Преговори С.Лаврова и И.Дачића

Лавров и Дачић: Никад боља сарадња — чврсти и солидарни у УН

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров и потпредсеник Владе Србије Ивица Дачић

Министри спољних послова Србије и Русије Ивица Дачић и Сергеј Лавров оценили су у Москви да су односи две земље на високом нивоу и да се сарадња развија у свим правцима.

Лавров је рекао да се недавно у Њујорку састао са председником Србије Александром Вучићем и да је „Вучић потврдио све споразуме постигнуте на највишем нивоу“.

Руски министар је подсетио да предстоји заседање Међувладиног комитета за трговинску, економску и научно-техничку сарадњу и оценио је да „робна размена између две земље одрживо расте“.

Лавров је рекао и да се очекује да председница Скупштине Србије Маја Гојковић почетком октобра учествује на Међупарламентарној скупштини у Санкт Петербургу.

Шеф руске дипломатије је такође истакао да су два министарства у сталном контакту, да чврсто сарађују у оквиру Уједињених нација и да солидарно гласају за најважније резолуције у оквиру Генералне скупштине УН.

Лавров је, уочи састанка са Дачићем, констатовао да је задовољан односима Русије и Србије, који се развијају у свим правцима, али да ће на данашњем састанку размотрити како та сарадња може још више да буде унапређена.

Дачић је, са друге стране, оценио да је сарадња Србије и Русије на високом нивоу и „можда на највишем у последњих неколико година“.

Српски министар је рекао да се настављају све активности између две земље, а да ће идућег месеца у Србији бити одржан Међувладин комитет за трговинску, економску и научно-техничку сарадњу.

Српски шеф дипломатије је додао да још није одлучено да ли ће редовно заседање Међувладиног комитета бити одржано у Београду или Новом Саду.

„Наш циљ је да се повећа робна размена. Она је већа од две милијарде евра, али ми сматрамо да она може бити још већа“, рекао је Дачић, истичући да постоје и друге области за сарадњу.

Српски министар се захвалио председнику Владимиру Путину и шефу дипломатије Сергеју Лаврову на доследној подршци коју Русија пружа Србији у најважнијим питањима — територијалној целовитости и независности.

Дачић је рекао да ће сарадња две земље бити настављена „у духу пријатељства и даљег развоја наше сарадње“.

Српски министар је такође истакао да ће следеће године бити обележено 180 година дипломатских односа између наше две земље и да ће тим поводом бити организовани „одређени догађаји“.

Преузето је са https://rs.sputniknews.com

Дачић ексклузивно открио за Спутњик: Лавров у Београду 23. фебруара

Сенка Милош

Хуманитарни центар у Нишу више овако не може да постоји, јер неће имати средства. Ако не буде комплетиран, као што је то сада случај, биће исцрпљени ресурси, тако да је за његов даљи опстанак неопходно донети одлуку о статусу. У сваком случају, или ће постојати или треба да се расформира, рекао нам је шеф српске дипломатије.

Сергеј Лавров, шеф дипломатије Руске Федерације посетиће Србију 23. фебруара следеће године, јер тада обележавамо 180 година од успостављања дипломатских односа између Русије и Србије.

Ово је ексклузивно за Спутњик открио Ивица Дачић, министар иностраних послова наше земље са којим смо разговарали пошто се из Москве вратио у Београд.

Који је највећи резултат разговора које је делегација из Србије имала са високим руским званичницима?

— Био је то редован састанак уочи седнице мешовитог комитета за сарадњу Руске Федерације и Србије, састанак председавајућих, господина Рогозина и мене са групом министара. Договорили смо се да наредно, шеснаесто заседање Међувладиног комитета за трговину, економску и научно-техничку сарадњу буде одржано у децембру у Новом Саду.

Шта сте конкретно закључили?

— Са задовољством смо констатовали да наша економска сарадња напредује, да је повећан обим спољнотрговинске размене. Прошле године био је две милијарде и сто милиона евра, а за првих седам месеци ове године већ је милијарду и триста педесет милиона и сигурно ће на крају године бити већи него 2016. године. Разговарали смо о енергетици, пољопривреди, руским инвестицијама, јер велики је број компанија које желе да заједно са нашим граде своја предузећа у Србији, али и да наступају на трећим тржиштима. Било је речи и о сарадњи у области високе технологије, као што је космичка. Разговарали смо и о ремонту „Ђердапа“ и изградњи железнице. Атмосфера је била позитивна.

А кад су у питању тешке политичке теме…

— Заједничка је оцена да се наши односи успешно развијају, да постоји висок ниво међусобне сагласности и подршке и на међународном плану. Захвалио сам им на континуираној подршци када је реч о међународним организацијама. Веома нам је значајна подршка Русије када је реч о покушајима Приштине да се учлани у Интерпол, а биће значајна помоћ Москве и у спречавању непризнатог Косова да уђе у Унеско.

По завршетку разговора са потпредседником руске Владе господином Рогозином и министром Лавровом, говорили сте углавном о притисцима Запада. Постоји ли шанса да Србија одустане од формирања посебних индустријских зона за руске фабрике?

— У новонасталим међународним околностима конструисана је антируска хистерија на Западу и земљама које граниче са Русијом. У том смислу се стално оно што ми радимо из најбољих намера с Русима оцењује на различите начине. Две теме присутне су на свим састанцима са западним партнерима: Хуманитарни центар у Нишу и индустријске зоне за руске предузећа. Обе ствари се тумаче као акти усмерени против западних интереса. Ми мислимо да то нема везе са истином. Кад је реч о индустријским зонама, говоримо о условима пословања у нашој земљи који су отворени за све партнере, из било које год земље да долазе.

А да ли помињање притисака Запада после састанка на највишем нивоу у Москви треба да тумачимо као сигнал да ће Србија одустати од давања статуса радницима Хуманитарног центра у Нишу?

— Када говоримо о имунитету, треба поново рећи да он није дипломатски, већ је на нивоу службеника у амбасадама, то је дефинисано Бечком конвенцијом. Центар у Нишу је оправдао постојање. Имамо у виду све притиске, то имају у виду и наши руски партнери. Србија ће се пре свега руководити својим интересима у доношењу ових одлука. Кад је реч о Нишу, та одлука још није донета. Али ће свакако морати да буде у наредном периоду. Центар једноставно више овако не може да постоји, јер неће имати средства. Рад се финансира из буџета Руске Федерације и од српских средстава. Ако Центар није комплетиран, као што је сада случај, биће исцрпљени ресурси дати на почетку када је формиран, тако да је за његов даљи опстанак неопходно донети одлуку. У сваком случају, или ће постојати или треба да се расформира.

Поменули сте да ћемо са Руском Федерацијом убудуће сарађивати и на пољу високих технологија. Господин Рогозин је истакао коришћење космоса. О чему се ради?

— Реч је о подацима који се могу добити из космоса сондирањем земљишта, а на тај начин је могуће сазнати где је најбоље гајити одређене културе. Могуће је тачно проценити колико воде има у одређеном земљишту.

Да се осврнемо на једну актуелну домаћу тему. Медији спекулишу да би истовремено са београдским могли да буду одржани и парламентарни избори. Да ли је о томе било речи са вашим коалиционим партнерима?

— То није тема о којој смо разговарали. У сваком случају, београдски избори су веома важни, сигурно ће заокупити велику пажњу. Ми смо спремни за изборе, без обзира за кад буду расписани. Немам ништа против да буду и парламентарни избори уколико постоји разлог за њихово расписивање, али о томе свакако одлуку треба да донесе председник републике Александар Вучић. Ми ћемо подржати сваку његову одлуку.

Преузето је са https://rs.sputniknews.com