Организатор „Бесмртног пука“ у Србији: Русија треба да зна да Срби памте подвиг црвеноармејаца

„Са Србијом ме је упознао мој друг, новинар Јевгениј Баранов, кога не знам случајно. Мој син се у школи спријатељио са једним дечаком. Онда смо се упознали с његовим оцем који је Србин и који ми је испричао о идеји неког Јевгенија Баранова да у Србији отвори медија центар. Спремали смо се да снимамо кулинарски програм и одлучили да прва емисија буде о балканској кухињи и да је снимамо у Србији. Полетели смо и тако је то почело. Иако смо планирали програм о кухињи, одлучили смо да прво одемо у Требиње и интервјуишемо Емира Кустурицу.

Сергеј Глушченко (први слева) , Јевгениј Баранов (први здесна)

Сергеј Глушченко

Буквално за један дан Јевгениј и ја смо пропутовали неколико земаља, ручали на прелепом језеру, били у Дрвенграду, пили најукуснију кафу, и наставили пут у Требиње, где се снимао филм 'На млечном путу'. Место је било веома пријатно, било је топло и срдачно су нас дочекали, нахранили, почастили пићем и то ми је заувек остало у сећању. 

Дивни људи, дивна земља 

Све ове четири године куд год да путујем, у село или град, налазим дружељубиве људе и тај однос према Русима ме веома радује. Наравно да се у послу дешавају различите ситуације, има и неспоразума са људима са којима радиш први пут, али вишегодишњи партнери су постали наши прави пријатељи, браћа са којима се разумемо без речи. Имам пријатеља који се зове Бранко Вукомановић, руководи медијском компанијом 'Триленијум'. Он нам је много помогао кад смо решили да у Србију донесемо Благодатни огањ. Ја знам да ће он увек све урадити да ми помогне. И таквих људи је овде пуно, што ја веома ценим. Остварили смо све пројекта које смо започињали, иако се увек у почетку чинило да нам неће успети. Мој пријатељ, познати адвокат Горан Петронијевић не престаје да ме зачуђује. Има проблема које ја могу да решим сам, има проблема са којима ми помажу партнери, али има и проблема које не може да реши нико. Онда идем код Горана и кажем: Имам проблем. Он подиже слушалицу, окрене 3-4 броја и спашава мене и моје пројекте.

Горан Петронијевић

Организовали смо међународни центар за очување и истраживање културно-историјског наслеђа Источне Европе 'Меморијал' и упознали се са Златомиром Лазићем из Јагодине. Тај човек 30 година вођен само својим ентузијазмом скупља архив, истражује историју кретања ослободилачке Црвене Армије. Потресен сам његовим знањима. Пише монографију о осам хиљада погинулих војника и чини ми се да зна сваког по имену.

„Бесмртни пук“ у Србији 9. маја 2017.

Дмитриј Лане

Тако је у животу све испало уз божију помоћ, да сам управо у Србији стекао такве  пријатеље, овде радим оно што волим и овде одмарам душу. Србија ме је примила у топао загрљај и ушла ми под кожу. То се не може објаснити и то се нигде више не може наћи! 

„Бесмртни пук“ корача по земљи 

„Када смо се припремали за други Благодатни огањ 2016. контактирали су ме организатори Бесмртног пука у Русији, а ја сам баш размишљао о томе да организујем пук у Србији. И све то није случајно! Ја у случајности не верујем. Дошао сам у Србију у сазнао да овде постоје две друштвене организације које су спремне да организују пук. Ујединили смо напоре са Међународним фондом јединства православних народа, а са руководиоцима Наталијом Коцев и Татјаном Мирчевић смо одмах нашли заједнички језик и оне су ми много помогле, јер нисам имао искуство у организовању масовних акција, тако одговорне акције која мора достојно изгледати.

Сергеј Глушченко

И на неки невероватан начин на крају је све одлично испало. Ја не радим то због себе, већ због људи, због Срба, због Русије, која мора да зна како је овде воле, како Срби цене и поштују црвеноармејце који су дали животе за слободу.

Сергеј Глушченко

Бесмртни пук се развија у Србији. Ове године су се јавили људи из градова у којима нисам ни планирао шетње. И ето, Бесмртни пук сада корача кроз шест градова у Србији и два у Републици Српској. А за то је био потребан огроман рад.

Руски амбасадор у Србији Александар Чепурин

Ја сам прешао више од 3000 км да бих се срео са људима, договарао се. Ми ћемо и даље развијати ову акцију. Догодине ће нам се придружити Нови Сад, Ужице, Чачак и Ваљево. Захваљујем и честитам свим Русима и Србима Дан Велике победе!“

Сергеј Глушченко

Преузето је са https://rs.rbth.com