Русский 
Посета Алексеја Милера Београду
Одржана је посета председника Управног Одбора "Газпром" а.д. Алексеја Милера Београду.
Током његовог састанка са Председником Владе Србије Александром Вучићем размотрена су питања билатералне сарадње из области енергетике.
Алексеј Милер отворио је у Београду, у својству председавајућег, 18. годишње заседање Европског бизнис конгреса, који је ове године окупио представнике приватних компанија, банака, научника и представника власти и међународних организација из 24 земље ОЕБС-а.
Извоз руског гаса на европско тржиште је у порасту и наставиће да расте у наредних 15 година за око 17 одсто, изјавио је данас председник Управног одбора Гаспрома Алексеј Милер и нагласио да постоји потреба за новим гасоводима између Русије и Европе о чему ће се преговарати.
Извоз руског гаса на европско тржиште је у порасту и наставиће да расте у наредних 15 година за око 17 одсто, изјавио је данас председник Управног одбора Гаспрома Алексеј Милер и нагласио да постоји потреба за новим гасоводима између Русије и Европе о чему ће се преговарати.
БЕОГРАД - Извоз руског гаса на европско тржиште је у порасту и наставиће да расте у наредних 15 година за око 17 одсто, изјавио је данас председник Управног одбора Гаспрома Алексеј Милер и нагласио да постоји потреба за новим гасоводима између Русије и Европе о чему ће се преговарати.
"Наш руски гас јесте и биће конкурентан у далекој перспективи", поручио је Милер на Међународном бизнис конгесу у Београду, на панелу о будућности европског енергетског сектора.
Он је навео да је учешће руског гаса на европском тржишту прошле године достигло око 30 одсто, а процене су да ће и даље наставити да расте.
Милер је навео да је за пет месеци ове године повећана испорука гаса руске компаније Гаспором на европско тржиште, и то за пет одсто у односу на 2014. годину.
Он је рекао да је од 2000. године учешће руског гаса у Европи порасло за 17 процената.
Када је реч о течном природном гасу који се често помиње као алтернатива руском гасу, Милер је навео да је последњих пет година за 18 одсто смањена употреба течног гаса.
Говорећи о гасоводима, Милер је истакао значај Северног тока, а када је реч о гасоводу ТАП, који треба да допреми гас из Азербејџана за европске потрошаче, Милер је указао да се стално померају рокови почетка изградње и рада тог гасовода.
Пре чцетири године био је план да тај гасовод почне да ради 2017. сада је тај рок померен на 2021. и то померање може да се настави у недоглед, рекао је Милер.
Остали пројекти за испоруку гаса нису конкурентни Гаспромовим пројектима које та компанија планира и које ће реализовати, поручио је Милер.
Министар енергетике Србије Александар Антић рекао је да не треба политизовати жељу Србије да диверсификује снабдевање гасом.
Као први приоритет је изградња гасне интерконекције са Бугарском, а самим тим и повезивање са пројектом „Бугарскка — Грчка“, односно са планираним гасоводима „Тап“ и „Танап“. Како је додао, са изградњом интерконекције ће се почети 2016. године и великим делом биће финансирана од стране ЕУ.
Антић је подсетио да је приликом посете делегације Србије у Азербејџану речено да та земља тренутно има капацитет од 16 милијарди кубних метара гаса, јер за толико имају купце, а да ако Србија жели да се прикључи том пројекту да има места за преговоре.
Упитан хоће ли у разговорима са шефом „Гаспрома“ Алексејем Милером бити речи о могућем смањењу цене гаса за Србију, Антић је рекао да очекује да ће у трећем и четвртом кварталу бити повољнија цена гаса за Србију. Према његовим речима, са Милером ће разговарати о могућности смањења цене гаса за оне српске компаније које га користе као сировину.
Милер је истакао да је потенцијал конгреса, чија је мисија јачање економске сарадње Истока и Запада, из године у годину све већи и да ова организација већ има довољно искуства да отвори врата и компанијама из Азије.
„Конгрес је променио име из европски у међународни. То је нова страница наше организације“, нагласио је Милер и додао да ће тема заседања ове године бити енергетски сектор у Европи, његова будућа структура и место на светском тржишту.
Министар енергетике Србије Александар Антић истакао је да је ово значајан догађај за Србију која је у времену економских изазова, економију, раст и развој ставила у први план.
„Одржавање оваквог скупа и присуство еминентних представника бизниса Истока и Запада је још један подстицај да наставимо у правцу реформи које спроводимо“, рекао је Антић и додао да је Влада Србије у протеклих годину дана развој привреде и економије ставила у врх приоритета.
„Спровели смо озбиљне и корените промене у нашем економском и финансијском сагледавању садашњости и будућности“, истакао је Антић и нагласио да је циљ мера финансијске консолидације стварање државе која ће мање трошити, али и која ће створити амбијент који ће погодовати привредним активностима, учинити од наше државе место где ће компаније и пословни људи и са Истока и са Запада бити добродошли и наћи партнере у нашој привреди за будуће инвестиције и развој.
„Србија је широм отворила врата инвеститорима и пре свега упућује позив свима који су заинтересовани да са нама раде на великим пројектима. Успели смо да упослимо Железару, сада покушавамо да вратимо на велика врата и хемијски комплекс, завршавамо реструктуризацију предузећа и верујем да ће и овај скуп бити прилика за контакт људи из света бизниса са нашим представницима и да ће бити у функцији стварања мостова између ваших компанија и српске привреде“, закључио је Антић.
Говорећи о енергетици, министар Антић је истакао да је то велики простор за сарадњу Србије и са Истоком и са Западом, као и да наша земља посвећује велику пажњу енергетској безбедности.
„Желимо да будемо потпуно независни кад је у питању електрична енергија, а сигурни и безбедни када је у питању снабдевање нафтом и гасом. Србија жели да обезбеди своју сигурност кроз диверсификацију и рута и, једним делом, извора снабдевања“, истакао је Антић.
Директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић је у кратком обраћању рекао да је Европа због недовољне инфраструктуре, посебно у снабдевању гасом, пред великим проблемом.
„Надам се да ће владе земаља ЕУ размишљати о томе и да пред нама неће бити административних забрана заснованих на идеологији или на неповерењу Русије и Европске Уније“, нагласио је Бајатовић и изразио уверење да ће тај проблем бити убрзо решен.
