Русский 
Отворена сајамска књига предата Ирану
Овај јубиларни 60. Међунардони београдски сајам књига посетило је близу 180 хиљада људи
Традиционалним чином предаје Отворене књиге 60. Међународног београдског сајма књига, означена је завршница ове културне манифестације, када је амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Чепурин овај сајамски симбол предао Насеру Ехсанију Фариду, првом саветнику и отправнику послова Исламске Републике Ирана у Србији, земље која ће следеће године бити почасни гост.
Александар Чепурин направио је осврт на учешће Русије у статусу почасног госта Сајма књига у Београду, истичући да је програм који је приредила руска делегација, трајао укупно 90 сати.
– Руски писци и издавачи наступили су на челу са председником руског књижевног савеза Сергејем Степашином и председником Комитета за међународна питања Државне думе Русије Алексејем Пушковим. Сви руски учесници јубиларног Међународног београдског сајма књига сложни су у мишљењу да смо дочекани на присан начин, и да смо се са посетиоциома нашег штанда разумели као што се узајамно схватају сродне словенске душе. За мене је и част да предам штафету почасног госта Београдског сајма књига Исламској Републици Иран, земљи веома богате културе, науке и књижевности, која је сачувана током две и по хиљаде година. Имена Саадија, Хафиза,Омара Хајама, добро су позната широм света, рекао је амбасадор Чепурин, захваливши се руководству Београдског сајма књига на доброј организацији.
Насер Ехсани Фарид изразио је наду да ће предстојећи наступ Ирана учврстити и културне везе наше две земље, поред већ традиционално добрих политичких и економских веза, и додао да ће Иран тежити да се представи квалитетним писцима, уметичким групама и издањима књига, као што је то било на недавно одржаном Сајму књига у Русији.
Владан Вукосављевић, градски секретар за културу, оценио је да је наступ Русије као почасног госта потпуно је испунио очекивања, а изразио је задовољство због тога што ће култура древног и савременог Ирана имати кључно место следеће сајамске манифестације књиге. Вукосављевић је упутио и саучешће амбасадору Руске Фередације Александру Чепурину због авионске несреће која је задесила руски авион на Синајском полуострву.
Председник Одбора сајма књига Зоран Аврамовић дао је незванични податак да је овај јубиларни Сајам књига посетило близу 180 хиљада људи, што је и више него прошле године, а да је поред 16 изложби било уприличено 450 најразличитијих културних програма. Међу њима је издвојио програм стваралаштва младих по књижевном предлошку, разговоре са ствараоцима из других области којима је књига такође важна, као и Други фестивал словенске књиге у оквиру којег је престављено близу 180 издања. На овој 60. манифестацији књиге учествовало је више од 483 директних излагача, међу којима је их је 67 било из иностраних земаља.
Најпродаванији – Јелена Бачић Алимпић, Орхан Памук, Варуфакис…
У Танјуговој анкети издавачи су рекли која њихова књига је најпродаванија на овом сајму. „Лагуна” је закључила да је највише продавана књига Јелене Бачић Алимпић „Ноћ када су дошли сватови", потом мемоарска књига Исидоре Бјелице „Сама" док је на трећем месту „Педесет нијанси сиве" – Е. Л. Џејмс. Чачански издавач „Пчелица” ставила је на прво место најпродаванијих књига оба кола едиције „Деца читају српску историју". „ Архипелаг” је као најпродаваније наслове издвојио збирку светске кратке приче „Скрати причу", роман Мајкла Канингема „Дивљи лабуд" и књигу Горана Марковића „Три приче о самоубицама". „Креативни центар” најбоље је продавао књигу Јаниса Варуфакиса „Овај свет може да буде бољи". Код „Геопоетике” најбоље се продавала нова књига Орхана Памука „Чудан осећај у мени".
