Русский 
Посета Москви Патријарха Српског Иринеја
Патријарх Иринеј у Москви: Све проблеме ћемо решавати уз помоћ Русије
spc.rs
Патријарх српски Иринеј, који је данас посетио Московску патријаршију поводом примања награде Међународног фонда јединства православних народа, поручио је да су Срби веома блиски руском народу и да та блискост траје већ вековима захваљујући цркви.
„Нас много радује што је Русија стала на своје ноге, тако да је нада свих словенских народа и нас Срба упућена према Руској цркви и руском народу, и ми се надамо да ћемо све наше проблеме решавати уз помоћ Русије“, поручио је патријарх Иринеј.
Патријарх српски Иринеј свечано је дочекан у Москви, а на аеродрому „Шереметјево“ дочекала га је делегација Руске православне цркве коју је предводио председник Одељења спољних црквених веза Московске патријаршије митрополит волоколамски Иларион.
„Хвала вам што сте нас тако пријатно и братски дочекали. Ми смо словенски народ. Срби су веома блиски руском народу. Та близина није од јуче. Вековима је стара. Црква је ту одиграла одлучујућу улогу“, рекао је патријарх Иринеј.
У наставку посете, патријарх српски Иринеј је обишао Покровски ставропигијални манастир, где се поклонио моштима Свете Матроне Московске, објавила је телевизија „Храм“.
Извор: https://rs.sputniknews.com/vesti/201805231115705045-irinej-moskva-problemi/
Награда патријарху Иринеју у Москви: Ово није за мене, већ за цео српски народ (видео)
© Sputnik
Патријарх српски Иринеј награђен је у Москви за „допринос јачању јединства православних народа и промоцију хришћанских вредности у друштву“. У говору пред окупљенима у Храму Христа Спаситеља у Москви он је награду назвао знаком пажње и љубави према читавим српским народом и Српској православној цркви.
У Храму Христа Спаситеља, у присуству многобројних државних чиновника и духовника, одржана је церемонија уручења Награде за велики допринос у јачању јединства православних народа и промоцију хришћанских вредности у друштву.
Подсетимо, награду која се већ 18 година додељује различитим државним и црквеним чиновницима установио је Међународни фонд јединства православних народа. Патријарх Кирил је председник попечитељског савета Фонда. Један од лауреата за 2017. годину је патријарх српски Иринеј.
Председник Фонда јединства православних народа Валериј Алексејев је посебно нагласио значај овог догађаја у данашњем свету, који се савија пред инвазијом агресивних недуховних сила.
„Данас, као никада, види се како савремени свет одбацује хришћанске темеље бића, што је повезано са најкатастрофалнијим последицама… Здраве снаге православног света треба да се супротставе тој снажној, добро организованој глобалној антихришћанској и антиљудској офанзиви“, рекао је Алексејев.
Забринутост данашњим изазовима изразио је и патријарх Руске православне цркве Кирил.
„Нажалост, мора се констатовати да се данас под ударом налази сама основа људске природе, ревидирају се традиционалне представе о породици, о биолошкој конституцији личности, створеној по лику и наличју Бога. Пред нама стоји сложени задатак — стварања могућности савременом човеку да слуша евангелистичку истину која неуморно позива на пут истине и мира“, рекао је Кирил.
Уочи уручења награде патријарху српском Иринеју, организатори церемоније су посебно нагласили његову улогу у подршци монаштва и свештенства на Косову и Метохији. Сам представник Српске православне цркве, говорећи пред окупљенима, рекао је да на награду не гледа као да је само његова, већ као знак пажње и љубави према читавом српском народу и Српској православној цркви, која се налази под репресијом на Косову и Метохији.
Други награђени за допринос јачању јединства православних народа био је бивши шеф руске Владе, садашњи председник савета директора „Гаспрома“ Виктор Зубков.
Извор: https://rs.sputniknews.com/politika/201805231115712386-Irinej-Rusija-Srbija/
Руски и српски патријарх отворили свечаност у част Ћирила и Методија
РИА Новости/Ты-репортер
Свечаном службом у Храму Христа Спаситеља у Москви је започела прослава Дана словенске писмености и културе.
Литургију служе два патријарха — московски и целе Русије Кирил и српски Иринеј, као и неколико десетина епископа, укључујући и представнике помесних цркава под московским патријархом. Служба је посвећена сећању на словенске просветитеље — браћу Ћирила и Методија.
Јутрос су представници Руске православне цркве заједно са амбасадорима словенских земаља положили цвеће на споменик светом Ћирилу и Методију на Словенском тргу у Москви. Манифестацији су традиционално присуствовали представници амбасада Бугарске, Белорусије, Грчке, Мађарске, Македоније, Пољске, Србије, Хрватске, Црне Горе, Чешке и других земаља.
Константин (Кирил) и Методије су 863. године уредбом византијског цара саставили словенску азбуку и превели хришћанске књиге. Ћирило је преминуо у Риму у 42. години, где је сахрањен у Цркви Св. Климента. Методије је као епископ умро у Моравској у својој 60. години.
Након Свете литургије свечано обележавање ће се преселити на Црвени трг. Главни догађај дана биће наступ мешовитог хора — професионалних колектива и свих оних који су дошли на празник. Он ће бити део руске акције која ће ујединити различите регионе. Црвени трг, Краснодар, Србија и Бугарска биће повезани видео-мостом.
Извор: https://rs.sputniknews.com/rusija/201805241115717458-ruski-srpski-patrijarh/
„Тамо далеко“ у част Ћирила и Методија на Црвеном тргу (фото)
© Sputnik / Јована Вукотић
Сада већ по традицији, 24. маја у 13 часова, у Москви је почео празнични концерт посвећен просветитељима Ћирилу и Методију, величанственим наступом хора састављеног од десет хиљада чланова.
Патријарх московски и целе Русије Кирил је са бине поздравио све окупљене и честитао велики празник — Дан апостола Ћирила и Методија, словенских просветитеља.
„Oкупљамо се на Црвеном тргу на овај дан како бисмо се сетили наших предака, мислили о изворима и почецима тог огромног пута, драматичног, али истовремено и победоносног, који су прешли словенски народи, наш руски народ, тај пут од почетака писмености до свих данашњих знања модерне науке“, рекао је патријарх.
Публика је бурно поздравила укључење из Београда и заједно са великим московским хором, пратила извођење песме „Тамо далеко“, коју је, под диригентском палицом Бојана Суђића, извео хор и оркестар. Пред Храмом Светог Саве је уз раме уз раме са хором и окупљеним грађанима стајао и руски амбасадор Александар Чепурин.
Oво je велики празник за целу Руску Федерацију и зато не чуди што су буквално сви градови од Владивостока на Далеком истоку Русије па све до Калињинграда спремили своје празничне концерте.
Окупљену многобројну публику је поздравила и потпредседница Владе Руске Федерације Олга Голодец:
„С нама пева цела Русија, свих 85 субјеката, и готово милион људи. Празник окупља и уједињава све словенске народе и ми смо веома захвални патријарху који је започео ову предивну традицију.“
Током московског концерта је организовано укључење из престонице руских Козака, града Краснодара, као и из бугарске престонице, града Софије. На Црвеном тргу су се, током концерта, могле чути како духовне песме, тако и популарне дечје нумере, али и музика из филмова. Међу извођачима су били и хор Руске гарде, хор Сретенског манастира, хор фолклорног ансамбла „Пјатницки“ и бројни солисти.
Организатори овог концерта су Руска православна црква, уз Министарство културе Руске Федерације, Градску владу Москве и државну установу „Росконцерт“. По свом садржају Дан словенске писмености и културе је једини државно-црквени празник у Русији у чијем припремању и празновању учествују државне и друштвене организације, заједно са Руском православном црквом.
Током данашњег празника се у Успенском храму у Кремљу, али и у свим храмовима широм Русије одржавају литургије, организују изложбе и концерти, као и научнопрактичне конференције. Традиционално се, на данашњи дан одржава међународна научна конференција „Словенски свет: сличности и разлике“.
Прaзник је посвећен браћи мисионарима, Византинцима Ћирилу и Методију, који су створили глагољицу — прву словенску азбуку, из које се касније родила ћирилица — писмо многих словенских народа. Наслеђе Ћирила и Методија оставило је велики утицај на културу словенских народа и држава: најпре Русије, Бугарске, Македоније, Белорусије, Украјине и Србије, али и Чешке, Словачке и Хрватске.
У Русији се одавно празнује Дан сећања на браћу просветитеље Ћирила и Методија, најпре у оквирима цркве. Постојао је период, када због одређених политичких околности, овај дан није обележаван, али се током 19. века традиција обновила.
Званично је на државном нивоу Дан словенске писмености и културе био први пут свечано обележен 1863. године, у част хиљадугодишњице прве словенске азбуке, коју су створили свеци Ћирило и Методије. Исте године је био донет и указ којим се овај дан проглашава за празник.
Током периода совјетске власти, празник је био скрајнут. Тек је 1986. године, и то на далеком северу, у граду Мурманск био обележен као Празник писмености. Наредне године је био слављен у граду Вологда, а 1988. године у Великом Новгороду. Интересантно је да су Кијев 1989. и Минск 1990. били градови домаћини празника Дана писмености.
Све до 2009. године различити руски градови су били домаћини празничних свечаности овог важног дана за словенску писменост и науку. У Саратову, у марту 2009. године било је одлучено да Москва буде главни домаћин вишедневних празника посвећених писмености и култури.
Извор: https://rs.sputniknews.com/rusija/201805241115725914-tamo-daleko-moskva/
