gambit/

 

Биковић за Спутњик: Није чудо што је Рајевски постао Вронски, он је херој

 

Глумац Милош Биковић

© Sputnik / Александар Милачић

 

Маша Радовић

„За мене је Рајевски вредан дивљења зато што се данас поставља питање да ли вреди гинути за неки идеал. Да ли уопште вреди гинути за сопствену земљу“, изјавио је Милош Биковић за Спутњик уочи београдске премијере филма „Српски гамбит: Звезда и смрт грофа Вронског“, у којем тумачи главну улогу.

Документарни филм „Српски гамбит: Звезда и смрт грофа Вронског“ редитеља Михаила Јолкина, у ком главну улогу игра српски глумац Милош Биковић, биће приказан данас у оквиру Феста у Музеју југословенске кинотеке. Ово остварење је научно-популарни приказ биографије пуковника Николаја Рајевског, који је Лаву Толстоју послужио као прототип за једног од главних јунака романа „Ана Карењина“.

Протагониста овог јединственог документарца, глумац Милош Биковић, објашњава за Спутњик да је било врло захтевно поистоветити се са ликом који тумачи.

„Не могу себе да поредим са њим јер је он ипак херој. Не би било у реду. С обзиром на то да сам морао таквог човека да играм и да пронађем неке паралеле, мене је његов јуначки подвиг заиста задивио и није ни чудо што је ушао у историју као Вронски, тј. један од највећих јунака у светској литератури“, наглашава Биковић.

Подсећања ради, Рајевски је био унук чувеног генерала Рајевског, који је окарактерисан као јунак рата против Наполеона и Бородинске битке. Никола Рајевски је као добровољац погинуо у Србији у боју с Турцима 20. августа 1876. године.

„За мене је Рајевски вредан дивљења зато што се данас поставља питање да ли вреди гинути за неки идеал. Да ли вреди гинути за сопствену земљу? Замислите тог човека који је отишао у другу земљу да ратује не за свој народ, него за братски народ. За мене је то подвиг који је још племенитији. То је нешто више од патриотизма“, подсећа Биковић и додаје да ће публика након овог филма сазнати појединости из живота Рајевског које нису познате широј јавности.

„Многи и не знају за то да је Рајевски у ствари — Вронски. Многи не знају за Рајевског уопште. Не само у Србији него и у Русији. Знају да је постојао, али нису упознати са тим ко је он заправо био“, истиче глумац.

Наш саговорник је прецизирао да светска књижевност даје изузетно добар материјал за филм и да је кинематографија на неки начин ослоњена на литературу и из ње произилази.

„Мислим да би и кинематографија морала да на неки начин буде у кореспонденцији са том основном и важном литературом за идентитет једног рада, тј. да би морала да прати и да скреће пажњу на важне теме и књижевна дела“, закључио је он.

Извор: https://rs.sputniknews.com/kultura/201902281118999180-bikovic-vronski-/

 

Чиме је пуковник Рајевски задужио Србију

Пуковник Николај Рајевски

© Youtube / Российское историческое общество


Валентина Булатовић
 

Документарни филм „Српски гамбит: Звезда и смрт грофа Вронског“ премијерно се приказује 28. фебруара у Музеју Југословенске кинотеке, у оквиру 47. Феста. Овај научно-популарни приказ биографије пуковника Николаја Рајевског, који је Лаву Толстоју послужио као прототип за једног од главних јунака романа „Ана Карењина“, режирао је Михаил Јолкин.

Основу филмског сценарија чини прича о животу пуковника Рајевског, који је у саставу руског добровољачког корпуса отпутовао на Балкан да би учествовао у ослободилачком рату Срба против Турака. Николај Рајевски је погинуо у Србији, у боју с Турцима, 20. августа 1876. године. 

Аутори филма пореде биографије пуковника Рајевског и Толстојевог јунака Алексеја Вронског. Поредећи књижевни текст, опис главних ликова и чињенице из реалног живота Рајевског, аутори филма потврђују верзију према којој је управо Николај Рајевски Млађи, унук прослављеног генерала из Бородинске битке, постао прототип за једног од најпопуларнијих књижевних ликова у историји светске књижевности.

Филмско истраживање приказује руску историју и културу 19. века, разлоге због којих је избио Руско-турски рат, а говори и о словенофилији, добровољачком покрету, ослободилачком покрету на Балкану и расположењу у руском друштву, без чије анализе није могуће схватити узроке Руско-турског рата.

У разговору с редитељем Михаилом Јолкином покушали смо да откријемо да ли је пуковник Рајевски заиста био инспирација за великана светске књижевности, као и због чега је тема учешћа Руса у ослобођењу балканских народа од Турака актуелна данас.

Гроф Рајевски био је личност довољно интересантна да надахне великог Толстоја. Чиме је тај човек надахнуо Вас? 

— То да је Рајевски био прототип за грофа Вронског је само једна од верзија међу историчарима, најпопуларнија и највероватнија. Како је било заиста, не знамо, јер ниједан од Толстојевих јунака није једнозначан. Ми верујемо да је највећи део лика и карактера Толстојевог Вронског преузет из живота Рајевског, али не можемо то да тврдимо с дубоким уверењем. О томе говоре и учесници у филму, и то је и дан-данас предмет расправа теоретичара књижевности и историчара. Идеја о стварању филма припада Јевгенију Баранову, аутору сценарија, који је потпуно равноправан учесник у грађењу ове филмске приче. Пре седам година, Јевгениј ми је послао књигу историчара и писца Андреја Шемјакина „Смрт грофа Вронског“, који веома детаљно у својој књизи анализира и брани управо верзију да је Рајевски служио Толстоју као прототип за Вронског. Жења и ја смо веома дуго размишљали о том пројекту и све време покушавали да започнемо снимање. Пре две године је та идеја оживела, пројекат је покренут и почели смо да га снимамо у руској продукцији. 

До каквих сте закључака дошли током тог истраживања, да ли је Рајевски заиста био прототип за лик Вронског? 

— Ми, наравно, сматрамо да је управо Рајевски био прототип грофа Вронског, иначе се не бисмо ни латили те теме. Сличности је много, пре свега у томе како је Толстој описао Вронског. Он га описује, ако се не варам, три пута у роману. Главни опис је широко чело са залисцима. У почетку се Вронски појављује без браде, а на крају романа је приказан с огромном брадом. Веома је много сличности с историјске тачке гледишта. Рајевски је, као и Вронски, имао два брата. Цео његов родослов сведочи о томе да су Рајевски и Вронски слични. Интересантно је и то што у Србији нико чак ни не сумња у ту верзију. Често сами Срби Рајевског зову Вронски. У филму се спомиње и то да црква која је изграђена на месту погибије Рајевског носи име Вронског, а називају је и руском црквом.

Због чега је Вама био интересантан баш тај период руске културе и историје? Није реч само о личности Рајевског, него и о самим историјским околностима у којима је тај човек живео.

— То је, пре свега, поступак Рајевског. Његов поступак и тај кратак период током којег је боравио у Србији, његова погибија… Односи који постоје међу Србима и Русима постојали су и тада, а надам се да ће такви бити и у будућности. То је веома тешко објаснити, али чини ми се да и Срби и Руси разумеју зашто је Рајевски дошао у Србију, какви су били његови мотиви. То је тешко описати речима, то је нешто што долази из душе. Човек је сматрао да не може да поступи на други начин.

Како су друштвене и културне околности у Русији у другој половини 19. века утицале на одлуку грофа Рајевског да се придружи добровољачком покрету за ослобођење Срба од турског ропства? 

— То је сложена геополитичка ситуација тог времена, почетак борбе народа на Балкану против турског, османског ропства. Када говоримо о самом Рајевском, његове везе са Србијом су зачете десетак година пре те 1877. када је погинуо. У филму указујемо на то да је он 1867. године први пут путовао по Балкану како би прикупио информације о стању турске армије, као и о стању армије балканских држава, са циљем да им се помогне у устанку. Главни циљ је био да се помогне словенским народима да се ослободе од турског ропства. То је кључна етапа, управо тих година, која је била увод у Руско-турски рат.

Једна од тема Вашег филма је словенофилија. Колико је та тема важна управо сада, у нашем савременом животу?

— О томе можемо веома дуго да говоримо, али имајући у виду данашње политичке догађаје и односе према Русији, за Русе је та тема увек важна. Не желим да се упуштам у анализу садашње политичке ситуације, али је јасно да је крајем 19. века све било веома слично као и данас. Све се понавља, и све смо ми то већ прошли.

У филму игра и наш познати глумац Милош Биковић, који је веома популаран и у Русији. Како је било сарађивати с њим, да ли сте задовољни?

— Да, апсолутно. Он је одличан глумац, и радити с њим је било велико задовољство. Увек је задовољство радити с професионалцима. Упознали смо се пре почетка снимања филма. Идеја о снимању овог филма је била, и јесте то и даље, да он буде заједнички производ Србије и Русије.

Шта се догодило са српском страном? 

— Сада смо у фази завршавања великог сценарија, према којем треба да буде доснимљен уметнички сегмент овог филма. Досадашње снимање се одвијало под покровитељством продуцентске куће и Фонда националне кинематографије „Патриот“, уз подршку Фонда „Историја отечества“ и Министарства културе Руске Федерације. Нажалост, главни стручњак и аутор књиге по којој се филм снима Андреј Шемјакин је пре годину дана изненада преминуо. Планирали смо знатно већи обим снимања с њим, али смо добили практично један интервју и то је његов последњи интервју пред смрт. Сада, годину дана касније, закључили смо да материјал који већ имамо може да послужи као логички заокружена документарна целина мањег обима, која може да буде самостална и приказана. Надамо се да ће даљи рад на производњи дуже верзије филма бити настављен уз учешће српске стране. У Србији смо снимали документарни део филма, користили сведочења историчара и других експерата, документе који се чувају у Архиву Србије. То је завршено, као и сцене с Милошем Биковићем у цркви у Горњем Адровцу, месту погибије Николаја Рајевског. Остао је незавршен уметнички део пројекта, а то је веома сложен и захтеван посао.

Филм ћe бити приказан у оквиру Феста у четвртак у Музеју југословенске кинотеке у 16 часова.

Извор: https://rs.sputniknews.com/kultura/201902281118989856-Rajevski-Vronski-film-reditelj-intervju-/

Категорије: Култура

Контакти

Амбасада

Тел: +381 (0)11 361 1090; +381 (0)11 361 1323
Емаил: rusembserbia@mid.ru
Web: serbia.mid.ru

Конзулат

Тел: +381 (0)11 361 3964, 361 7644, 361 3180
Емаил: cons.serbia@mid.ru


остали контакти