Отворена изложба "Бела Русија-Руска емиграција у Војводини"

Изложба "Бела Русија-Руска емиграција у Војводини" свечано је отворена вечерас у Музеју Војводине, у присуству потомака Руса који су на ове просторе емигрирали после Октобарске револуције, званичника међу којима је био и амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин као и многобројних гостију.

Отварајући изложбу остварену у сарадњи са музејским и архивским институцијама покрајине и Београда, која обухвата више аспеката живота руске емиграције у Војводини између два светска рата, покрајински секретар за културу Славиша Грујић је истакао да су Руси који су тада дошли "оставили снажан печат овде у Војводини и Србији".

Војводина је регија сталних миграција, напоменуо је Грујић и додао да "сви смо однекуд овде дошли и свако од нас је дао себе Србији и Војводини".

Поздрављајући присутне и захваливши организаторима на реализацији те лепе изложбе, амбасадор Чепурин је истакао да су руски емигранти у то доба у Србији добро примљени и додао да је и ова изложба "још једно подсећање на диван гест српског народа према руском народу".

Ти људи су, додао је амбасадор, оставили овде у Србији дубок траг у култури, науци, образовању, архитектури и другим областима.

Чепурин је навео и да је, после више таласа емиграције у протеклих скоро стотину година, сада око 35 милиона Руса борави ван матичне земље и нагласио да је огромна већина њих "позитивно усмерена према Руској Федерацији".

Госте је поздравила и директорка Музеја Војводине Агнеш Озер, која је навела да је око 8.000 Руса нашло уточиште у Војводини, бежећи од последица грађанског рата у својој отаџбини.

На изложби је представљен историјат досељавања Руса у Краљевину Југославију двадесетих година прошлог века, њихово организовање и живот на нашим просторима, као и допринос руске емиграције култури, науци и уметности на простору Војводине.

Поред предмета из музејских збирки, изложени су и лични предмети руских емиграната које су до данас сачували њихови потомци, а по први пут су се на једној изложби нашли и предмети из музеја и приватних колекција у Војводини (уметничке слике, самовари, иконе, оружје, ордење, сребрнина...).

Посебан акценат стављен је на историјат појединаца и институција везаних за живот руске емиграције у Војводини, у првом реду генерала Врангела.

Приказан је долазак генерала Врангела и руске армије у Сремске Карловце, као и митрополита Антонија Храповицког, организовање Руске заграничне цркве у Сремским Карловцима, затим живот и рад руских школа у Белој Цркви (девојачких института и кадетских корпуса) и живот и рад Руске болнице у Панчеву.