Pamtimo i pobedu i žrtve

[HS]

Veterani iz Moskve prevalili dug put da polože vence i poklone se senima saboraca. Jurij Sergejevič: Iz Srbije pogurani i srpskom hrabrošću krenuli smo preko Mađarske ka Berlinu.

Počasni veteran, Ljenčevski Jurij Sergejevič (86), ponosan je na oslobodilački pohod saboraca s kojima je, kaže, posle dugog ratovanja u Rusiji, preko Moldavije, Ukrajine i Rumunije, stigao u Jugoslaviju, u malo selo Vajuga, nedaleko od Kladova.

Tamo će 9. maja, povodom Dana pobede, sa grupa ruskih veterana prisetiti dana kada su se krajem Drugog svetskog rata ujedinile Crvena armija i Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije. Delegacija Moskovskog gradskog saveta veterana koja je na poziv Ambasade Rusije doputovala u Srbiju, položiće i vence na grob Oslobodiocima Beograda i pokloniti se senima junaka na Avali.

- U selu Vajuga, mi, borci ruske Crvene armije, 22. septembra 1944. sreli smo se sa drugovima iz Devete srpske udarne brigade - kaže Jurij. - Bilo je potresno. Imena se ne sećam ali su slike susreta ruske i srpske braće još žive. Ujedinjene, dve vojske, krenule su uz Dunav, ka Beogradu i Subotici. Ruse, iscrpljene od dugog ratovanja i hoda, hrabrili su Srbi, kojima su Rusi doneli novu snagu, pobedu su učinili bližom, izvesnijom.

I Kecevič Lev Sergejevič (89) sa setom spominje ljude koji su umornoj ruskoj vojsci tek pristigloj iz Rumunije, u selima kraj

Niša, Aleksinca, nudili svoj krov i hleb.

- Ne pamtim im imena, ali neću zaboraviti kako su uprkos sopstvenoj ratnoj oskudici sa nama delili ono što su imali - kaže Lev Sergejevič, penzionisani inženjer metalurgije, poznati ruski stručnjak za obojene metale. Pamti radost na ulicama oslobođenog Beograda, želju: što pre do Berlina, teške borbe u Subotici...

- Krajem marta 1944. oslobodili smo i Sekešfehervar i odlučnije, preko Budimpešte i Beča, krenuli na Berlin - kaže Jurij. -

Sve ostalo je istorija.

Na grudima Leva Sergejeviča, blista 25 najznačajnijih ruskih ordena. On put do pobede pamti po strahoti i žrtvi Lenjingrada.

- Najteže je bilo u Lenjingradu - seća se Lev Sergejevič. - Imao sam 20 godina, bio snažan i krupan mladić koji je dobrovoljno krenuo u rat. Za samo pola godine, početkom 1942, smršao sam gotovo duplo, imao sam 48 kilograma. Bio sam leš koji hoda. Mnogi drugovi nisu preživeli. Nas veterana sve je manje. Ali sve dok smo živi podsećaćemo na žrtve koje su pale, na veličinu pobede nad fašizmom.

[HX]